BBC vesti na srpskom

Ptičiji grip stigao na Balkan, šta treba da znate

Najugroženiji su ždralovi. Žarište je u susednoj Mađarskoj gde je do sada uginulo oko 10.000 ovih ptica.

BBC News 27.11.2023
ždral, ptice
REUTERS/Marton Monus
Trenutno su najugroženiji ždralovi

Slučajevi ptičijeg gripa, koji može biti koban za divlje ptice i domaću živinu, a vrlo retko za čoveka, potvrđeni su u Srbiji i Hrvatskoj.

Prethodno je zaraza izbila u susednoj Mađarskoj, gde je uginulo 10.000 ždralova, prenosi Radio televizija Srbije.

Ptičiji grip je bolest izazvana virusom avijarne influence.

„Virus avijarne influence ima veliki broj podtipova i nisu svi visoko patogeni i opasni za ptice i druge životinje, pa i čoveka.

„Za domaću živinu i divlje ptice su najopasniji H5 i H7 podtipovi", kaže Tamaš Petrović, šef Odeljenja za virusologiju Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu.

Kod kokošaka i ćurki smrtnost ide i do 100 odsto, dodaje za BBC na srpskom.

Ranije je bolest ustanovljena u Rumuniji i Bugarskoj, kao i u još najmanje 20 evropskih zemlja, podaci su Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Ova zarazna bolest, koja postoji već jedan vek, obično bukne u jesen i traje preko zime, a umine u proleće i leto.

Odakle dolazi virus?

Prirodni domaćini virusa avijarne infulence su najčešće divlje plovke - guske, patke i zato se često slučajevi zaraze otkrivaju oko močvara i reka.

„U tim životinjama se taj virus često umnožava bez nekih značajnijih poremećaja zdravstvenog stanja i tako se prenosi", kaže Petrović.

Pošto su u pitanju ptice selice, one virus šire u letu ka toplijim krajevima tokom kog prelaze i Balkan.

„One razvijaju gnezda i dobijaju mlade u sibirskim predelima, a kad dođe zima povlače se na jug i idu ka Africi i u tom letu svraćaju kod nas, odmaraju pa nastavljaju", dodaje on.

Podtip H5 se najviše javljao na istoku Azije, na području Kine i Malezije, ali se putevi ptica ukrštaju što omogućava da virus stigne i u Evropu.

Ipak, nisu ni svi podtipovi H5 podjednako opasni i ne izazivaju svi bolesti, navodi stručnjak za veterinu.

ždral, ptice
REUTERS/Marton Monus
Preporuka građanima je da ne ulaze u zaštićeno područje Specijalnog rezervata Slano Kopovo kod Novog Bečeja, jer je tamo pronađeno 70 uginulih ždralova

Kako se zarazi živina?

Do širenja virusa dolazi kada zaražena ptica dođe u kontakt sa živinom.

Može se preneti na čitava jata ili farme domaćih ptica u roku od nekoliko dana, preko ptičjeg izmeta ili preko kontaminirane hrane i vode.

„Kad izbije zaraza, živina mora da se ubije, u Americi je prošle godine 40 miliona jedinki živine uništeno, u Mađarskoj nekoliko miliona.

„Mere kontrole bolesti su isključivo eutanazija i zabrana prometa domaće živine i njihovih proizvoda", kaže veterinar.

Neškodljivo uklanjanje uginulih ptica podrazumeva spaljivanje u ovlašćenim institucijama ili ređe, zakopavanje u rupe i prelivanje krečom, kao što je bio slučaj u rezervatu prirode „Slano Kopovo" kod Novog Bečeja gde je pronađeno 70 uginulih ždralova.

U Srbiji se od 2006. pojavljuje podtip H5, ali ne svake godine.

U 2023. godini u Srbiji je registrovano šest žarišta ovog virusa kod divljih ptica, ali nisu zabeleženi slučajevi kod domaće živine.

Zaraza nije izbijala na velikim farmama, ali je prethodnih godina bilo slučajeva u seoskim gazdinstvima.

ždral, ptice
REUTERS/Marton Monus
Kad se zaraze, ptice izgube snagu i od iznemoglosti ne mogu da lete

Mogu li ljudi da se zaraze?

Da, ali retko.

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je 873 ljudi zaraženo ptičijim gripom tipa H5N1 u proteklih 20 godina.

Od toga je umrlo 458.

Do zaraze čoveka može doći u bliskom kontaktu sa zaraženom pticom.

„Čovek se retko inficira, ali kad se dogodi, smrtnost je visoka, oko 50 odsto", zaključuje Petrović.


Mere prevencije

  • Pranje ruku / dobra higijena
  • Lična zaštitna oprema / namenska odeća
  • Dezinfekcija vozila i opreme
  • Zatvaranje ptica i živine
  • Uklanjanje ostataka hrane koji mogu privlačiti divlje ptice
  • Ograničenje kretanja na gazdinstvo sa živinom i sa njega
  • Propisno uklanjanje leševa živine
  • Suzbijanje štetočina
  • Izbegavanje kretanja u staništima divljih ptica koje potencijalno mogu biti nosioci uzročnika bolesti kao i kontakta sa leševima uginulih divljih ptica.
  • U slučaju primećene promene zdravstvenog stanja kod živine ili ptica koje je praćeno povećanim uginućima, potrebno je blagovremeno obavestiti veterinara.

Saveti Uprave za veterinu


Uprava za veterinu je u Srbiji je preduzela mere nadzora i kontrole divljih ptica i živine širom zemlje kako bi se sprečilo širenja ove zarazne bolesti.

I u Hrvatskoj je nadležna Uprava za veterinu naredila da se domaća perad i ptice drže u zatočeništvu u zatvorenim prostorijama.

Kada je došlo do izbijanja ptičijeg gripa u proleće 2023, stručnjaci su zaključili da se radi o najozbiljnijoj zarazi do sada, pisao je BBC.

Pored divljih ptica i živine, obolevali su i sisari - foke, vidre, divlji psi i lisice.

Virus H5N1, najrasprostranjeniji soj ptičjeg gripa, prvi put je prijavljen u Kini 1996. godine.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.27.2023)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Komentari

Društvo, najnovije vesti »