Вечера у мрклом мраку отвара очи

Сатенски повез преко очију. Одузети су нам мобилни телефони. Улазимо у потпуни мрак. Радозналост се прелива у страх, па онда у непријатност. Уздам се у конобара који ми помаже да опипам тањир, прибор и чашу испред себе. Процењујем да за нашим столом седи пет, шест особа. Жамор се изоштрава у три јасна паралелна разговора. Постаје ми необично лако да се укључим у туђи разговор. Након трапавих покушаја да користим прибор, почињем да једем прстима. Непца