Fernando Pessoa: Kada bude došlo proleće

Kada bude došlo proleće, A ja već budem mrtav, Cveće će cvetati isto kao i sada I drveće neće biti manje zeleno nego prošlog proleća. Ja stvarnosti nisam potreban. Osećam ogromnu sreću Kad pomislim da moja smrt nema nikakvu važnost. Kada bih znao da ću umreti sutra A da će prekosutra doći proleće, Umro bih zadovoljan, pošto bi ono došlo prekosutra. Ako mu je tada vreme, kada bi trebalo da dođe ako ne u svoje vreme? Volim da je sve stvarno i ispravno; I volim što bi