Избори у Србији 2023: Понављање и поништавање гласања, шта треба да знате

Гласање на београдским изборима је завршено, али неки од учесника не прихватају исход.

Најснажнија опозициона групација Србија против насиља организује протесте испред Републичке изборне комисије, а носитељка листе Мариника Тепић штрајкује глађу са захтевом да се поништи читав изборни процес.

Опозиција тврди да је власт доводила бираче из иностранства који би одлучивали о локалним питањима у главном граду што би, како наводе, уз неправилности попут куповине гласова и притиска на бираче које су утврдили међународни посматрачи, било довољно да се пониште избори у Београду.

Процедуре показују да су на столу две опције: понављање избора на одређеним бирачким местима уз проглашење коначних резултата, као и поништавање изборних резултата, уз расписивање нових избора.

Док је понављање избора више пута испробан рецепт, поништавање избора постоји у правној теорији, али га до сада није било у судској пракси, каже Маријана Пајванчић, редовна професорка Правног факултета у Новом Саду.

„Улица не решава пуно тога, све се мора завршити правним поступком, а највиша инстанца до које се може ићи је Уставни суд Републике Србије&qуот;, каже Пајванчић за ББЦ на српском.

• Протест опозиције због сумњи у изборе у Београду, ЕУ и САД траже истрагу о неправилностима
• Избори у Београду: Напредњаци имају предност, а шта каже доктор Несторовић
• Зашто су важни избори у Београду

Шта је понављање гласања?

Када се на бирачком месту не могу утврдити резултати гласања или ако је гласање на том бирачком месту поништено због неправилности, организује се понављање гласања.

Решење о спровођењу поновног гласања на бирачком месту доноси Републичка изборна комисија, у року од три дана од дана када је на званичном веб сајту објављено решење којим је констатовано да се на том бирачком месту не могу утврдити резултати гласања, односно да је гласање на том бирачком месту поништено, наводи се на сајту Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА).

У Србији је ово добро позната пракса, која се дешавала у претходним изборни циклусима, подсећа Бојан Клачар, директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), за ББЦ на српском.

„До понављања гласања долази уколико се утврди оправданост приговора бирача или чланова бирачког одбора о спровођењу избора на одређеним бирачким местима&qуот;, додаје.

Такође, како појашњава, РИК и локалне изборне комисије могу по службеној дужности да донесу одлуку о понављању гласања, уколико уоче да избори нису спроведени у складу са свим прописима.

„На пример, ако записник није ваљано попуњен, или га нису потписала најмање три члана бирачког одбора, или уколико у гласачкој кутији постоји већи број листића него што је било регистрованих бирача&qуот;, каже Клачар.

Уколико бирачи и странке сматрају да РИК и локалне изборне комисије, као што је Градска изборна комисија (ГИК) у Београду, нису на одговарајући начин одговориле на приговоре, могу да се обрате вишим инстанцама.

„Учесници избора који нису задовољни радом ГИК-а, могу да се жале РИК-у, а даље и Управном суду&qуот;, каже Пајванчић.

Како додаје, виша инстанца за жалбе на рад локалних изборних комисија су виши судови.

„Нажалост, све то може да се отегне у недоглед&qуот;, истиче Пајванчић.

Шта је поништавање избора?

Када су учесници избора незадовољни радом Управног суда и Виших судова, највиша инстанца којој могу да се обрате је Уставни суд.

Професорка Пајванчић каже да Уставни суд може да поништи поједине фазе изборног поступка, али и целокупне изборе.

„Када постоји сумња да су изборне повреде битно утицале на резултат гласања, пред Уставним судом је могуће покренути одлучивање о изборном спору&qуот;, појашњава.

Како додаје, Уставни суд у том случају има обавезу да хитно поступа.

Пајванчић оцењује да би група од 25 народних посланика била најефикаснија у покретању изборног спора.

„Они имају статус овлашћених предлагања, па би Уставни суд морао хитно да реагује&qуот;, каже.

Како додаје, то могу да учине и одлазећи посланици, подсећајући да „њихов мандат траје све док се не формира нов скупштински састав&qуот;.

Стручњакиња сматра да „постоји основ за поништавање читавог изборног процеса&qуот;.

„У свим фазама избора, од кандидовања до гласања, изнете су сумње да је било неправилности&qуот;, додаје.

Погледајте видео: Чему се надају становници највећег и најмањег места у држави

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.21.2023)