Балкан и пси терапеути: Како лабрадорке Лара и Олани помажу деци са сметњама у развоју

У просторији са разнобојним сликама на зидовима, поред Светозара, Јелене и Дуње весело трчкарају два пса.

Лара, црна дугодлака лабрадорка, прилази да се поздрави, весело машући репом.

Затим прилази и млађа Олани: има три године, светло крзно и пре неког времена је дошла из Загреба да помогне Лари у послу који обавља.

Лара и Олани су терапијски пси и заједно са Светозаром Стевином, физиотерапеутом, Јеленом Благојев Стевин, дефектолошкињом и Дуњом Ковач, ветеринарком, помажу деци са различитим сметњама у развоју.

Када мали пацијент уђе у просторију, он добија задатке у којима му помажу пси попут прављења куле од чаша, а ове животиње им могу бити и ослонац при ходању.

Терапија уз помоћ животиња (пет ассистед тхерапи) односи се на терапије у којима животиње помажу људима и деци са физичким или менталним здравственим проблемима, као што су моторичке потешкоће или аутистични поремећаји.

• Вежбе за јачање мишића и осмеха: Како деца са сметњама у развоју тренирају у Београду
• Пет савета како да одгајате дете са аутизмом у Србији
• Како терапеутски пси помажу у учењу

'Прво сам била помало скептична'

Филип има пет година.

Због потешкоћа у ходању, пре годину дана кренуо је на терапију уз помоћ животиња.

Када је Филипова мама Весна Загорчић пре неколико година чула за терапију псима, признаје да је била помало скептична.

„Прошле године, понуђена ми је терапија уз помоћ животиња поред уобичајене физикалне терапије.

„Помислила сам да свакако не би могло да шкоди&qуот;, објашњава.

Додаје да ово није Филипов први контакт са псима, јер они код куће већ имају једног.

„Мој син је лепо прихватио Лару, тада је ту само била Лара, пошто је Олани дошла касније.&qуот;

Филип лакше и боље хода држећи се за пса, објашњава она.

„Видим да не размишља о покретима када треба да устане или чучне и дода псу грануле, као што је пре то чинио.

„Једноставно, када треба да закорачи корак или два, опуштенији је него у неким другим ситуацијама, па су самим тим и покрети природнији&qуот;, говори Весна за ББЦ на српском.

У унапређењу говора, али и других моторичких способности, пси помажу тако што на врло спонтан начин изазивају реакцију.

Дете ће се пре обратити псу, јер ће аутоматски добити његову реакцију и због тога је ова метода много ефикаснија, објашњава Јелена Благојев Стевин, дефектолошкиња.

„Терапија уз помоћ животиња укључује кинези терапију, која примењује покрете у терапеутске сврхе и стручни педагошки рад.

„Овај третман има три терапеута: терапијског пса водича, дефектолога и физиотерапеута&qуот;, додаје она за ББЦ на српском.

Активности и терапија у којима учествују животиње се разликују.

Терапије се раде индивидуално са децом која имају сметње у развоју, а активности у групи са децом која их немају, објашњава Светозар Стевин, физиотерапеут.

Шта је то терапија уз помоћ животиња?

Светозар каже да је, док је студирао, пожелео да споји две љубави: рад са псима и рад са децом.

Открио је да се у свету од педесете године прошлог века активно користе пси, како у старачким домовима, тако и у затворима.

Онда је, каже, упознао ветеринарку Дуњу Ковач која је стручњакиња за понашања животиња.

Почели су да сарађују, а затим су пронашли Лару.

Тако је настао центар за пет терапију ,,Пријатељска шапа&qуот;.

„Лара је имала три месеца када сам дошао до ње.

„Дуња је, затим, урадила све процене које су биле потребне како бих био сигуран да је Лара погодна за терапијског пса&qуот;, додаје Стевин.

За разлику од пса Ларе, која је заједно са Светозаром пролазила обуке, Олани је дошла из загребачког центра за рехабилитацију „Силвер&qуот;.

„Она је дошла као истрениран пас. Ја сам, као водич, морао да прођем обуке да би се упознали и да бих ја направио први контакт који је најбитнији.

„Ми радимо са децом из аутистичног спектра код којих се трудимо да развијемо емпатију, да радимо на стимулацији чулних доживљаја који код њих често могу да буду или претерано или недовољно развијени&qуот;, каже дефектолошкиња Благојев Стевин.

Погледајте: Коњи помажу деци у лечењу и дружењу

'Да би пси помагали људима, морају да се обучавају'

Један од дечака који долази на терапију чека родитеље да дођу по њега.

За то време, трчкара по соби, док му Лара и Олани праве друштво.

Дуња Ковач, докторка ветерине, бави се проучавањем понашања животиња.

Ради са псима и осталим кућним љубимцима.

„Ниједан пас се не рађа као терапијски, а да би помогли људима, морају да се школују и тренирају&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Било да се говори о терапијском или псу помагачу, одабир животиње се врши у леглу, објашњава Ковач.

Пас помагач је истренирани пас који особама оштећеног вида олакшава кретање у простору, наводи се на сајту Центра за рехабилитацију ,,Силвер&qуот; у Загребу.

„Терапијски пас је одабран из посебног легла које се показало да даје псе који су добра подршка људима и деци&qуот;, додаје Ковач.

Када се пас изабере из легла, треба да живи у одређеној средини која имитира услове окружења у ком ће касније живети.

„То значи да, уколико пас треба да буде помоћ детету са посебним потребама, он мора да одраста у средини у којој има деце&qуот;, сматра она.

Осим тога, потребно је да пси прођу низ обука и процена, што је дуг и нимало једноставан процес.

„Уколико желимо да нам пас буде врста емотивне подршке, он мора да буде истрениран и припремљен на те надражаје.&qуот;

Терапијски пси су веома емпатични.

Умеју да препознају емоцију, тренутак када треба да приђу особи или детету и да дају неку врсту подршке, објашњава Ковач.

Ипак, и међу њима има разлике.

„Уколико имамо дете које није расположено, Лара ће се трудити да га орасположи, док је Олани задужена да утеши дете, она нуди мирнији третман&qуот;, објашњава њихов водич Светозар Стевин.

Школовање у Хрватској

Из центру за рехабилитацију „Силвер&qуот; у Загребу кажу да су се лабрадори показали као идеални терапијски пси.

„Пробали смо да радимо са немачким овчарима, великим пудлама и златним ретриверима, али лабрадори су се показали као најприлагодљивији&qуот;, наводи директор Маријан Алфонсо Сесар за ББЦ на српском.

„Силвер&qуот; увози псе из Америке, Израела, Француске, Уједињеног Краљевства и других земаља.

„Лабрадори су стабилни пси. Осим тога, они лако уче и, за разлику од других великих паса, живе дуго&qуот;, додаје Алфонсо Сесар.

Осим пет терапије, у хрватском центру за рехабилитацију обављају се и друге врсте терапија које помажу деци и одраслима са сметњама у развоју, оштећеним видом или било каквим врстама инвалидитета.

Пет терапија доноси физичко побољшање код деце која имају аутизам, церебралну парализу или било какве друге сметње у развоју, објашњава директор центра.

Осим физичког, битно је и психичко побољшање, али и развијање социјалних вештина.

„Деца са одређеним одступањима у развоју су навикла да се неко увек брине о њима.

„Уз помоћ пса, они стварају одређену дозу одговорности, јер дете почиње да се брине о другом живом бићу&qуот;, додаје.

'Битно је да се и деца и пси осећају добро'

Испред просторије у којој се одвија терапија уз помоћ животиња стоји картица са натписом 'моторичка соба' и она је посебно прилагођена и деци и псима, објашњава Светозар Стевин.

У питању је сала са осликаним зидовима и меканим подом у којој се налазе лопте, књиге, играчке и љуљашка.

„Трудимо се да простор буде прилагођен и за дете и за пса. Ако имамо љуљашке, да и дете и пас могу да се попну на љуљашку&qуот;, каже он.

Осим тога, објашњава да треба бринути да опрема и играчке са којима се ради буду довољно велике да пас не може да их прогута.

„Ако се деси да дете хоће да почупа пса или уради било шта што псу неће пријати, простор треба да буде прилагођен да пас може да се склони у део собе у ком може да буде опуштен&qуот;, додаје он.

Пси не могу да раде осам сати, каже дефектолошкиња Јелена Благојев Стевин.

Она додаје да пас може имати четири или пет третмана у току дана, са великим паузама.

„Ми као водичи морамо да знамо да читамо говор тела пса и да, уколико увидимо да се животиња не осећа пријатно и није спремна за рад, можемо да је искључимо из третмана и аутоматски изведемо из собе.

„С обзиром на то да у терапији учествују и дефектолог и физиотерапеут, ми можемо да спроведемо терапију до краја&qуот;, каже Светозар Стевин.

Са псима до дечијег стрпљења

Осим напретка у Филиповим ходу, Весна каже да примећује и позитивне промене у понашању детета.

„Некада се нервирао када не може нешто да уради, али је уз рад са псом научио да буде стрпљивији.

„Научио је да сачека Лару да јој дода неку играчку или да јој да грануле&qуот;, каже ова мама.

Пет терапија може много пре да пружи подршку у односу на класичну терапију, објашњава дефектолошкиња Благојев Стевин.

„Деци је много занимљивије када им кажете да сакрију грануле у чашу и да ређају чаше и на крају дође пас који сруши кулу од чаша.

„Дете ишчекује долазак пса, самим тим је мотивисаније, али и стрпљивије&qуот;, додаје.

Када дође са терапије, Филип је пун утисака.

„Одушевљено прича шта су радили и како се пас понашао&qуот;, каже Весна Загорчић.

Поглејдате и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.24.2023)