Избори у Србији 2023: Ко одлази, ко долази, а ко остаје у српској политици
Највише гласова освојила је Српска напредна странка, до већег броја гласова дошла је и уједињена проевропска опозиција, али би избори 17. децембра неке политичке ветеране могли да пошаљу и у пензију.
Још једна изборна трка у Србији је завршена - и то без много неизвесности - и већ је питање ко би све могао да буде ту за неке наредне.
У трци за Народну скупштину победу је однела владајућа Српска напредна странка (СНС), која ће имати и нешто више посланика него после избора 2022. године.
Скупштинске клупе видеће и једно ново лице, доктора Бранимира Несторовића и његову коалиција „Ми - глас народа&qуот;, највеће изненађење и београдских и републичких избора.
Уједињена опозиција ће за то време имати већу заступљеност и у Београду и у републици, док би неколико познатих имена могло и у политичку пензију.
Председник Србије Александар Вучић нове парламентарне изборе најавио је за 2027. годину, уз председничке.
„Биће их раније, зато што нас до тада чекају крупне одлуке&qуот;, изјавио је политички аналитичар Цвијетин Миливојевић на дискусији „Србија, дан после&qуот;, првог јутра после избора.
Актуелни избори одржани су усред дипломатске иницијативе званичника Европске уније за решавање питања Косова, чију независност Србија не признаје, и потписивања Споразума о путу ка нормализацији током пролећа 2023. године.
- СНС тврди да ће имати већину у Скупштини Србије, листа доктора Несторовића највеће изненађење
- Неизвесно ко формира власт у Београду, могућа кључна улога Несторовића, опозиција најављује протест
- Покрајински избори: Српска напредна странка убедљива и у Војводини
Ко одлази
„Можда се у Србији још не зна ко ће бити председник, али се сигурно зна ко ће бити премијер&qуот;, биле су речи лидера социјалиста Ивице Дачића после избора 2012. године.
Његов СПС је тада, усред велике борбе око власти Демократске странке (23 одсто) и Српске напредне странке (25 одсто), освојио 15,1 одсто гласова.
Изабрао је Дачић тада да у коалицију уђе са напредњацима - и заиста постане премијер - означивши почетак неке нове политичке ере у Србији, која и данас траје.
Једанаест година касније, социјалисти су на изборе ишли са идејом да Дачић поново буде премијер, како им је гласио и слоган.
Међутим, СПС је освојио тек 6,6 одсто гласова - најслабији резултат од избора 2007. године - што и те како доводи у питање будућност странке.
Миливојевић пад СПС-а види као „класични покушај Вучића да снизи цену будућем коалиционом партнеру&qуот;.
„Два најутицајнија таблоида водила су перманентну кампању против неколико функционера социјалиста, међу којима је и Дачић&qуот;, каже Миливојевић.
После суморне ноћи у њиховом изборном штабу, лидер социјалиста је у првом обраћању новинарима изборни резултат назвао „незадовољавајућим&qуот;.
„Моје лично мишљење је да је потребно наћи новог лидера Социјалистичке партије Србије&qуот;, навео је Дачић, који је на челу СПС-а од 2003. године.
Консултоваће се, како каже, о томе још са Александром Вучићем као председником земље, како не би нанео штету „националном или државном интересу&qуот;.
„Да није мојих другова из партије, сигурно бих данас донео одређене политичке одлуке&qуот;, рекао је Дачић.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић изјавио је током дискусије „Србија, дан после&qуот; да ће тешко до тога доћи.
Странке у Србији, због слабе унутрашње динамике и унутарстраначке конкуренције, тешко се после слабог изборног резултата одлучују на смене лидера, сматра.
Како у таквим околностима да СПС избаци новог човека за чело странке уместо Дачића, додаје.
Погледајте видео: Победници и губитници у изборној ноћи
Дачић није једини који је те 2012. године остварио одличан, а ове 2023. веома слаб резултат.
Борис Тадић, некадашњи председник Србије и лидер Демократске странке, а данас лидер Социјалдемократске партије, тада је имао великих 23 одсто гласова.
У коалицији са покретом Доста је било Саше Радуловића, бившег министра привреде у ранијој Вучићевој влади, Тадић је сада освојио 1,2 одсто гласова и остао ван парламента, као и после избора 2022. године.
Слична је ситуација и са Чедомиром Јовановићем, некада блиским сарадником убијеног премијера Зорана Ђинђића, и његовом Либерално-демократском партијом (ЛДП), која је 2012. освојила 6,8 одсто гласова, а сада тек 0,2.
Тадић и Радуловић се после изборне ноћи нису оглашавали по питању политичке будућности, док је Јовановић на Иксу навео да већ од сутра креће да по Србији „враћа ЛДП у живот&qуот;.
„После данашњих резултата још сам одлучнији&qуот;, навео је Јовановић, који је последњих година био актер у неколико физичких инцидената.
Народна странка Вука Јеремића такође је остала испод цензуса, освојивши тек 0,8 одсто гласова, после чега је он изјавио да је одговорност највише на њему и да „мора бити озбиљних последица&qуот;.
Некада моћна Српска радикална странка Војислава Шешеља, осуђеног пред Хашким трибуналом због ратних злочина током ратова у Југославији 1990-их, такође је - трећи пут у низу - остала испод цензуса, са далеко најслабијим резултатом у историји.
СРС је освојио 1,4 одсто гласова.
Војислав Шешељ се није оглашавао тим поводом, али јесте његов син Александар, заменик председника странке, који је навео да су радикали „изузетно незадовољни резултатом&qуот;.
- Рециклажа, експерименти и мањак креативности: Шта је обележило изборну кампању у Србији
- Избори 1993-2003-2023: Три децембра, три деценије и три различите земље
- Предизборни дневник генерације З
- О изборима у малој Црној Трави: Старост, одласци и воћна торта
- Живи ли се боље или лошије од прошлих избора
- Зашто се пред сваке изборе у Србији сумња у бирачки списак
Ко долази
Уз председника Србије Александра Вучића, првог јутра после избора једно од најчешћих лица на насловним странама новина и портала био је - доктор Бранимир Несторовић.
Његова листа „Ми, глас народа&qуот; освојила је на републичком нивоу великих 4,6 одсто гласова, што јој је донело епитет највећег изненађења избора.
Још бољи резултат Несторовић, који је популарност стекао током пандемије корона вируса, остварио је у Београду - 6,5 одсто гласова.
То у пракси значи да би управо он могао да буде тас на ваги када је у питању будућа власт у Београду, што је била једна од главних предизборних тема.
Међутим, Несторовић каже да га та тема не интересује.
„Ми не препознајемо партнере за коалиције, није идеја да уђемо у коалиције, па да тргујемо местима&qуот;, изјавио је Несторовић после избора за ББЦ на српском.
„Идеја је била да се направи покрет који ће снажити и јачати кроз народ, да за две или три године постане релевантна политичка снага да освојимо власт у Србији.&qуот;
Уколико нико не буде могао да формира власт, то би значило нове београдске изборе већ почетком 2024. године.
Цвијетин Миливојевић сматра и да је Несторовић током кампање био „релаксиран&qуот; и да током већег дела кампање није био на мети напада владајуће коалиције.
„Вучић се водио ставом боље да у Народној скупштини имам Несторовића него озбиљну националну странку&qуот;, каже Миливојевић.
„Зато су они често било на мети, а не он.&qуот;
Политиколог Душан Миленковић објашњење одличног резултата Несторовића види и у његовој дугогодишњој заступљености на телевизијама са националном фреквенцијом.
То, како наводи, показује колико је она важна и колико је то „нешто што фали опозицији&qуот;.
„Сама изложеност националним фреквенцијама дозвољава да политичар који се суштински граничи са неком 'трол' политиком, коју смо имали са Белим Прелетачевићем 2017. године, оствари такав резултат&qуот;, навео је Миленковић за Инсајдер у изборној ноћи.
Бели Прелетачевић, алтер его Луке Максимовића, замишљен као сатирични приказ политичара, на председничким изборима 2017. године освојио је 9,5 одсто гласова и био трећи у укупном пласману.
Александар Вучић тада је освојио 56 одсто гласова, а кандидат опозиције Саша Јанковић 16,6 одсто, док су иза белог остали Јеремић, Шешељ, Радуловић и лидер Двери Бошко Обрадовић.
Ко остаје
Ко ће све бити део ове категорије, највише зависи управо од Несторовића.
Врло лако би ту могао да се нађе Александар Шапић градоначелник Београда и високи званичник владајуће Српске напредне странке.
„Претпостављам да је он ближи странкама власти, његова позиција и током ковида и после показује да је много ближи напредњацима него било коме другом&qуот;, изјавио је у изборној ноћи за РТС Душан Спасојевић са Факултета политичких наука.
Несторовић је почетком епидемије био део Кризног штаба за борбу против ковида-19, од када се памти да је корону, уз осмех, назвао „најсмешнијим вирусом&qуот;.
Опозиција је највише наде у успех полагала управо на Београд, услед великог таласа незадовољства и протеста после масовних убистава у Основној школи „Владислав Рибникар&qуот; и селима око приградске општине Младеновац, надајући се да ће моћи да преузму контролу над престоницом.
Међутим, СНС је у Београду освојио 37,5 одсто гласова, тек за нијансу мање од 38,8 на изборима 2022. године.
„Годину дана слушамо да је Београд њихов, да је изгубљен, да у Београду немамо шта да тражимо, да је место на коме ће да започне велика смена власти, а ми у Београду опет победисмо&qуот;, изјавио је Шапић непосредно после избора.
Вучић је после избора изјавио да ће Шапић, уколико Несторовић пристане да направи коалицију са напредњацима, остати на позицији градоначелника.
Ипак, уједињена проеверопска опозиција у Београду такође има разлога за задовољство.
После 21,7 одсто гласова освојених 2022. године, новоформирана коалиција Србија против насиља освојила је 34,2 одсто гласова.
Резултате избора они за сада на признају, тражећи да буду поништени и позивајући на протесте.
„Нема говора да је СНС победила у Београду&qуот;, навео је у изборној ноћи Мирослав Алексић из Народног покрета Србије, један од лидера коалиције „Србија против насиља&qуот;.
„Присуствовали смо невиђеном изборном насиљу током целог изборног дана&qуот;, додао је.
Тврде да је СНС у престоници освојила 20.000 гласова више од њих, а 40.000 људи без пребивалишта у Београду је доведено ради подршке листи коју је предводио Вучић.
Срђан Миливојевић, званичник Демократске странке, у изборној ноћи је истакао и добар резултат уједињене опозиције у трци за Народну скупштину.
Са 14,9 одсто из 2022, скочили су на 23,2 одсто освојених гласова.
Политиколог Миленковић тај резултат сматра једним од најбољих у последњих 30 година, када је реч о грађанској опозицији.
„Опозицији је неопходан лидер, овде људи гласају на име и презиме&qуот;, сматра Миливојевић.
„Мислим и да је грешка што су прихватили референдумску атмосферу 'за и против Вучића' - део опозиционих бирача не излази на изборе само због тога, већ због идеје.&qуот;
Солидан резултат и на републици (пет одсто) и у Београду (6,3) остварила је и коалиција Нада, Нова Демократске странке Србије (НДСС) и Покрета за обнову краљевине Србије (ПОКС).
Милош Јовановић, лидер НДСС-а, ипак није задовољан, али и да је велики успех, тврдећи да су били изложени „најбесмисленијом и најпрљавијом храном&qуот;.
Друга колона са деснице, Заветника и Двери, значајно је подбацила, оставши испод три одсто и цензуса према прелиминарним резултатима, иако су у изборној ноћи најавили да улазе и у парламент и београдску скупштину.
На претходним изборима те странке наступиле су одвојено и освојиле готово по четири одсто, а сада заједно тек 2,8.
„Наш програм, ове идеје, ова политика данас побеђује широм Европе, нигде у Европи данас не побеђује политика која данас побеђује у Србији.
„Србија није спремна за идеје Националног окупљања, направили смо пре времена, које нажалост, још није дошло&qуот;, изјавио је у изборној ноћи Бошко Обрадовић, лидер Двери.
Милица Ђурђевић Стаменковски, лидерка Заветника, сматра да је тај резултат последица „сурове кампање&qуот; вођене против њихове коалиције.
Погледајте видео: Први пут на изборима
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.18.2023)
