Најважнији догађаји у региону у 2023. години

Бета 28.12.2023

Десет најважнијих догађаја у региону у 2023. години, по избору Новинске агенције Бета:

ИЗБОРНИ ПОРАЗ МИЛА ЂУКАНОВИЋА И ДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ СОЦИЈАЛИСТА - Мило Ђукановић (61), који је више од три деценије доминирао политичком сценом Црне Горе, поражен је у априлу у другом кругу председничких избора од Јакова Милатовића (37), младог економисте из политичке групације у успону, Покрета Европа сад (ПЕС). На изборима је против Ђукановића и његове Демократске партије социјалиста (ДПС) на страни Милатовића била целокупна опозиција. Ђукановић је прихватио пораз, предао власт и повукао се и са функције председника ДПС, остављајући је младим кадровима. Уследили су ванредни парламентарни избори 11. јуна, на којима је победио ванпарламентарни Покрет Европа сад Милојка Спајића, такође младог економисте који је заједно са Милатовићем лансирао популарни пакет економских мера који је довео до повећања зарада. Спајић је на изборима освојио 25 одсто гласова, после чега су уследили дуги и тешки преговори о формирању владе. Нова црногорска влада изабрана је у Скупштини 30. октобра. Упркос противљењу западних партнера, у власт су ушле и просрпске странке, чланице некадашњег Демократског фронта, иако је Спајић искључивао такву могућност, а лидер Нове српске демократије Андрија Мандић изабран је за председника парламента.

СУЂЕЊЕ ДОДИКУ - У Суду Босне и Херцеговине (БиХ) води се процес против председника Републике Српске Милорада Додика, против кога је Тужилаштво БиХ 11. августа подигло оптужницу за неизвршавање одлука високог представника. Додик је оптужен по измењеном Кривичном закону БиХ, који је наметнуо високи представник Кристијан Шмит и према којем се за неизвршавање његових одлука кривично одговара. Била је то изнуђена реакција на одлуку власти Републике Српске да у ентитетском парламенту усвоје два закона, о неизвршавању одлука Уставног суда на територији Републике Српске и о необјављивању одлука високог представника у ентитетском Служеном гласнику. Шмит је поништио та два закона, али је Додик потписао указ о њиховом проглашењу, чиме је починио кривично дело за које може бити кажњен до пет година затвора и забраном обављања дужности. Иако оспорава легитимитет Шмита, као и државног суда и тужилаштва БиХ, Додик се појављује на рочиштима, јер му, у супротном, прети привођење. Додик процес назива "политички монтираним" и "диригованим" из амбасаде САД у БиХ, оцењује да је то уједно и "суђење Републици Српској" и упозорава да ће "БиХ нестати" ако буде осуђен. Додикова одбрана је два пута успела да одложи главну расправу, захтевајући премештање суђења у Бањалуку, као и изузеће Суда БиХ и тужилаца који воде предмет против њега.

НОВИ ФИНАНСИЈСКИ ПОДСТИЦАЈ БРИСЕЛА ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН - Западнобалканској шесторци од средине 2024. следују нова средства из Брисела у оквиру Плана раста за Западни Балкан, који је Европска комисија најавила крајем маја, а детаљније представила у октобру. План је вредан шест милијарди евра, од чега су две милијарде грантови, а четири зајмови, и обухвата период 2024-2027. Њиме се региону који стреми Европској унији унапред нуде неке предности чланства, ако и он испуни неке услове унапред, али и већа претприступна помоћ. План раста има четири стуба - интеграцију у јединствено тржиште, дубљу регионалну економску сарадњу, убрзање фундаменталних реформи и већу претприступну финансијску подршку. Његов циљ је економска конвергенција као кључна у приближавању Западног Балкана Унији, с обзиром да ниво конвергенције између партнера из региона и ЕУ не напредује довољно брзо (просечни БДП по становнику изражен у куповној моћи у региону је 30-50 одсто просека ЕУ). Владе из региона добијаће на пола године одређену суму, зависно од спроведених реформи, при чему ће за Србију и Косово критеријум бити и испуњавање обавеза из дијалога. Ако нека економија не спроведе реформе предвиђене за период од шест месеци, изгубиће право на новац. Економија која спроведе реформе добиће новац као подршку буџету, односно сама ће одлучити како да га потроши.

БИХ ДОБИЛА СТАТУС КАНДИДАТА И ЗЕЛЕНО СВЕТЛО ЗА ПРЕГОВОРЕ СА ЕУ - Шефови држава и влада чланица ЕУ одлучили су на самиту 14. децембра да приступне преговоре са Босном и Херцеговином отворе када та земља испуни критеријуме за чланство. Европски савет је позвао Европску комисију да га до марта 2024. извести о степену усклађености БиХ, ради доношења такве одлуке. До последњег дана се спекулисало да ће БиХ добити отварање приступних преговора, иако је холандска влада раније саопштила да ће бити против, пошто је БиХ испунила свега два од 14 приоритета из Мишљења Европске комисије. Посебно је изражена забринутост због реторике председника Републике Српске Милорада Додика о сецесији, његовог континуираног подривања државних институција, као и његових веза са Русијом. Председавајућа Савета министара БиХ Борјана Кришто (из Хрватске демократске заједнице БиХ) оценила је да Брисел "није препознао" то што је БиХ дала свој максимум у спровођењу реформи, док је Додик одлуку лидера ЕУ назвао "вређањем здравог разума и потпуним обесмишљавањем свих напора у вези са деловањем БиХ на путу ка ЕУ". Додао је да после одлуке Брисела са Русијом "треба сарађивати још више". БиХ је у децембру 2022. добила статус кандидата за чланство у ЕУ, иако у Извештају Европске комисије о тој земљи није регистрован готово никакав напредак у области владавине права и борбе против корупције.

БУГАРСКИ УСЛОВ ЗАУСТАВИО ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉА У ПРЕГОВОРИМА СКОПЉА И ЕУ - Европска унија је на децембарском самиту ЕУ одложила очекивани почетак друге фазе преговора са Северном Македонијом, јер влада у Скопљу није успела да спроведе уставне измене за уношење Бугара у Устав. Испуњавање те обавезе, која је у Преговарачки оквир стављена на инсистирање Бугарске, спречила је највећа македонска опозициона партија ВМРО-ДПМНЕ, без чијих гласова нема двотрећинске већине у парламенту, неопходне за промену Устава. Северна Македонија је у јулу прошле године у Бриселу почела прву фазу преговора са ЕУ, али да би прешла у другу фазу и почела да отвара поглавља, мора да унесе Бугаре у Устав. За то владајућа коалиција Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) и Демократске уније за интеграцију (ДУИ), водеће партије албанске мањине, нема неопходну подршку националистичке ВМРО-ДПМНЕ, која је чврста у ставу да "не пристаје на бугарски диктат". Уз подстицај европских и америчких званичника, али без обезбеђене подршке опозиције, влада Димитра Ковачевског је половином августа у Собрању започела процес уставних измена, али га је убрзо одложила на неодређено време, односно док не обезбеди двотрећинску већину.

{имаге3}

ГРЧКА КОЧИ АЛБАНИЈУ НА ПУТУ КА ЕУ - Због спора око Фредија Белерија, етничког Грка који је изабран за председника албанске општине Химара, али није ступио на дужност пошто је ухапшен, Атина прети да ће зауставити Тирану на путу ка ЕУ. Белери је у притвору од маја због наводне куповине гласова, након што је изабран за градоначелника Химаре, места на југу Албаније у којем етнички Грци чине већину. Грчке власти захтевају да Белери, који има двојно држављанство, положи заклетву и оствари политичка права, и тврде да је реч о политичко-административној одлуци, а не о питању независности судства. Положај и имовинска права грчке мањине у Албанији нису једино што ремети односе Атине и Тиране. Односе кваре и несугласице око разграничења поморских подручја. Осим тога, две чланице НАТО-а технички су још у рату који је Грчка објавила Албанији 1940. пошто грчки парламент никада није ратификовао одлуку владе у Атини из 1987. о укидању ратног стања. Тирана верује да би окончање ратног стања отворило врата преговорима о репарацијама за албанску мањину Чами, која је после Другог светског рата протерана из грчког Епира, док је многима конфискована имовина због наводне сарадње с окупаторима.

СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ПИНГ-ПОНГ ХРВАТСКОГ ПРЕМИЈЕРА И ПРЕДСЕДНИКА - Истицање заставе Израела на згради Министарства спољних послова у Загребу, после напада Хамаса 7. октобра, поново је указало на јаз између председника Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића, посебно у спољној политици, где им се надлежности преклапају. Оно што је за шефа владе био гест солидарности са Израелом, за шефа државе био је "идиотски потез". Премијер истиче да Израел "има право да се брани" ,а председник да нема право "на "освету и масакр". Уз Израел и САД, Хрватска је била једна од 14 земаља које су у Генералној скупштини УН 27. октобра гласале против резолуције којом се тражило хуманитарно примирје и заустављање непријатељства у Гази. За владу је то било оправдано, јер се у тексту не спомињу ни Хамас ни покољ цивила, а за председника недопустиво, јер је Хрватска обележена као противник мира. Двојица најважнијих политичара у Хрватској, премијер из владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и председник из опозиционе Социјалдемократске партије Хрватске (СДП), вербално су се сукобљавали и због Украјине, али и Косова. Пленковић је оптужио Милановића да "заузима проруске, анти-ЕУ и анти-НАТО ставове" када се почетком 2023. успротивио слању оружја Украјини. Повод за свађу било је и Милановићево поређење Крима и Косова, уз оцену да је "међународна заједница Косово отела од Србије", док су га из владе подсетили да је Косово, за Загреб, "независна држава коју је Хрватска признала и с којом има дипломатске односе".

ПОПИС КАО ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ У ПОДЕЉЕНОЈ ЦРНОЈ ГОРИ - После више одлагања и претњи бојкотом од стране опозиције, у години у којој су у Црној Гори одржани председнички и парламентарни избори, власт је одлучила да одржи попис становништва, станова и домаћинстава. Атмосфера уочи пописа показала је да је цензус доминантно политичко питање у подељеном друштву какво је црногорско, те да је за кључне политичке факторе у држави и даље од прворазредног значаја национално, верско и језичко пребројавање, а не остали статистички подаци који се пописом добијају. Попис је требало да буде одржан 2021. године, али је одложен неколико пута. Влада претходног премијера Дритана Абазовића одлучила је да попис почне 1. новембра, чему се опозиција оштро успротивила, тврдећи да не постоје услови за контролу тог процеса. Уочи планираног почетка пописа, Црна Гора је још била без владе у пуном капацитету, опозиција је претила бојкотом, а Српска православна црква и просрпске партије покренуле су кампању да упуте грађане како да се изјасне. Први потез нове владе премијера Милојка Спајића било је одлагање пописа за децембар. Спајић је са опозицијом и мањинским народима потписао споразум који гарантује политичку контролу пописа. Попис траје до краја децембра, а просрпске партије најављују да ће по завршетку тог процеса и објављивању резултата покренути иницијативу за промену Устава у делу који се односи на статус језика.

{имаге4}

ХРВАТСКА: ПРВА ГОДИНА ЕВРА И ШЕНГЕНА - Годину на измаку у Хрватској је обележио улазак у Шенген и еврозону. Истовремено остварење два главна стратешка циља Загреба од уласка у Европску унију пре десет година обележено је низом симболичних и пригодних активности, 1. јануара. И док је велика већина грађана с одушевљењем дочекала укидање контрола на граници са Словенијом, Мађарском и Италијом, прелазак с куне на евро донео је и проблеме. Многи трговци искористили су прелазак на евро да додатно подигну цене, што је наишло на оштре критике владе која је на терен послала инспекторе. То није дало превише резултата, па је влада током године више пута ограничавала цене појединих производа да би смањила удар на буџет грађана, будући да је 2023. забележена и рекордна инфлација на нивоу еврозоне. Лоша вест за Хрватску стигла је у окторбу из Словеније, која је одлучила да врати граничне контроле. Привремену одлуку о појачаној контоли граница Љубљана је донела после истог потеза Италије и то због већег притиска миграната услед погоршања ситуације на Блиском истоку и повећане претње од терористичких напада у Европи. Добра вест је да гужви нема, контрола није уведена на свим прелазима, а тамо где јесте, провере су насумичне, односно проверавају се возила и путничка документа само онима за које полиција процени да треба.

ЗЛОЧИН ПОТРЕСАО СЕВЕРНУ МАКЕДОНИЈУ - Северну Македонију је почетком децембра потресло свирепо убиство 14-годишње девојчице Вање Ђорчевске из Скопља, посебно због чињенице да је међу петорицом осумњичених и њен отац. Вања је киднапована 27. новембра у својој згради, када је пошла у школу, а првоосумњичени је Љупчо Палевски, контроверзни бизнисмен, политичар, челник минорне проруске партије и бивши власник медија, против кога је полиција раније поднела бројне кривичне пријаве које нису процесуиране. Након што је у близини Скопља пронађено тело девојчице, Палевски је побегао у Турску, преко Србије и Бугарске. Ухапшен је у турском граду Баликесир и тренутно је у екстрадиционом притвору. Исти осумњичени терете се да су претходно киднаповали и убили 74-годишњег фризера Панча Жежовског из Велеса, јер је одбио да им да аутомобил за киднаповање девојчице. У јавности се одговорност за злочин приписује нефункционалном правосуђу. Америчка амбасадорка у Скопљу Ангела Агелер рекла је да је девојчица "платила цену јер су институције оставиле криминалце који су убили дете да слободно шетају". "Знало се да су криминалци, да су насилни, а нису били хапшени и гоњени за претходне злочине", казала је Агелер.

(Бета, 28.12.2023)

Прочитајте још

Кључне речи

Друштво, најновије вести »