ЦОП28: Може ли климатски самит у нафтној држави било шта да промени

У наредне две недеље слушаћете много о ЦОП28.

Најважнији климатски састанак на свету, који почиње данас, одржава се у Дубаију, а домаћин су му Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) - један од десет највећих нафтних произвођача на свету.

ЦОП28 ће бити највеће годишње окупљање светских лидера и још око 70.000 присутних гостију.

Одржавање климатске конференције у „петродржави&qуот; већ је само по себи било довољно контроверзно, али ББЦ-јеви докази да је тим УАЕ планирао да искористи климатске разговоре пред одржавање ЦОП28 да би склапао нафтне и гасне уговоре само је појачао забринутост.

• Климатске промене: Шта је ЦОП28 у Дубаију и зашто је важан
• „УАЕ нису планирали да искористе самит о климатским променама за склапање нафтних уговора&qуот;
• Ексон Мобил: Нафтни гигант предвидео климатске промене још седамдесетих, тврде научници
• Бил Гејтс у борби за смањење штетних емисија од подригивања говеда

Може ли, дакле, самит у једној од најбогатијих нафтних држава на свету да оствари значајно достигнуће у борби против климатских промена?

Активисткиња Грета Тунберг рекла је да су ови климатски самити УН-а само „бла бла бла&qуот; - што значи много приче, мало делања.

Али да процес ЦОП-а не постоји свакако бисмо желели нешто слично њему.

Замислите на тренутак да сте ванземаљац у посети Земљи.

Сазнали сте да се планета суочава са потенцијалном катастрофом коју су изазвала дела људи који живе на њој.

Прво што би тај ванземаљац рекао било би: „Људи, па ви морате да се састанете и да се сложите око тога како ћете то решити.&qуот;

Али остварити напредак је тешко.

Можда ћете бити изненађени кад сазнате да се свет колективно сложио да смањи емисије гаса ефекта стаклене баште који изазивају климатске промене први пут тек пре осам година, на ЦОП21 у Паризу.

Скоро 200 земаља обавезало се да задржи раст глобалне температуре „далеко испод&qуот; 2 степена Целзијуса и „уложи напор&qуот; да га ограничи на 1,5 степени Целзијуса - што је кључно за избегавање најопаснијих климатских последица, према научницима УН-а.

Тај Париски споразум из 2015. године био је велики корак напред и покренуо је „скоро јединствену климатску акцију&qуот;, тврди УН.

Споразум је помогао да се смањи ниво загревања који свет може да очекује.

Али свет још не дела ни изблиза оном брзином која је потребна да би се остварили париски циљеви, потврдио је скорашњи извештај УН-а.

Покушај решавања овога биће једно од највећих питања предстојеће конференције.

На самом врху агенде је покушај да дође до слагања да обећања о акцији која дају владе - позната у жаргону УН-а као „Национално одређени доприноси&qуот; или НДЦ - постану свеобухватнији.

Идеја је да обећања морају временом да постају прогресивно смелија - као зупчаник да неповратно повећавајући амбицију.

Нада за ЦОП28 је споразум да се НДЦ-ови прошире тако да обухвате емисије из свих економских активности, међу којима и прехране и земљорадње, на пример.

Уложиће се такође напор, а и то је на дугом штапу, да се земље позову на одговорност за обећања која дају.

Тренутно Париски споразум не може да натера земља да ураде било шта - у процесу УН-а, све акције су добровољне.

• Климатске промене: Претња од изумирања човечанства се не схвата озбиљно, кажу научници
• Упозорење научника: Велике шансе да ће глобално загревање прећи границу од 1,5 степени
• Последице климатских промена не можемо да поправимо - извештај УН

Друго кључно питање биће готовина.

Много ће се дискутовати о томе ко шта плаћа.

Добра вест је да су обновљиве технологије као што су соларна и енергија ветра постале много јефтиније, а да је електрична енергија коју производе сада много јефтинија од фосилних горива у многим случајевима.

Један од циљева Уједињених Арапских Емирата је да наведе читав свет да пристане да утростручи светски капацитет обновљиве енергије до 2030. године, на шта су већ пристали САД, Кина и друге земље чланице Г20.

Они желе и пристанак на то да се удвостручи стопа побољшања енергетске ефикасности до 2030. године.

Ове мере захтевају велика улагања унапред, чак и ако буду донела велике уштеде на дуже стазе.

А припремање за - и борба против - последица климатских промена за које већ знамо да нас чекају коштаће билионе долара.

• Климатски самит: Хоће ли богате земље надокнадити штету сиромашним
• Лидери земаља погођених климатским променама: Време је да се плате климатски дугови
• Историјски климатски договор: Оснива се фонд за помоћ земљама у развоју

У средишту ових расправа је наглашена неравноправност која дели свет.

Већина богатих земаља обогатила се управо сагоревањем фосилних горива.

Сиромашније земље тврде да богатије земље сада морају да искористе део тог новца да им помогну да пређу на зелену енергију како би се изборили са климатским последицама које је створио богати свет.

Давнашње обећање развијених земаља да ће издвајати 100 милијарди долара годишње како би помагале земљама у развоју са климатском акцијом - испрва обећано до 2020. године - изгледа да се тек сада коначно остварује.

Уз то, потражите доказе да велике глобалне институције као што су Светска банка и Међународни монетарни фонд попуштају пред притиском да ће променити кредитна правила како би помогле да лакше потече новац.

Али неће све бити мирна пловидба.

Погледајте видео:

Велики успех ЦОП27 у Египту 2022. године био је споразум да се створи нови фонд за „губитак и штету&qуот; како би се помогло најсиромашнијим земљама да изађу на крај са последицама климатских катастрофа.

Али које ће земље, ако их уопште има, ставити новац у тај фонд?

Европска унија је наговестила да ће одрешити кесу, али шта је са САД и другим великим економијама?

Узгред, Кина, Саудијска Арабија и Заливске државе се и даље дефинишу као земље у развоју за потребе ЦОП-а, и стога нису у обавези да уплаћују у фондове као што је овај - што је велико семе раздора.

И, коначно, можемо да очекујемо повратак старог ЦОП фаворита - игре зване „довн или оут&qуот;.

То је питање речника који се користи да би се описале дугорочне амбиције света за „неослабљена&qуот; фосилна горива - угаљ, нафту и гас који се сагоревају без технологије за хватање њихових емисија.

Другим речима, да ли свет треба постепено да смањи производњу и употребу загађујућих фосилних горива током одређеног времена (пхасе довн) или да одреди крајњи рок за обуставу (пхасе оут) и кад би он требало да буде?

• „Крај коришћења угља је на видику&qуот; - које земље не желе да потпишу споразум
• Да ли Србија може да смањи коришћење угља и зашто је то важно
• Колико кошта уградња соларних панела у Србији и да ли се исплати
• Ветар као енергетска револуција коју треба пажљиво водити

То је посебно прикладно питање ове године, кад се конференција одржава у „петродржави&qуот; која планира да повећа капацитете производње нафте.

Председник ЦОП28 Султан Ал Џабер жели постепено смањење, али многе земље, међу којима и чланице ЕУ, вероватно ће тражити потпуно обуставу.

Колико год то шокантно звучало, свет се још није обавезао ни на једно од та два.

И то упркос упозорењима да се тренутно већ производи или гради много више фосилних горива него што може да се сагори ако свет жели да ограничи загревање на раст од 1,5 степени Целзијуса.

И, зато, нека расправа започне!

Додатно извештавање: Марк Појнтинг

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.30.2023)