Срђан Цвијић: Ову власт не интересује чланство у ЕУ
Председник Међународног саветодавног одбора Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), Срђан Цвијић, сматра да је предизборна кампања у Србији најпрљавија од увођења демократије 2000. године, те да се показало до ког нивоа су институције у Србији заробљене и у служби борбе власти против политичких противника, уз оцену да је “рањена зверка најопаснија”. Цвијић каже да намере ове власти на европском путу нису искрене и да би чланство Србије у ЕУ било против њиховог виталног интереса останка на власти и на слободи. Он оцењује и да се власт понаша шизофрено – тражи од КФОР-а да помогне Србима на КиМ, док константно одржава антизападну кампању.
Говорећи о атмосфери у друштву уочи избора, председник Међународног саветодавног одбора БЦБП Срђан Цвијић каже да је друштво у Србији изузетно поларизовано, и то пре свега захваљујући власти.
Он оцењује да имамо најпрљавију кампању од увођења демократије 2000. године, али и монтипајтоновску ситуацију, где власт показује до ког нивоа су институције у Србији заробљене и исполитизоване у кампањи против политичких противника.
“И који је мој закључак? Ја бих ту искористио метафору из лова - да је рањена зверка најопаснија”, навео је Цвијић.
Каже да је тешко проценити какав ефекат поларизована кампања може да произведе међу бирачима – да ли ће бираче одбити од тога да гласају за предмет напада или за саму власт.
“Нико у власти се не бави претерано тим калкулацијама, него су одлучили да гас набију до даске и да можемо само да очекујемо погоршање, захуктавање до 17. децембра, а можда и после”, навео је он.
Упитан како процењује поруке политичких такмаца током кампање које су се односиле на спољну политику Србије, однос према ЕУ и Русији, Цвијић каже да спољна политика није у великој мери предмет кампање, с тим што је друго питање у којој мери је она битна за гласаче.
Он оцењује да су економска питања у центру кампање за власт, која грчевито покушава да утврди или поврати тиху већину којој су та питања најбитнија.
Говорећи о односу према Русији, Цвијић каже да је највећи број гласача Српске напредне странке и социјалиста проруски оријентисан, као и бирачко тело десно оријентисаних странака.
“То је главни разлог неувођења санкција Русији, страх од губитка бирача”, навео је Цвијић.
Упитан како партије током кампање говоре о косовском проблему, Цвијић каже да не инсистирају претерано ни на том питању, да је власти у интересу да избегава то питање и да се фокусирају на друга, док му се чини да опозиција не доноси увек праве одлуке.
“За десничарске коалиције, то је, поред неких других ипак секундарних питања, једино и главно питање у њиховој политичкој агенди, разлог њиховог постојања; за велику опозициону коалицију, мислим да они још увек нису свесни шта њихови бирачи желе да чују, то је с једне стране разумљиво, а с друге стране нису у позицији да они диктирају и контролишу дискурс у кампањи, јер немају приступ већини телевизија и медија, тако да мислим да су политички актери мало изгубљени, неки избегавају да уопште говоре о томе”, рекао је Цвијић.
Он каже да га збуњује зашто се Охридски споразум назива “француско-немачким планом”, кад је то предлог који је заправо Вучић договорио са Куртијем.
Он наводи да нема сумње да је Вучић прихватио план, небитно да ли је потписан или не, али да је у ситуацији да апсолутно контролише власт, у смислу диктирања и креирања наратива.
“Цитираћу мог колегу Игора Бандовића, директора БЦБП, који пореди председника Вучића са Марком Дреном из Кустуричиног филма Ундергроунд, који има армију малих мушкараца и жена који за њега раде током рата, како би он могао да профитира од њиховог рада. Рат престаје, а њему је у интересу да и даље профитира и онда њима ствара уверење да тај рат траје још двадесет година. Ми живимо ту ситуацију. Шта се дешава у иностранству иза затворених врата је једна ствар, а кад се наш председник врати представља нама потпуно другу верзију стварности, и то је могуће јер контролише све медије”, навео је он.
Зато каже да у том смислу не би критиковао опозицију, јер се налазе у ситуацији у којој не диктирају наратив.
“Да они подрже Охридски спроазум, неки јесу, да сви подрже, онда би их Вучић, који га је прихватио, критиковао што њега подржавају што је прихватио споразум. То је апсурдна ситуација у којој живимо”, нагласио је Цвијић.
Говорећи о одлуци Европског савета да од Европске комисије затражи да се у Поглавље 35 укључи Охридски споразум, Цвијић је рекао да је и актерима, када су договарали споразум, било јасно да ће се договор из Брисела и Охрида наћи у Поглављу 35, које регулише сва остала питања.
Коментаришући реакције власти на ту вест, Цвијић је рекао да се опет налазимо у предизборној заврзлами замагљивања ситауције због бирачког тела.
“Мени је основно питање, када говоримо о Русији, Косову, унутарполитичкој ситуацији, колико ће то замагљивање да траје, јер ми немамо јасну стратегију од наших представника власти, председника… Прво су жонглирали са две лоптице, три, четири, сада са осам лоптица, и кад тад ће да падну ономе ко жонглира на главу, то је ситуација у којој се налазимо”, навео је Цвијић.
Упитан да ли ће Мађарска моћи да блокира усвајање те одлуке на Европском савету у децембру, Цвијић је рекао да ни Мађарска не може да ствара на више фронтова проблеме Унији и да ће можда попустити кад је о овом питању реч.
Говорећи о европском путу Србије, Цвијић наводи да намере ове власти нису искрене и оцењује да пуноправно чланство у ЕУ њих не интересује, иако су заинтересовани за финансијску помоћ.
Он наводи да су, када је реч о интеграцијама, сада примарна питања Косово и санкције Русији, али да, чак и ако Србија уведе санкције и реши косовско питање, то неће бити довољно ако не уведемо владавину права и ако Србија не постане демократија у пуном смислу.
“Видели смо сада холандско мишљење на извештај ЕУ, јасно је речено и подвучено да критеријуми за чланство под број један, све остало под број два”, рекао је Цвијић.
Како каже, овдашњи представници режима разумеју и добро познају случај Санадер и шта се дешавало у Хрватској у тренутку када је ушла у ЕУ и да је чланство Србије у ЕУ против њихог виталног интереса останка на власти и слободи.
“Ја сам апсолутно убеђен да то њима није приоритет, волели би и алтернативе, прича се о приступању слободном тржишту, а и ту постоји неразумевање и непознавање шта то подразумева”, рекао је Цвијић и додао да је и у случају приступања слободном тржишту потребно испунити критеријуме од којих смо стотинама миља далеко.
Говорећи о безбедносној ситуацији на Косову, Цвијић је рекао да је догађај у Бањској показао да власт нема контролу над ситуацијом на Косову, а управо због те контроле је имала подршку западних актера.
“Чули смо термин стабилократија, а без стабилности остаје аутократија, тако да ће тај случај имати далекосежне последице у размишљању неких кругова када је реч о нашим партнерима, у смислу да ли вреди подржавати власт која није у стању да обезбеди елементарну безбедност тамо”, навео је он.
Када је реч о Кфору, Цвијић каже да смо и од представника власти чули признање и позив Кфору да се активније укључи у безбедносну контролу ситауције на северу, не само у војном, него и у полицијском смислу, јер је то једина узданица да ће српско становништво које тамо живи бити заштићено.
Према његовим речима, ситуација на Косову зависи од политичке климе и од односа између Приштине и локалних представника српског становништва, али и од односа Београда и Приштине, а и разликује се од места до места.
“Различите су реалности на Косову и оне зависе од политичке климе, и ту превасходно одговорност треба тражити у представницима власти овде и у Приштини”, навео је Цвијић.
Упитан да ли су грађани Србије свесни чињенице да је Кфор задужен за безбедност и сигурност Срба на северу, Цвијић је навео да је и та слика искривљена, као и када је реч о Охридском споразуму и да се власт понаша шизофрено – с једне стране тражи Кфору да помогне, а са друге стране константно одржава антизападну кампању.
“Тешко је снаћи се у том лавиринту, ако сте обичан грађанин и имате приступ само телевизијама са националном фреквенцијом, јако је тешко изградити став о свим тим питањима, поготово ако на Косову нисте били и ако не знате људе оданде”, навео је он.
Говорећи о односу Срба према НАТО, Цвијић је рекао да је после 5. октобра подршка учлањењу у НАТО била много већа него што је сада, што је последица једностраног проглашења независности Косова, али и дневне дозе антизападне кампање која постоји од 2012. године, од момента када су Вучић и његови партнери дошли на власт.
“Ако све ставимо у контекст, онда се поставља питање – ако власт заиста жели као што говори на међународним конференцијама, ако је наша стратешка оријентација ЕУ, зашто се отежава таква ситуација”, рекао је Цвијић.
Оцењује да у Србији генерално постоји превише емоција у политици, те да чињеница да нас је НАТО бомбардовао и да смо окружени чланицама алијансе, требало да нам укаже да смо боље заштићени ако смо и сами чланице.
“Ако бисмо елиминисали емоције из политике, ако бисмо елиминисали безвредно враћање на прошлост, можда бисмо донели одлуку у том правцу. Да поставим хипотетичко питање, да ли би Србија у процесу нормализације са Косовом боље заштитила своје интересе да је чланица НАТО пакта или ван њега”, рекао је Цвијић.
Он наводи да је неким структурама у друштву из разлога који немају везе са ЕУ, Русијом или НАТО, интерес да Србија остане тамо где је била деведесетих, да се не пређе Рубикон, зато што би у том случају њихове позиције у власти и економији бити угрожене.
“Кад се ти интереси маргинализују или елиминишу, онда ћемо да доносимо одлуке које су у интересу грађана Србије”, рекао је Цвијић.
Он наводи да је фрапантно да једна особа и узан круг људи у кабинету има толику могућност да контролише наратив у друштву и да је зачуђујуће зашто то и даље ради.
“То је и неразумљиво јер у доброј мери и у ситуацијама где морају да ураде нешто, рецимо Охридски споразум, зашто им се исплати да раде против себе? Одговор на то питање је та немогућност да се на неки други начин обрати својим бирачима и страх да их не изгуби. Да се у то ушло од самог почетка, друга би песма била, сада је већ касно”, рекао је Цвијић.
Он наводи да је било неких саговорника из међународне заједнице који су се надали да ће можда неке од тих телевизија са националном фреквенцијом да се промене, али да су то “пусти снови”.
“Било је покушаја, неуспешних”, рекао је он.
Оцењује да је много боље да од једног савезника у том послу, који контролише већи део ствари у земљи, да се окрену стотинама хиљада људи који су у мају тражили ослобађање РЕМ, телевизија са националном фреквенцијом, да би се демократизацијом отворио простор за различита мишљења и како би се могли чути неки гласови.
(Бета, 07.12.2023)
