Rusija i Ukrajina: Bitka za Avdejevku - fabrika koksa pretvorena u „mlin za meso"
Ruska vojska od oktobra pokušava da zauzme strateški važan grad na istoku Ukrajine. BBC na ruskom: Grube procene su da je Rusija do sada izgubila najmanje 40.000 ljudi. U Kijevu novogodišnja jelka od iskorišćenih granata.
Nekada poznata kao dom najveće fabrike koksa i hemijske industrije u Ukrajini, Avdejevku sada opisuju kao „mlin za meso".
Ruska vojska još od oktobra pokušava da osvoji ovaj strateški važan grad na istoku Ukrajine u donjeckoj oblasti.
Ukrajinci su u četvrtak, 21. decembra, saopštili da „odolevaju neprijatelju koji pokušava da opkoli Avdejevku" i tvrde da mu „nanose velike gubitke osvajačima".
Portparol ukrajinske vojske Andrej Kovalov kaže da je Rusija pretrpela „1.080 gubitaka" u proteklih 24 sata.
Tvrdi da je Ukrajina uništila i 14 ruskih tenkova, 31 borbeno oklopno vozilo, 20 artiljerijskih sistema, 48 automobila, pet jedinica specijalne opreme i druge vojne jedinice.
Ni Ukrajina ni Rusija ne saopštavaju broj poginulih i ranjenih vojnika.
Sve iznete tvrdnje nemoguće je nezavisno proveriti.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je ove nedelje da su nedavni pokušaji Rusije da opkoli i zauzme grad rezultirali povećanjem broja žrtava za 90 odsto.
- „Nema više Avdejevke": Poslednji stanovnici razrušenog grada u Ukrajini
- Ukrajina smanjuje vojne operacije jer pomoć presušuje
- „Gubimo ljude, nisam zadovoljan, ali ne odustajemo“, kaže ukrajinski predsednik
- Brutalna bitka na obali reke Dnjepar: Ukrajinski vojnik za BBC o „paklu" na prvoj liniji fronta
Borbe u tom delu Ukrajine, čiji je dobar deo zaposela Rusija, vode se još od 2014. godine, ali se od februara 2022. kada je Moskva pokrenula invaziju, broj stanovnika Avdejevke smanjio sa 30.000 na tek oko 1.000.
Smatra se da je Avdejevka kapija Donjecka, grada koji je 2014. pod kontrolom Rusije i proruskih pobunjenika.
Zauzimanje ovog grada omogućilo bi im da potisnu liniju fronta, što bi otežalo Ukrajini da ponovo zauzmu teritoriju.
Ova bitka podseća na raniju oko industrijskog grada Bahmuta u Donbasu, koja je opisivana kao najrkvarija u dosadašnjem toku rata.
Rusi su na kraju zauzeli Bahmut, ispod kojeg su ispresecani rudnici soli.
Ni Kijev ni Moskva do sada nisu saopštili koliko je vojnika na obe strane poginulo u bici za Bahmut.
Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, koji je u međuvremenu poginuo, rekao je posle zauzimanja Bahmuta da je Ukrajina tamo izgubila između pedeset i sedamdeset hiljada ljudi, preneo je tada Rojters.
Rekao je i da je on izgubio oko 20.000 boraca.
Nijedan broj poginulih i ranjenih nije nezavisno potvrđen.
Rusija ne kaže koliko je vojnika poginulo, ali radi se o najmanje 40.000
Olga Ivšina, BBC ruski servis
Kremlj je poslednji put izneo podatke o sopstvenim ratnim gubicima još u septembru 2022.
Ali BBC ruski servis, zajedno sa nezavisnom veb-stranicom Medijazona, potvrdio je imena više od 40.000 ljudi poginulih u borbama u Ukrajini na ruskoj strani.
Procene zapadnih obaveštajnih službi daju mnogo veće brojke, ali one uvek uključuju ne samo poginule, već i ranjene i nestale u akciji.
Svakodnevno proveravamo i brojimo što je moguće više smrtnih slučajeva koristeći informacije iz zvaničnih izveštaja, novina, društvenih medija i novih spomenika i grobova.
Ovo je minimum ukupnih gubitaka Rusije.
Istraživanje BBC-ja ruski servis i Medijazone pokazuje da je Rusija ove godine izgubila 50 odsto više ljudi nego u prvoj godini invazije.
Istovremeno, lice ruskih snaga se potpuno promenilo.
Kada je rat počeo, tipični ruski borac čija je smrt zabeležena u BBC-jevom popisu bio je 21-godišnjak i nižerangirani profesionalni vojnik.
Poslednjih meseci, tipičan ruski vojnik ubijen u Ukrajini je 34-godišnji osuđenik regrutovan iz zatvora.
Pogledajte video: Ruski vojnici sa fronta kažu da ih „zapovednici nazivaju mesom"
Šta je rekao Zelenski?
Džejms Voterhaus, dopisnik iz Ukrajine
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, rekao je u sredu da njegova zemlja ne gubi rat, ali je prvi put priznao da bi „mogla da ga izgubi" ako Zapad odustane od podrške.
Na pitanje BBC-ja da li će Ukrajina na kraju izgubiti ovaj rat, Zelenski je u odgovoru upotrebio termin koji se koristi na društvenoj mreži Fejsbuk kada se opisuje status nekoga u ljubavnoj vezi.
„Ne, ali svi razumeju da je komplikovano", glasio je njegov odgovor.
Ukrajinski lider mora da pažljivo da bira reči dok se suočava sa novom realnošću invazijom Rusije.
Prošlog februara, godinu dana posle početka ruske invazije, pitao sam Zelenskog šta bi mogao da bude razlog da Ukrajina i dalje bude u ratu godinu dana kasnije.
Odgovorio mi je: „Ne želim ni da razmišljam o tome, to je drama."
Kako se ova godina bliži kraju, Zelenski je sve više primoran da koristi sposobnosti iz glumačke karijere kojom se bavio pre nego što je postao predsednik.
Zelenski je nedavno bio u Vašingtonu gde je ostao kratkih rukava, jer je u Senatu blokirana nova pomoć od 61 milijarde dolara, a potom je i Mađarska u Evropskoj uniji stopirala predviđenih 50 milijardi evra za Kijev.
Kijev sada priznaje da smanjuje vojne operacije usled oslabljenje podrške saveznika i sve manje municije.
- Zelenski napustio Vašington praznih ruku, republikanci ne menjaju stav
- Mađarska blokirala pomoć EU od 50 milijardi evra za Ukrajinu
- Zelenski: Ukrajini je potrebno dodatnih pola miliona vojnika
Iz ukrajinske vojske kažu i da nameravaju da mobilišu dodatnih do pola miliona ljudi.
Ukrajina će se skoro sigurno još boriti u ovom ratu dve godine posle početka ruske invazije.
Zelenski upozorava da bi njegova zemlja mogla da izgubi.
Vladimir Putin, ruski predsednik, jednostavno čeka da Zapad dodatno izgubi interesovanje.
Novogodišnja jelka u Kijevu od iskorišćenih granata
Džesika Parker, dopisnica iz Kijeva
Svaki Ukrajinac sa kojim sam razgovarala odlučnog je stava: zemlja ne sme i neće odustati u borbi protiv ruskih osvajača.
Oni smatraju da nema izbora da urade bilo šta osim da brane sebe, svoj način života i samo postojanje zemlje.
Čak i kada su vesti sa bojnog polja - ili iz sveta međunarodne diplomatije - sumorne, čini se da ostaje nepokolebljiva vera u konačnu pobedu.
Ali pored tog žestokog prkosa, prisutan je i osećaj tuge.
Mnogo je ljudi čiji su članovi porodice ili prijatelji na prvoj liniji fronta.
Drugi su pobegli iz oblasti pod ruskom okupacijom i sanjaju da će jednog dana moći da se vrate svojim domovima.
Ova nacija je iznova pokazivala odlučnost i otpornost.
Ali ovaj rat donosi visoku cenu koja iz dana u dan raste.
Žena, čiji je sin vojnik, rekla mi je: „Deca nam umiru".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.21.2023)
