Новац добијен из буџета злоупотребило 140 европосланика

Злоупотреба фондова који европосланицима стоје на располагању, а које финансирају порески обвезници у Европској унији, проблем је који се чешће појављивао у протеклих десет година.

Број од 140 говори да је за тако нешто осумњичен готово сваки пети европски посланик, у парламенту у којем их укупно има 705.

Пажњу јавности највише су привукле истраге против бивших посланика, лидерке француске крајње деснице Марин Ле Пен, бившег лидера британске евроскептичне странке УКИП Најџела Фаража и прошлогодишња истрага против тадашње потпредседнице парламента, грчке социјалдемократкиње Еве Каили.

Сви су се они нашли под истрагом због сумње да су злоупотребили средства која им стоје на располагању да палћају своје асистенте. Међутим, осим јавне осуде, нико од њих није трпео озбиљније последице.

За Ле Пен је установљено да је новцем из буџета ЕП краљевски награђивала своје телохранитеље и плаћала шефа кабинета у Паризу, који није имао везе са парламентом, слично је било и са Фаражом, док је Ева Каили оптужена због корупције како би лобирала за Катар.

А поред њих новац из буџета ЕП су злоупотребиле и десетине других европских посланика, показују подаци до којих су дошли Фоллов тхе Монеи и немачки дневник Велт (Дие Велт).

Према једном писму у који су платформа и дневник имали увид, посланици напросто могу да избегну истрагу тако што ће вратити новац. У писму, које парламент упућује посланицима који су осумњичени за ненаменско трошење парламентарног буџета, њима се оставља рок од месец дана да врате новац.

Ако новац не врате у том року, генерални секретар ЕП може да покрене поступак принудног извршења, што је Немац Клаус Веле, који је функцију обављао до краја 2022. учинио у 30 случајева против 20 посланика.

Подаци показују да је између 2019. и 2022. године 108 посланика вратило укупно више од два милиона евра. Парламент, међутим, и даље чека на рефундацију 1,44 милиона евра од још 31 посланика осумњиченог за злоупотребу.

У том периоду парламент је примио 155 рефундација, што значи да су неки посланици у више наврата морали да враћају новац.

Европски парламент одбио је да одговори у којој мери се бори против тог проблема, али је навео да је дужан да "без непотребног одлагања" пријави сваки случај потенцијалног кривичног дела Канцеларији европског тужиоца (ЕППО).

Ипак, током прве две године активности ЕППО, 2021. и 2022. године, пријављен је само један случај потенцијалног извршења кривичног дела. То, како се наводи, рађа озбиљне сумње колико се Европски парламент озбиљно хвата у коштац с проблемом.

Портал се ограђује да није обавезно свака сумња у злоупотребу новца повезана са неким криминалним понашањем или морално неприхватљивим понашањем.