Криминал: Вила Притајени тигар и пад кинеске мафије у коцкарском граду безакоња

На фотографијама које је објавила кинеска полиција види се како полицајци држе мушкарца и жену у лисицама испред граничне ограде.

Њих двоје управо су изручени из Мјанмара, као последње у низу хапшења оптужених за вођење центара за превару у граду на североисточној граници са Кином.

Реч је о Мингу Гуопингу и Минг Женжен, сину и унуци једног од најмоћнијих господара рата који је водио град Лаукаинг последњих 14 година.

Изненадна ескалација сукоба у Мјанмару означила је крај кинеске мафије - „четири породице&qуот;, као у Куму- у овом озлоглашеном пограничном граду којим влада безакоње.

• Како је ухапшен најтраженији италијански мафијашки бос
• Мафија на Сицилији и у Америци и данас дубоко повезана
• Виртуелни рат - кинески патриотски блогери ударају на Запад
• Луксузни затвор озлоглашене венецуеланске банде

У исто време кад је кинеска полиција прошлог четвртка објавила фотографије пара у лисицама, званичне војне вести у Мјанмару објавиле су фотографије аутопсије на телу шездесетдеветогодишњег мушкарца.

Био је то господар рата лично - Минг Суечанг - који је, саопштила је војска, одузео себи живот кад је ухваћен, иако је то објашњење које је наишло на скепсу код многих.

Био је то неславан крај изузетне приче која је започела у данима рата и револуције, али се претворила у причу о дроги, коцки, похлепи и макивајелистичком ривалству.

Четири породице

Минг Суечанг је био десна рука Баија Суоченга, који је водио једну од породица.

Под њима је забити, осиромашени Лаукаинг претворен у раскалашни коцкарски центар са раскошним небодерима и порочним четвртима црвеног фењера.

Иако моћни, Мингови нису били део ове тражене листе четири породице - преостале три породице предводили су Веи Чаорен, Лиу Гуоси и Лиу Женгсијанг.

Испрва изграђен да би искористио кинеску потражњу за коцкањем, које је илегално у Кини и многим другим суседним земљама, казина Лаукаинга израсли у уносни параван за прање новца, трафикинг и десетине центара за преваре.

Процењује се да је у ове центре за преваре привучено више од 100.000 страних држављана, од којих су многи Кинези.

Они су тамо практично били заточени и присиљавани да раде прековремено, водећи софистициране онлајн преваре које погађају жртве широм света.

Минг Суечанг је водио један од најозлоглашенијих центара, зван Вила Притајени тигар.

Он је наводно водио и локалну полицијску службу, која се, иако је носила редовну униформу мјанмарске националне полиције, практично понашала као приватна војска, једна од неколико које су спроводиле законе четири породице у Лаукаингу.

У септембру, Кина је појачала притисак на све групе да ти центри за преваре буду затворени и да им предају људе који тамо раде.

Међутим, породица Минг је пружила отпор.

Према неким проценама, кроз казина сваке од породица пролазило је сваке године неколико милијарди долара.

Био је то огроман бизнис да би га се тек тако одрекли.

Породице су такође одржавале тесне везе са мјанмарском војском, а Мингови су можда веровали да су заштићени, чак и од захтева из Кине, која је дуго имала велики утицај у овој пограничној области.

Пекиншки фактор

У раним сатима 20. октобра, група превараната пребачена је из Виле Притајени тигар, вероватно у ишчекивању рације кинеске полиције на центар за превару.

Један број радника, за које се каже да их је било између 50 и 100, покушао је да побегне, а чувари центра су отворили ватру, убивши их неколико.

Према неким сведочанствима, међу кинеским полицајцима било је и кинеских полицајаца на тајном задатку.

То је довело до упућивања писма са оштром протесном нотом из канцеларије локалне владе у суседној кинеској покрајини - и најаву налога кинеске полиције за хапшење четворо припадника породице Минг.

Видно незадовољство Кине због неспремности или неспособности мјанмарске владајуће хунте да заузда савезнике у Лаукаингу подстакло је три побуњеничке војске, које себе називају Братски савез, да покрену нападе на војску крајем октобра.

Кина је у прошлости увек позивала на уздржаност како би одржала мир на граници, али њена потреба да заузда добро финансиране и добро наоружане породице у Лаукаингу чини се да је променила њене приоритете.

Побуњеници кажу да је њихов циљ да елиминишу центре за преваре и подрже ширу опозициону кампању за свргавање војног режима који је преузео власт 2021. године.

Али у Лаукаингу сукоб је више личио на освету, која корене вуче још од дана Хладног рата.

Кум(ови) Лаукаинга

Четири породице су дуговале контролу над Лаукаингу ником другом до Мин Аунг Хлаингу, војном команданту који је предводио пуч 2021. године, а и даље води војну хунту.

Године 2009, Мин Аунг Хлаинг је предводио војну операцију за свргавање тада главног господара рата у Лаукаингу, борца ветерана Пенга Ђиашенга.

Он је желео да постави савезнике у складу са потребама тадашњих војних власти, које су у оно време вршиле притисак на мјанмарске етничке побуњеничке групе да се преобразе у провладине такозване пограничне снаге.

Већина је одбила, међу њима и Пенг, иако је војска обећала да ће им заузврат бити дозвољено да наставе да зарађују новац од илегалних послова као што су наркотици.

Пенг је био део генерације господара рата у држави Шан који је испливао у хаосу након стицања независности Мјанмара, кад ауторитет централне владе није сезао до већине граничних области.

Изузетно сиромашна, забита и неплодна, држава Шан је као једину економију имала узгајање опијума.

Постала је највећи светски произвођач и финансирала је разне побуњеничке групе.

Пенг је започео као командант у бурманској Комунистичкој партији која је уживала подршку Кине, али се побунио 1989. године кад је кинеска помоћ престала, распарчавши бурманску Комунистичку партију у неколико оружаних побуњеничких група.

То је било време кад се мјанмарска војна власт осећала рањиво.

Управо је мало пре тога, 1988. године, брутално угушила побуну народа - устанак у ком се Аунг Сан Су Ћи први пут наметнула као лидерка опозиције.

Забринути због могућег савеза између развијених етничких побуњеничких група и опозиционог покрета, генерали су брже-боље склопили примирје с побуњеницима, дајући им одрешене руке да владају својим територијама како им драго.

Пенг је почео да развија Лаукаинг као коцкарски центар, након што се нашао под притиском да смањи пословање са наркотицима које је финансирало његове операције.

Али кад је 2009. године одбио захтев војске да претвори снаге у пограничну стражу, Мин Аунг Хлаинг је убедио Баија Суоченга, Пенговог тадашњег заменика, да се побуни против њега.

Пенг је протеран у Кину.

Казина су остала изрешетана мецима, мада су посвећени коцкари наставили да се коцкају током читавог трајања борби.

Баи и преостале три породице преузели су управљање казинима.

Уз блиске везе са војском, развили су разгранате пословне мреже у Мјанмару, са уделом у рударству, енергетици, инфраструктури и казинима у другим земљама као што је Камбоџа.

Успоставили су везе са организованим криминалним мрежама у Макау и југоисточној Кини.

Лаукаинг је попримио карактер узаврелог града на Дивљем западу, где је све могуће и на продају.

Било је повремених ватрених окршаја између ривалских центара за преваре, а моћници су држали лавове и тигрове као кућне љубимце.

Али велики део Пенгове побуњеничке војске, МНДАА, остао му је лојалан.

Он је 2015. године покушао да преотме Лаукаинг од четири породице, али није успео.

МНДАА је потом склопила савез са другим оружаним групама у Шану.

Кад је Пенг умро прошле године, у 91. години, добио је раскошну сахрану достојну мафијашког дона, којој је присуствовала већина побуњеника и господара рата из региона.

Чак је и Мин Аунг Хлаинг послао вишег војног команданта да ода почаст старом непријатељу.

Пенгова деца су преузела команду над МНДАА, чекајући прилику да свргну са власти Баија, по њиховом виђењу узурпатора.

Сада када су трупе МНДАА преузеле контролу над главним граничним прелазом и свим путевима до Лаукаинга, спремни су да заузму и главни град казина, жариште „преварадемије&qуот;, како ју је назвао УН.

Нико не зна шта да ради с њим, али обећавши Кини да су завршили са преварама, мораће да пронађу нови начин да финансирају побуну.

Њихов декларисани циљ пружања подршке свргавању војне хунте поздравио је широки опозициони покрет.

У протеклих месец дана, милиони у Мјанмару били су усхићени тријумфалним сценама парадирања етничких побуњеника заробљеним војницима и заплењеном опремом, док се у Лаукаингу одвијала драма са падом мафије.

Након три године насилне војне диктатуре, хунта делује рањиво и људи се усуђују да сањају о њеном паду.

Али имајући у виду историјат превртљивих промена лојалности у овом региону безакоња, декларисаним циљевима МНДАА морају да се посматрају са опрезом.

У време писања овог текста, место пребивалишта Баија Суоченга остаје непознато.

Такође се не зна где су тренутно друга двојица господара рата - Веи Чаорен и Лиу Женгсијанг.

Четврти, Лиу Гуоси, умро је 2020. године.

Али многи чланови њихових породица сада се налазе у кинеском притвору; неки су дали покајничка признања.

Хиљаде оних који су радили у центрима за преваре већ су предати кинеској полицији.

Регионалне владе покушавају да извуку њих још стотине, и даље заточене у Лаукаингу, на безбедно.

„Преварадемија&qуот; у североисточном Мјанмару је можда сада окончана, али ће се вероватно само преселити у неки други глобални кутак безакоња.

Све фотографије заштићене су ауторским правом.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.29.2023)