Марко Погачар: Та тамна твар

Можда та тамна твар материја која попут рупе на путу стоји на путу спознаји, није друго до воде, свемирске воде. воде големим јушним жлицама награбљене с дна зимске ноћи, с руба лажљивог срца, јер ни у свемиру не може бити ничег хладнијег од чекаонице сеоске станице уочи зоре у сијечњу, и ничег горег од издаје. воде по свему друкчије од оне наше, но ипак воде. воде која, киши ли, испуни рупе на путу, рупе у слијепој, удаљеној сеоској улици, којима је одједном