Ученици из Србије и даље су испод просека у математичкој, читалачкој и научној писмености, резултати су најновијег циклуса ПИСА теста за 2022.

Исте резултате бележе и ученици земаља из региона: Црне Горе, Северне Македоније, Косова и Хрватске. Нешто бољи су ученици из Словеније.

Ове тестове Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) 15-годишњи ђаци раде на сваке три године, а поново блистају ученици из Азије, пре свега из Сингапура, Кине, Тајвана, Јапана.

„Постигнуће ученика из Србије је на истом нивоу као и у претходном циклусу 2018, што значи да се није много изгубило у периоду када је школа била нередовна и хаотична због пандемије.

„Али оно што се мери ПИСА тестом, а то је комплексно, развијено мишљење и функционална примена знања, школама у Србији није важно&qуот;, каже Драгица Павловић Бабић, некадашња ПИСА координаторка у Србији, за ББЦ на српском.

• Може ли већи број часова српског језика да побољша писменост ђака
• Како тест са кокошком и аспирином одређује колико су деца у Србији функционално писмена
• Колико смо (не)образовани
• Да ли деца треба да знају да читају и пишу пре поласка у школу у Србији

У истраживању 2022. године учествовало је око 690.000 ученика из 81 земље, наводи се на сајту Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Они су представљали око 29 милиона петнаестогодишњих ученика у школама из 81 земље/економије.

Основни циљ ПИСА теста је да се провери у којој мери су млади оспособљени да разумеју и користе дате информације приликом решавања релевантних проблема из свакодневног живота.

Уз читалачке, математичке и тестове научне писмености, ученици су решавали задатке из креативног мишљења.

Подаци о креативном мишљењу биће познати на пролеће следеће године.

Србија испод просека

Више од 6.413 ученика из 183 школе у Србији учествовало је у ПИСА тесту.

Резултати у науци и читању показују благи напредак Србије у односу на тест 2018. године, а у математици се бележи пад за осам бодова.

„Од 2003. године, ученици из Србије имају исте резултате, а то значи да се ништа не ради на томе да се то поправи&qуот;, говори Павловић Бабић.

Она сматра да би школе у Србији требало да се „више отворе више ка знањима која инсистирају на разумевању, закључивању, критичком и аргументованом мишљењу, а мање учењу напамет&qуот;.

Забрињавајуће је да се и даље велики број петнаестогодишњака налази испод нивоа функционалне писмености.

Таквих је из математике чак 43 одсто, а нешто више од трећине из читалачке и научне писмености.

У поређењу са 2012. годином, у математици, читању и науци проценат ученика који су постигли резултате испод основног нивоа знања (ниво 2) није се значајно променио.

Тек четири одсто ђака из Србије може да се похвали највишим степеном знања из математике, а ОЕЦД просек у тој области је девет одсто.

Само два одсто ученика је из читања и научне писмености постигло резултат на највишем нивоу постигнућа, док је ОЕЦД просек седам одсто.

И поред оваквих резултата, Влада Србије види и нешто добро.

„Србија је у читању и науци на 40. месту, а у математици на 42. месту, што је напредак у односу на 2018. годину када се нашла на 45. месту у читању, а на 46. месту у науци и математици&qуот;, наводи се у саопштењу.

Влада додаје да „приликом тумачења резултата о постигнућима треба имати у виду да је, у поређењу са 2018. годином, учинак у земљама ОЕЦД-а пао за 10 поена у читању и за скоро 15 поена у математици&qуот;.

„У тренутку када се чак пет ОЕЦД земаља суочава са падом успешности у математици за 25 поена или више, резултати који су код нас остварени у условима ковида-19 буде наду да ће реформе које су започете одмах по завршетку циклуса ПИСА 2018 године моћи да се наставе у правцу подизања квалитета образовања&qуот;, пише у саопштењу владе.

Шта је ПИСА?

ПИСА (Программе фор Интернатионал Студент Ассессмент - ПИСА) је програм међународне евалуације образовних постигнућа који реализује ОЕЦД са партнерима.

Програм систематски прати ниво функционалне писмености који достижу петнаестогодишњи ученици у области математике, природних наука и разумевања прочитаног.

Основни циљ је да се испита у којој су мери млади оспособљени да разумеју и користе дате информације приликом решавања релевантних проблема из свакодневног живота.

ПИСА се спроводи од 2000. године у трогодишњим циклусима, а после циклуса 2025 студија ће се радити сваке четврте године.

Балканска реалност

Ученици из Црне Горе остварили су лошије резултате него 2018. године и налазе се испод ОЕЦД просека.

Тако су из математике на 54. месту, читања на 56. и науке на 62.

Од ђака из Црне Горе, лошији су вршњаци из Северне Македоније, Косова и Албаније.

Ђаци у Словенији и Хрватској боље су прошли од других ученика у региону.

Словенија је једина земља од бивших југословенских република са резултатима изнад просека.

Азијске школе предњаче

Ђаци из Сингапура су без премца, показали су резултати ПИСА тестова.

Поновили су успех претходних генерација из 2015. године.

Ученици из Сингапура су остварили просечан резултат од 575 поена у математици, 543 поена у читању и 561 поен у науци.

Заједно са Хонгконгом, аутономијом у оквиру Кине, Јапаном, Корејом и Макаом (Кина) надмашили су све државе у математици.

Уз њих, још 17 држава има резултате изнад просека ОЕЦД за математику (472 поена).

Просечни резултати земаља ОЕЦД-а су: 472 из математике, 476 у читању и 485 из науке у циклусу 2022, док су раније били око 500 поена.

Када се упореди резултат Србије са земљама које су или географски близу или имају сличан бруто национални доходак, види се да ученици из Естоније, Пољске, Словеније, Мађарске и Хрватске у сва три предмета имају значајно виша постигнућа од српских ђака.

• Математика по „сингапурској методи“
• На неким језицима математика је једноставнија
• Шта је математика: Између бројева и стварности

Павловић Бабић каже да резултати сведоче да су земље Азије посвећене образовању.

„То што је Сингапур богат је једна ствар, али је много важније што инвестирају у школство, јер им је образовање приоритет.

„У Сингапуру је то битна делатност у друштву и сви су посвећени квалитету образовања&qуот;, објашњава Павловић Бабић.

Додаје и да у свести људи постоји порука да је образовање нешто што је инвестиција у будућност земље, јер ће сутра ти млади људи управљати државом и друштвом.

„Србија то хронично нема, јер су разне друге ствари приоритет.

„О томе сведочи и колико су потцењени просветни радници у Србији&qуот;, истиче Павловић Бабић.

У прва три истраживања (2000, 2003. и 2006. године,) Финска је била на првом месту.

Павловић Бабић каже да су плате наставника у Финској изнад државног просека и да се то занимање изузетно цени.

„Наставнички факултети у Финској су најпрестижнији и траженији од архитектуре или психологије.

„То само говори колико је њима стало до образовања и каква је мотивација младих да буду наставници&qуот;, каже Павловић Бабић.

• „После неког времена, дигнеш руке&qуот;: Зашто у Србији наставници неће на замену у школе
• Од „поносне&qуот; до „понижавајуће&qуот; професије: „Посао учитеља мора да се воли”
• Један дан у „школи на точковима&qуот; на истоку Србије
• „Ако улажете у образовање, нећете морати да улажете у полицију&qуот; - директор финског школског тела за ББЦ

Девојчице боље читају, дечаци рачунају

ПИСА тестирање је показало да су девојчице знатно надмашиле дечаке у читању и незнатно у науци, док су дечаци за девет поена бољи од ученица у математици.

Ученици који нису имигранти постигли су у просеку 29 поена више од школараца имиграната из математике.

ОЕЦД има 37 држава чланица, углавном развијених земаља попут Сједињених Америчких Држава, Јапана и Европске уније.

Али све више држава учествује у тестирању, јер власти желе да виде где су њихови ученици у односу на међународне стандарде.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.06.2023)