На реду је Курти

Након одлуке Владе Србије о регистарским таблицама за возила с Косова, чиме је настављена имплементација Бриселског споразума и Анекса из Охрида, на реду је Приштина. Главна обавеза Приштине без сумње, односи се на формирање Заједнице српских општина. ЕУ је поново ових дана нагласила да је нацрт статута ЗСО који су њени представници представили 21.октобра “најбољи могући”

С друге стране, постоје обавезе из Анекса из Охрида које Београд и Приштина тек треба да испуне. Међу таквим тачкама налази се и узајамно признање докумената и симбола (пасоша, диплома, царинских печата), као и клауза да “Србија неће спречавати чланство Косова у било којој међународној организацији”

Одлука Владе Србије да од 1. јануара омогући несметано кретање возила с косовским таблицама на територији наше земље, представља наставак спровођења Бриселског споразума и Анекса из Охрида. Након овог потеза Београда, на реду су Аљбин Курти и Приштина, који већ дуго одуговлаче са формирањем Заједнице српских општина.

Питање таблица, подсетимо, дуго је представљало јабуку раздора између Београда и Приштине. Ситуација је била додатно заоштрена након што су косовске власти септембра 2021. престале да издају регистарске таблице КС, и да као легалне третира оне са ознаком РКС. Јула 2022. Срби су управо због издавања регистарских таблица поставили барикаде, а у новембру исте године напустили су институције Приштине на северу, након што је директор полиције за северни регион Ненад Ђурић суспендовао. Ђурић није желео да спроведе одлуку приштинских власти о пререгистрацији аутомобиле са српским таблицама у “РКС”.

У оквиру Бриселског дијалога, новембра 2022. постигнут је споразум о регистарским таблицама које су спрске власти одобриле за градове на Косову, а планом Владе Косова из октобра прошле године било је предвиђено да од 21. априла 2023. буде дозвољен промет само аутомобилима са “РКС” регистарским ознакама.

У међувремену се десила ескалација тензија, која је кулминирала када се крајем септембра 2023. десио оружани инцидент у Бањској. Тиме је умногоме ослабљена позиција Србије у преговарачком процесу у Бриселу. Ипак, најновијом одлуком о таблицама Београд доказује да је постигнут наставку имплементације споразума.

Најновију одлуку Београда јавно је поздравила Европска унија. Портпарол ЕУ Петер Стано изјавио је да се тиме отвара пут ка потпуном укидању режима налепница и да Унија сада очекује да Косово одговори на сличан начин.

Главна обавеза Приштине, без сумње, односи се на формирање Заједнице српских општина. ЕУ је поново ових дана нагласила да је нацрт статуте ЗСО који су њени представници представили 21.октобра “најбољи могући”. На тај начин Брисел је одговорио Аљбину Куртију који је недавно казао да може да напише “модеран европски нацрт статута”.

У одговору приштинском листу Коха диторе, ЕУ је такође напоменула: “Косово је имало прилику да последњих 10 година поднесе предлог за ЗСО”.

Као што је добро познато, формирање ЗСО је договорено још Првим Бриселским споразумом, који су априла 2013, уз посредовање Кетрин Ештон, тадашње шефице дипломатије ЕУ, потписали тадашњи председници влада у Београду и Приштини, Ивица Дачић и Хашим Тачи. Део који се односи на ЗСО гласи: “У складу са надлежностима додељеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом, општине учеснице ће имати право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз Заједницу/Асоцијацију. Асоцијација/Заједница ће имати пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја. Асоцијација/Заједница ће вршити и друге додатне надлежности које јој могу делегирати централне власти. Заједница/Асоцијација ће имати репрезентативну улогу према централним властима и у том циљу биће представљена у консултативном већу заједница. У циљу испуњавања ове улоге предвиђена је функција мониторинга”.

У протеклих десет година Београд и Приштина су усвојили низ споразума у оквиру Бриселског дијалога под патронатом ЕУ, укључујући оне о телекомуникацијама и енергетици. Већ у јуну 2013. две стране су размениле официре за везу. Споразум о телекомуникацијама омогућио је Косову да добије позивни број (+383). Крајем јуна 2022. Београд и Приштина су прихватили “Мапу пута за примену енергетских споразума у оквиру Бриселског дијалога”. Почетком децембра 2023. специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак саопштио је да је српска компанија “Електросевер” потписала комерцијални уговор о енергетици са предузећем за дистрибуцију електричне енергије на Косову (КЕДС). Према Лајчаковом мишљењу:”Ово је важан корак ка имплементацији Енергетске мапе пута и ка нормализацији односа између Косова и Србије”.

С друге стране, постоје обавезе из Анекса из Охрида које Београд и Приштина тек треба да испуне. Међу таквим тачкама налази се и узајамно признање докумената и симбола (пасоша, диплома, царинских печата), као и клауза да “Србија неће спречавати чланство Косова у било којој међународној организацији”.

Одредба Анекса која је посебно важна за опстанак српске заједнице на Косову јесте Члан седам. Како се истиче:”Права српске мањине на Косову треба да буду заштићена у складу са европском праксом, правом на одговарајући ниво самоуправљања за српску заједницу, могућности директно подршке и везе косовских Срба са Владом Србије, као и заштити Српске православне цркве”.

Марија Стојановић | Демостат | Београд

(Бета, 27.12.2023)