Izbori u Holandiji: Dramatična pobeda antiislamskog populiste i desničara Gerta Vildera

Antiislamski populistički lider Gert Vilders pobedio je na opštim izborima u Holandiji, prema poslednjim rezultatima.

Posle 25 godina u parlamentu, njegova Partija slobode (PVV) bi trebalo da osvoji 37 mesta, mnogo više nego nego njihov rival, levičarski savez.

„Partija slobode se više ne može ignorisati", rekao je Vilders.

„Mi ćemo vladati", dodao je.

• Ko su ekstremisti optuženi za pokušaj državnog udara u Nemačkoj
• Đorđa Meloni: Ko je ultradesničarska liderka koja se sprema da zavlada Italijom
• Ultradesničarske stranke u usponu širom Evrope

Njegova pobeda je uzdrmala holandsku politiku, ali da bi ispunio obećanje da će biti „premijer svih" moraće da ubedi druge stranke da se pridruže njegovoj koaliciji.

Njegov cilj je da obezbedi većinu od 76 mesta, od 150 koliko broj holandski parlament.

Vilders je tokom kampanje iskoristio široko rasprostranjenu frustraciju zbog migracija, obećavajući „zatvorene granice", a obećanje da će zabraniti Kuran je odložio.

U pobedničkom govoru, 60-godišnji politički veteran bio je borbeno raspoložen.

„Želimo da vladamo i... vladaćemo. Broj mesta je ogroman kompliment, ali i ogromna odgovornost", rekao je.

Pre glasanja, tri druge velike stranke odbacile su učešće u vladi koju predvodi Vilders zbog njegove krajnje desničarske politike.

Ali to bi se moglo promeniti zbog razmera njegove pobede.

Levičarski savez pod bivšim evropskim komesarom Fransom Timermansom trebalo bi da bude drugi sa 25 mesta.

Jasno je stavio do znanja da neće imati nikakve veze sa vladom koju budu predvodio Vilders.

Bilo je vreme da se brani holandska demokratija i vladavina prava, rekao je Timermans pristalicama.

„Nećemo nikoga oterati iz Holandije. U Holandiji su svi jednaki", dodao je.

Na trećem mestu je liberalna stranka desnog centra VVD, sa novom liderkom Dilanom Jesilgozom, a na četvrtom novoformirana stranka uzbunjivača Pitera Omcigta.

Vilders, lider Slobodarske partije uputio je direktan poziv političkim rivalima da rade zajedno, a Jesilgoz i Omcigt su mu čestitali na uspehu.

Iako Jesilgoz sumnja da će Vilders moći da dobije „broj glasova koji su mu potrebni", ona kaže da je na njenim stranačkim kolegama da odluče.

Pre izbora je insistirala da neće služiti kabinetu koji će biti pod Vildersovim vođstvom, ali nije odbila saradnju s njim ukoliko pobedi.

Omcigt je u početku tvrdio da njegova stranka, Novi društveni ugovor neće raditi sa Vildersom, ali sada kaže da su „dostupni da ovo poverenje pretvore u akciju".

Pobeda Vildersa će izazvati uzbunu u Evropi, pošto je Holandija jedna od članica osnivača Evropske unije.

Nacionalistički i krajnje desničarski lideri širom Evrope pohvalili su njegovo dostignuće.

Liderka francuskog nacionalnog skupa Marin Le Pen rekla je da to „potvrđuje rastuću privrženost odbrani nacionalnih identiteta".

Vilders želi da održi referendum o izlasku iz EU, iako priznaje da nema nacionalnog raspoloženja za to.

On je ublažio antiislamsku retoriku uoči izbora, rekavši da u ovom trenutku ima hitnijih pitanja i da je spreman da obustavi sopstvenu politiku zabrane džamija i islamskih škola.

Ova strategija je donela uspeh, pošto je udvostručio rezultat njegove partije u parlamentu.

Tokom kampanje Vilders je iskoristio široko rasprostranjeno nezadovoljstvo prethodnom vladom koja se urušila u neslaganju oko pravila o azilu.

Za politikologa Martina Rozumu sa univerziteta Tvente to je bio jedan od nekoliko poklona koji su Vildersu uručeni na tanjiru.

Drugi je bio liberalni lider desnog centra koji je otvorio vrata koalicionoj saradnji s njim.

„Znamo, takođe iz međunarodnog presedana da radikalne desničarske stranke prolaze gore kada su isključene", rekao je on.

Migracije su postale jedna od glavnih tema, a Vilders je u sredu jasno stavio do znanja da namerava da se pozabavi „cunamijem azila i imigracije".

Prošle godine, neto migracija u Holandiji se udvostručila na više od 220.000, delom zbog izbeglica koje su bežale od ruske invazije na Ukrajinu.

Problem je pogoršan nedostatkom oko 390.000 domova.

U haškom sedištu stranke VVD, pristalice su se spremale da podignu čaše i proslave prvu ženu premijerku Holandije.

Posle objavljivanja izlaznih anketa, mnogi su u neverici i ne mogu da shvate šta je pošlo po zlu.

Jesilgoz je preuzela dužnost lidera desnog centra kada je premijer zemlje sa najdužim stažem, Mark Rut napustio politiku u julu.

Ona je u Holandiju došla kao izbeglica iz Turske sa sedam godina, ali je usvojila tvrd stav prema imigraciji.

Neki političari i javne ličnosti optužile su je da je otvorila vrata krajnjoj desnici, odbijajući da isključi saradnju sa Vildersom.

Jesilgoz je pokušala da se distancira od Ruteove vlade u kojoj je bila ministarska pravde, ali na kraju nije bila u stanju da ispuni predviđanja iz predizbornih anketa.

Stepen uspeha kojim je Vilders osvojio birače može se meriti rečima jednog od glasača iz Haga koji je musliman: „Da nije protiv muslimana, bio bih zainteresovan za njega".

Nekoliko sat pre glasanja, Vilders je bio poletan zbog šansi koje su mu se ukazale, rekao je za BBC.

„Mislim da je ovo prvi put u Holandiji da smo za nedelju dana osvojili 10 mesta na biralištima", dodao je.

Bio je realan u pogledu teškog zadatka sa kojim će se suočiti prilikom formiranja vlade na čijem je čelu, ali je rekao da je pozitivan i da će pobeda otežati da ih druge strane ignorišu.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.23.2023)