ЕУ тражи да се споразуми из Брисела и Охрида уврсте у преговарачки оквир за Србију

"Савет тражи од Комисије и високог представника да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије", наводи се у нацрту закључака за децембарски самит Европског савета у који је Радио слободна Европа (РСЕ) имао увид.

Закључке треба да усвоје министри за европска питања на састанку Савета Општих послова 12 децембра,  а потврдиће их Европски савет на самиту 14. и 15. децембра.

Србија и Косово су 27. фебруара у Бриселу постигли Споразум о путу ка нормализацији односа. 

У Охриду је 18. марта усаглашен Имплементациони анекс тог споразума у којем се наводи да и анекс и споразум постају саставни део преговарачког оквира у процесу приступања ЕУ и да непоштовање обавеза које проистичу из њега може имати директне негативне последице на европски пут сваке од две стране.

"Стране примају к знању да ће Споразум и Имплементациони анекс постати саставни делови процеса придруживања Косова и Србије Европској унији. Стране прихватају да ће ЕУ одмах по усвајању Споразума и овог Анекса започети процес измене мерила за Поглавље 35 за Србију због обавеза које проистичу из Споразума и овог Анекса. Агенда косовске Специјалне групе за нормализацију подједнако ће одражавати нове обавезе Косова које произилазе из Споразума и овог Анекса", наводи се у Имплементационом анексу усаглашеном у Охриду.

У нацрту закључака за децембарски самит Савета ЕУ поздравља се Споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије и Имплементациони анкес, али се изражава се жаљење због недостатка примене код обе стране, "као и других нерешених обавеза постигнутих у дијалогу који помаже ЕУ".

Позивају се Србија и Косово да у потпуности поштују и спроводе све обавезе, без даљег одлагања и предуслова.

"Ово укључује оснивање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином.

Савет поздравља спремност Србије и Косова да прихвате нацрт статута који је странама представила ЕУ, уз разумевање да је потребно даље радити на овој основи", стоји у нацрту.

Такође се изражава очекивање да и Србија и Косово пронађу одрживо решење за ситуацију на северу Косова које гарантује безбедност, сигурност и партиципативну демократију за све грађане.

"Савет очекује од Србије да се укључи у Дијалог уз подршку ЕУ у доброј вери и духу компромиса како би се постигао свеобухватан правно обавезујући споразум с Косовом о нормализацији односа у складу с међународним правом и правним тековинама ЕУ без даљег одлагања. Овај споразум треба да се бави свим кључним отвореним питањима и на тај начин допринесе регионалној стабилности”, наводи се у нацрту закључака.

Додаје се да су нормализација односа и спровођење обавеза из дијалога суштински услови на европском путу обе стране и да "обе стране ризикују да изгубе важне прилике у одсуству напретка".

У нацрту закључака који се односе на Србију помиње се и насиље на северу Косова и оштро се осуђују насилни акти демонстраната косовских Срба против грађана, трупа КФОР-а, органа за спровођење закона и медија који су се десили 29. маја.

Такође се у том смислу спомиње и напад на Косовску полицију у селу Бањска 24. септембра  када су убијени један косовски полицајац и потом тројица нападача спрске националности.

"Савет очекује од Србије да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере да се починиоци напада ухапсе и брзо приведу правди. Савет изражава жаљење што Србија није предузела довољне мере у том погледу", наводи се у нацрту закључака. 

Изражава се забринутост због поновљеног гомилања војних снага Србије у близини Косова те констатује накнадно смањење трупа и опреме.

"Србија и Косово морају да наставе са сталним напорима за деескалацију, да се уздрже од једностраних и провокативних акција које би могле да доведу до тензија и насиља и да зауставе реторику која изазива поделе", додаје се у тексту.

Поздравља се чињеница да је Србија предузела "неке кораке у правом смеру", укључујући јавно подстицање косовских Срба да учествују на локалним изборима на северу Косова. Од Србије се тражи да подстакне косовске Србе да се врате у институције које су напустили.

Понавља се упозорење да ће могући неуспех у деескалацији тензија имати последице и да је ЕУ спремна да процени "даље мере и према Србији и према Косову, ако буде потребно".

Савет ЕУ, у нацрту закључака прихвата процену Европске комисије да Србија одржава свој ниво припремљености за почетна мерила у Кластеру 3 (Конкурентност и инклузивни раст) и додаје да ће наставити процену тога.

Наводи се, међутим, да ЕУ има снажна очекивања од Србије да појача напоре ка потпуном усклађивању са заједничким спољним и безбедносним позицијама ЕУ и рестриктивним мерама, укључујући оним уведеним Русији и Белорусији, "као питање највећег приоритета".

"Савет такође позива српске власти да се уздрже од акција и изјава против ставова ЕУ о спољној политици и другим стратешким питањима", наводи се у нацрту закључака.

Савет ЕУ такође прима на знање "хуманитарну и другу помоћ" Србије Украјини.

Поздравља се такође "побољшана сарадња" Србије с ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ и охрабрује Србија да настави те напоре. "Иако признаје напредак у овом погледу, Савет наставља да наглашава потребу да Србија у потпуности испуни своју обавезу да се усклади са визном политиком ЕУ", додаје се у нацрту закључака.Од Србије се тражи да настави да се фокусира на испуњавање привремених мерила из поглавља 23 и 24 које се односе на владавину права.Поздравља се благовремено усвајање пет закона којима се примењују уставни амандмани из 2022, али се нацртом закључака поручује да је потребан даљи рад и политичка посвећеност да би се спровеле реформе у основним областима, укључујући правосуђе.

Подвлачи се потреба да Србија појача напоре у борби против корупције и организованог криминала, те неопходност опипљивих и убедљивих резултата о ефикасним истрагама, кривичним гоњењима, правоснажним пресудама, замрзавањем и конфискацијом имовине стечене криминалом.

"Савет подсећа да ће напредак Србије у владавини права и нормализацији односа са Косовом наставити да одређују укупан темпо приступних преговора", наводи се у закључцима који треба да буду усвојени 12 децембра.У нацрту закључака се понавља забринутост стањем у медијима и односом према ратним злочинима у Србији. 

Београд се позива да појача напоре на делотворној примени акционог плана медијске стратегије.Такође се подвлачи важност значајне регионалне сарадње у домаћем решавању питања ратних злочина, решавању преосталих случајева несталих особа и пуне сарадње са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове.