Kakve ti bljuvotine gledaš

Bila je to Cekićka, SPS-ovka. starija od potopa. „Marko…“, zamjaukala je iz mraka svog stana. „Dobar dan.“ „Nisam te odavno videla, a sad sam čula kako izlaziš, pa sam otvorila vrata, da ti se javim.“ Dobro, bar nije krila da špijunira. Uzvratio sam joj osmehom, no to joj nije bilo dovoljno. „Pa, kako si, šta radiš? Čitala sam onaj tekst što si napisao u novinama, o mladima, i nije mi se svidelo to što…“ „Jako žurim, gospođo. Doviđenja“, rekao sam, pošto me je lift