Marko Tomaš: Naknadna pamet

U pjesmi kao u snu spaja se nespojivo mjesec dobije moć govora kako bi u moje ime rekao – ja te volim ne volim te više. Moj pas trči po moru od Biograda prema Pašmanu sa sobom nosi poruku pa zalaje mojim glasom – čekam te u kafani kraj je čekanju. Tamarisi sele iz mog dvora sa sobom odvode maslinu nastanit će se, kažu, pod tvojim prozorom vjetar će kao gudalo njihovim granjem zasvirati jednu melodiju – meni još nije dosta dođi kad bude kraj lutanju. Nije stvar u