Црна Гора: Зашто попис изазива напетости

После два круга председничких, ванредних парламентарних избора, пред становницима Црне Горе у 2023. остало још само изјашњавање на попису - и то поново у атмосфери налик предизборној.

На улицама су билборди који упућују људе како да се попишу, док се политичари препуцавају о регуларности пописа.

„Прави се кампања без потребе. Ако се осећам као Финац, изјаснићу се као Финац, не може нико да ме убеди како да се осећам&qуот;, каже Игор Мијановић са Цетиња за ББЦ.

Ана Ненезић из Центра за мониторинг и истраживања (ЦЕМИ) каже да напетости највише изазивају три питања - о националном одређењу, вероисповести и језику.

„Још од стицања независности 2006. године, управо су то питања која суштински деле црногорско друштво, а најчешће их користе партије које немају изграђен програм или да понуде нешто ново&qуот;, наводи Ненезић у разговору за ББЦ на српском.

• После вечере и музике, озбиљни разговор: Хоће ли односи Србије и Црне Горе кренути у бољем смеру
• „Чији си ти мали&qуот;: Зашто је питање држављанства тако важно на изборима у Црној Гори
• Економске реформе у Црној Гори: Шта брине, а шта радује становништво, и како ће здравство без доприноса
• Нестабилност, „новац у џепу&qуот; и сазнање да је власт смењива: Како је одлазак ДПС-а променио Црну Гору

„Попис је статистичко питање које треба да нам помогне да спроводимо боље и одговорније политике на бази добијених података&qуот;, наводи се у писаном одговору црногорског председника Јакова Милатовића за ББЦ на српском.

„Нажалост, овај процес се политизује око неколико питања, потпуно непотребно, показујући да део политичких и друштвених актера очигледно не жели да идемо напред, већ жели да нас враћа у нека времена која су, верујем, далеко иза нас.&qуот;

Попис становништва у Црној Гори требало је да буде одржан 2021. године, када је одложен због корона вируса, док га 2022. није било, како је образложено, из техничких разлога.

Црна Гора је у то време увелико била у политички бурном периоду, који је траје још од парламентарних избора 2020. године, када је Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића први пут после три деценије остала без власти.

ДПС и друге опозиционе партије су, жалећи се на његову регуларност, најавиле бојкот пописа, заказаног за 1. новембар, па је он одложен.

Требало би да траје од 30. новембра до 15. децембра - ако не буде нових одлагања.

О попису и животу

Седамдесетдвогодишњи Момо Ђуретић живи у Голубовцима, надомак црногорског главног града.

„Што се тиче Подгорице и моје општине Зете, када је реч о попису, нема никаквих проблема. Нема народ ништа против тога, то је статистичко питање&qуот;, каже Ђуретић самоуверено у разговору за ББЦ на српском.

Попис, додаје, у његовом окружењу - а за Зету каже да је „већ 700 година српска&qуот; - уопште није тема.

„У Црној Гори ће се свако изјаснити онако како мисли и како се осећа, нико му неће реч рећи, нити то сме, нити може&qуот;, сматра пензионер.

„Па ја гостујем и у Цетињу и у Рожају и у Подгорици, имам на Цетињу 100 другова, побратима - и Албанца и Црногорца са Цетиња... Што је то проблем? Ми смо грађанска, мултиетничка држава.&qуот;

Све је, како каже, питање новца, а не језика или националности.

„То је политичка прича, они којима не одговара попис због малверзација и криминала у Црној Гори у последњих 30 година причају о томе.&qуот;

• Случај Весне Меденице: Шта значи хапшење „прве жене црногорског правосуђа”
• „Најмоћнији безбедњак од независности Црне Горе“: Ухапшен Веселин Вељовић
• Филип Вујановић: „Забринут сам и уплашен шта ће бити с Црном Гором“

Попис није тема ни у блиском окружењу Ивана Мијановића са Цетиња, где је на председничким изборима 2023. 71 одсто гласача било за Ђукановића, док је на референдуму 2006. године 85 одсто било за независност Црне Горе.

Мијановић сада каже да је „питање колико попис људе уопште интересује&qуот;.

Ипак, видео је препуцавања преко медија и кампању да се „што више људи изјасне као Срби, као да је то нека судбоносна ствар&qуот;.

„Питање је да ли то може имати ефекта или контраефекта&qуот;, сматра Мијановић.

Тридесетпетогодишњи Јован Ђоновић из Подгорице за то време као један од исхода очекује мањи број становника него што је уписано као бирача за све претходне изборе.

„На северу земље су се људи годинама исељавали у земље Бенелукса&qуот;, каже.

И он сматра да је тензија изазвана „највише да би се прикрило оно што је већи проблем - криминал&qуот;.

Зато им је „најлакше да се позивају на национализам&qуот;, додаје.

„Људи нису едуковани шта се све статистички из тих података може извући - колико је неки предео развијен, зашто је дошло до исељавања и слично - а све како би се анализирало како да дође до унапређења.

„А они су то најавили као изјашњавање као да је референдумско питање.&qуот;

О попису и уставу

Црна Гора је према Уставу дефинисана као „грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде&qуот;.

Србија је за то време, на пример, у Уставу описана као „држава српског народа и свих грађана који у њој живе&qуот;, а Хрватска „држава хрватског народа и припадника националних мањина&qуот;.

„Какве везе онда има да ли има неколико процената више Срба или Црногораца?

„Сви су грађани, нисмо национална држава&qуот;, каже Златко Вујовић, професор Факултета политичких наука у Подгорици, за ББЦ на српском.

Он наводи и да је питање пописа компликовано и због тога што део становништва Црне Горе име „дуално, флуидно идентитетско поистовећивање&qуот;.

„Не постоје у Црној Гори Срби и Црногорци као две различите етничке скупине, попут Срба и Бошњака у Босни.

„Имате ситуацију да су мајка и отац Црногорци, а од два брата један Црногорац, а други Србин.&qуот;

Андрија Николић, председник клуба посланика ДПС-а у црногорској скупштини, сматра да је циљ странака блиских званичном Београду да Црна Гора више не буде грађанска држава.

„Ми се залажемо да се спровођење пописа осигура контролним механизмима, како би остао статистичко питање, а не политичко оружје за распарчавање Црне Горе&qуот;, каже Николић за ББЦ на српском.

• Зашто је Цетиње душа Црне Горе и како различити погледи на историју боје садашњост
• Шта за Црну Гору значи победа Јакова Милатовића
• Шта је у Црној Гори променио успон Покрета Европа сад, а где су данас партије које су срушиле власт ДПС-а
• Одлазак Мила Ђукановића: Како преживљавају странке на Балкану после одласка дугогодишњег лидера

Међутим, посланик Нове српске демократије и коалиције ЗБЦГ Јован Вучуровић управо оптужује ДПС за лошу организацију пописа из 2011. и 2003. године.

„После 2020. године, Црна Гора је доживела одређени степен слободе и демократије, тако да су се сада стекли услови да се грађани слободно изјасне и на изборима и на попису - то је оно што смета ДПС-у&qуот;, наводи Вучуровић за ББЦ на српском.

„Не постоји никаква опасност за Црну Гору, сви смо ми њени становници&qуот;, каже и додаје да је „прича о грађанској Црној Гори велика флоскула&qуот;.

Иако је Црна Гора по уставном уређењу грађанско друштво, већина партија је националног карактера, сматра Ненезић.

„Оне заговарају заштиту права одређене групе народа, а њихова политика и домашај у зависи од тога колики проценат грађана заступају.

„То се посебно осликава код оних који заступају права српског народа, где партије сматрају да ће доћи до повећања броја становништва које заступају.&qуот;

Као пример наводи Северну Македонију где такође постоји много нервозе око пописа, због неопходних 20 одсто становништва које Албанци морају да имају како би албански био званичан језик на општинском нивоу.

„То може бити пут којим партије овде могу тражити поделу власти на бази процената на попису&qуот;, сматра Ненезић.

„То значи јачање поларизације у друштву, дизање страсти између групација које иначе нормално функционишу, осим онога што политичке партије раде, а то је да дижу тај сентимент не би ли освојили што више гласова.&qуот;

Погледајте видео: Ноћ промене у Црној Гори

О попису и региону

О попису у Црној Гори до сада више пута оглашавали државни и црквени званичници из Србије.

Приликом посете Подгорици у октобру, поглавар Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије поручио је следбеницима његове цркве да „у свакој прилици испољавају и сведоче оно што јесу - српски идентитет, српски језик и да су верници СПЦ&qуот;.

Ненезић ту изјаву сматра „контрапродуктивном&qуот;.

„СПЦ се овде често назива Митрополијом црногорском-приморском, баш како би покушали да отворе простор све вернике, без обзира на национално опредељење, а онда се појави патријарх са том изјавом&qуот;, наводи она.

Председник Србије Александар Вучић средином октобра позвао је све грађане Црне Горе да се на попису изјасне како желе.

„Да видимо колико данас људи српског рода живи у Црној Гори, верујемо да тамо живи значајан број Срба&qуот;, додао је.

Неколико дана касније, 21. октобра, поводом одлагања пописа, изјавио је: „Немојте да дамо попис јер ће Срба да буде више&qуот;.

Андрија Николић, председник клуба посланика ДПС-а у црногорској скупштини, државне и црквене званичнике из Србије оптужује за мешање у попис и да се „бруталном националистичком кампањом, интензивно ради на томе да се грађани изјасне као Срби&qуот;.

Политиколог Вујовић сматра да је циљ званичног Београда да српска заједница има већину на северу Црне Горе, као и у Боки Которској, чиме би се створили услови за формирање заједнице српских општина и ново уставно редефинисање Црне Горе.

„Све како би Србима у Црној Гори дали политичка права која имају Срби у Босни и Херцеговини, или Албанци у Македонији.&qуот;

У међувремену су на подгоричким улицама осванули и билборди на којима су црно-бела лица великана из прошлости, са поруком „Поносни на своје српско&qуот;.

Министарство спољних послова Хрватске упутило је протесну ноту Црној Гори због ликова математичара и астронома Руђера Бошковића и правника Валтазара Богишића на тим билбордима.

Оцењују их као „апсолутно неприхватљив покушај приписивања српској култури културне и историјске баштине Републике Хрватске и хрватског народа&qуот;.

Пописи у региону

У Босни и Херцеговини је први и последњи попис од краја крвавог сукоба деведесетих одржан 2013. године.

Тензија је такође било по питању националности, вере и језика, а нови попис Босна и Херцеговина не успева да организује већ неколико година.

У Северној Македонији, попис је често споран зато што је 20 одсто становништва потребно да би неки језик био службени на општинском нивоу, што испуњава само албанска заједница.

И попис на Косову поново је одложен, сада за пролеће 2024. године.

О напетостима и бојкоту

Пораз неприкосновеног ДПС-а на изборима 2020. догодио се на таласу протеста верника Српске православне цркве незадовољних Законом о слободи вероисповести, иза којег је стајала странка Мила Ђукановића.

„То заоштравање на националном, верском, идентитетском и етничком смислу донело је пораз ДПС-у&qуот;, изјавио је раније за ББЦ на српском политиколог Предраг Зеновић.

„Чињеница да се велики број људи мобилисао око једне верско-идентитетске теме пуно је коштала Ђукановића.&qуот;

Те 2020. формирана је влада Здравка Кривокапића, чинили су је актери који су срушили ДПС-а, али су они време највише проводили у међусобним размирицама.

Њој је 2022. изгласано неповерење, када премијер постаје Дритан Абазовић и то уз мањинску подршку ДПС-а.

ДПС је подршку Абазовићу ускратио због потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, документа којим се СПЦ гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

Ђукановић је поражен на председничким изборима, а потом су уследили ванредни парламентарни, на којима је Црна Гора добила нову владу, уз подршку странака блиских Београду, али и коалициони споразум којим се потврђује чланство земље у НАТО-у и сарадња са суседима, укључујући Косово.

Усред тога трајала је и жустра дебата око пописа, пошто је ДПС пред нову владу изнео 17 захтева како би он био одржан.

„Оно што је додатно закомпликовало ситуацију је начин на који је попис организовала претходна влада - изостао је шири разговор и консензус око кључних питања, пре свега контроле&qуот;, каже Ненезић.

Преговори власти, опозиције, националних савета и невладиних организација трајали су данима.

Премијер Спајић је у први план истицао два недостатка: унапређење софтвера за контролу пописивача, како би свако могао да провери шта је у његово име унето у базу података, као и да се у пописну комисију додају и чланови опозиције.

„Код грађана се јавио страх да ли ће подаци бити злоупотребљени против њих, јер се овде политичка клима мења.

„Не знате да ли би неко, ако се попишете на један, други или пети начин, то могао да искористи против вас, не би ли вам онемогућио да се запослите&qуот;, наводи Ана Ненезић, аналитичарка ЦЕМИ-ја.

Договор је постигнут 16. новембра, објавио је Спајић.

„Нама попис треба искључиво због техничких ствари... Не можемо да користимо податке из 2011. године у пројектима&qуот;, навео је он тада.

Андрија Николић из ДПС-а сада каже да је све питање реализације.

„Мислимо да овај процес захтева више времена и да циљ треба да буде квалитетан и објективан попис, а не збрзана операција која неће дати релевантне податке - ако се не спроведе оно што је обећано, бојкот се подразумева&qуот;, најављује Николић.

Ипак, има и оних који не губе наду.

Јаков Милатовић, председник Црне Горе и даље је уверен да ће попис „протећи у складу са свим добрим праксама&qуот; и да ће Црна Гора добити „важне статистичке податке који ће власти помоћи да побољша живот грађана&qуот;.

Погледајте видео: Маузолеј на Ловћену - Његошев гроб међу облацима

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.27.2023)