Srbija: Da li je moguće smanjiti broj incidenata sa pirotehnikom
U poslednjih deset godina, više od 100 dece povređeno je zbog korišćenja pirotehnike, a stradaju i odrasli - muškarci triput češće nego žene.
Opekotine, povrede i uznemirenost ljudi i životinja zbog buke svake godine prete da pomute novogodišnje i božićne praznike.
Zbog praska koji mnoge veseli, porodica Biljane Nešić iz Beograda prolazi kroz agoniju - njen 13-godišnji sin ima autizam, eksplozija pirotehničkih sredstava ga plaši i teško ga je umiriti čak i kada pucanje utihne.
„On tada stavi ruke na uši, govori `nećeš petarde, nećeš petarde` i gleda da se skloni u prostoriju u kojoj se najmanje čuje", rekla je Biljana ranije za BBC na srpskom.
Ljudi sa smetnjama, naročito ako se radi o stanjima iz spektra autizma, mogu da budu pojačano osetljivi na zvuk i svetlost, utvrdili su naučnici.
Razlozi i dalje kopkaju stručnjake, ali povećana senzitivnost povezuje se sa manjkom ili nedostatkom proteina Šank3 (Shank3), pokazala je studija Univerziteta Braun i Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT).
Prema podacima Instituta za majku i dete, u poslednjih deset godina, 102 deteta su povređena pirotehničkim i eksplozivnim napravama.
- Praznična pucnjava: Opasnost za decu i životinje
- Ko je Krampus, zla verzija Deda Mraza
- Da li je Deda Mraz sahranjen u Irskoj
Stradaju i odrasli.
I ove godine je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) pokrenulo kampanju „Budi dobar primer - ne igraj se pirotehnikom", apelujući na građane da budu pažljivi i odgovorniji.
Vlasnici kućnih ljubimaca su se samoorganizovali i na mnogim mestima u Beogradu postavili poruke protiv upotrebe petardi, podsećajući koliko su štetne i koje su kazne.
Vlasti najvećih gradova u Srbiji ove godine su donele odluku da neće biti novogodišnjeg vatrometa - Beograd, Niš i Novi Sad će preusmeriti sredstva, i to najverovatnije društvima za zaštitu životinja, o čemu gradske uprave tek treba da odluče.
Ipak, u Beogradu se organizuju dva dočeka Nove godine - jedan u centru grada, drugi u luksuznom naselju Beograd na vodi pored reke Save, a za tamo jesu najavili vatromet.
Od vatrometa su odustali i manji gradovi, poput Šapca.
Poslednjih godina, u nekim zemljama se korisgi takozvani tihi vatromet, koji omogućava uživanje u spektaklu na nebu, ali u tišini.
Ipak, i oni proizvode određenu buku, u trenutku kada se vatromet ispaljuje.
Od petardi najčešće stradaju ruke, oči i uši
Povrede nastale usled korišćenja pirotehnike češće su tokom zimskih praznika, a 40 odsto povređenih su deca do 14 godina, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje (GZJZ).
Od 102 dece koja su povređena u poslednjih 10 godina, čak petina je morala da bude zadržana u bolnici, rekao je za RTS doktor Đorđe Kravljanac, plastični hirurg sa Instituta za majku i dete.
„To su najčešće povrede šake, pa se dešavaju i traumatske amputacije jednog, dva ili tri prsta", kaže pedijatar, dr Saša Milićević.
Dodaje da su česte i opekotine na rukama i do najvišeg stepena, kao i traumatske povrede očiju i oštećenje sluha.
Muškarci stradaju triput češće u odnosu na žene, najčešće usled neadekvatnog rukovanja pirotehničkim sredstvima, dok žene uglavnom zadobijaju povrede na javnim mestima, od pirotehnike koju je aktivirao neko drugi, podaci su GZJZ.
Samo u poslednje tri godine, 137 ljudi je povređeno zbog korišćenja pirotehnike, a 27 su bili maloletnici, podatak je MUP-a.
U najvećem broju slučajeva stradaju šake, prsti, oči, uši i lice, navode iz GZJZ.
Dok najčešće dolazi do opekotina, nisu retke ni povrede koje zahtevaju amputaciju prstiju, a može da dođe i do oštećenja sluha ili povrede oka.
Uz tekuću kampanju o nekorišćenju pirotrehničkih sredstava, iz MUP-a su saopštili i da su izradili nacrt novog „zakona o eksplozivnim materijama", koji predviđa pooštravanje kazni za nepropisno korišćenje pirotehničkih sredstava.
Saopšteno je da je zakon trenutno „u proceduri", ali još nije dostupan na sajtu Skupštine Srbije.
Pored Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima, korišćenje pirotehnike u Srbiji takođe je regulisano Zakonom o prometu eksplozivnih materija i Zakonom o javnom redu i miru.
Pogledajte video: Kako psima olakšati novogodišnju pucnjavu
Ko i kako sme da koristi pirotehniku?
Prema propisima u Srbiji, pirotehnika spada u eksplozivne materije, a za rukovanje postoje posebna pravila.
Mogu ih koristiti samo punoletni građani.
Zakon zabranjuje i prodaju petardi i vatrometa maloletnicima, ali su pirotehnička sredstva i dalje lako dostupna na sivom tržištu, uprkos policijskim kontrolama.
Pirotehničkih sredstava na tržištu je sve više i više iz godine u godinu, rekao je Vladimir Baković iz Sektora za vanredne situacije MUP-a za RTS.
„To se vidi u našim postupanjima prilikom sve većih zaplena kako na prostorima gde nije dozvoljena prodaja, na otvorenim prostorima, kao što su buvlje pijace trgovi i ostala nedozvoljena mesta", naveo je.
Baković je dodao da policija u poslednje dve godine sprovodi pojačane kontrole objekata u kojima se legalno prodaje pirotehnika.
„I tu nailazimo na određene nezakonitosti, pa pirotehniku oduzimamo", rekao je.
Proizvodnja i prodaja pirotehnike zahtevaju da se prethodno pribavi posebna odobrenja kod MUP-a, navodi se u Zakonu o eksplozivnim materijama.
Svi koji žele da trguju pirotehnikom potreba odobrenja mogu da dobiju kod Odeljenja za promet i transport eksplozivnih materija i kontrolisane robe.
Kolike su kazne za nepropisno korišćenje pirotehnike?
Za narušavanje javnog reda i mira i ugrožavanje sigurnosti građana paljenjem pirotehničkih sredstava propisana je kazna od 50.000 do 100.000 dinara ili rad u javnom interesu od 40 do 120 časova.
Ukoliko je tri ili više ljudi učestvovalo u tome, preti im kazna zatvora od 30 do 60 dana, navodi se u Zakonu o javnom redu i miru.
Krivični zakonik predviđa da onaj koji kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju biti kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
Zbog pirotehnike pate i životinje
Udruženja za zaštitu životinja svake godine podsećaju da buka uznemirava kako napuštene ulične životinje, tako i kućne ljubimce.
Apeluju na uzdržavanje od bacanja petardi u blizini životinja.
Krajem decembra, u Zaječaru je od petardi nastradao pas lutalica, kojem je razneta njuška, saopštilo je udruženje za zaštitu životinja Beta iz tog grada.
Slučaj je zadobio veliku pažnju na društvenim mrežama, a Više javno tužilaštvo u Zaječaru pokrenulo je istragu, alo je saopšteno da maloletnici nisu imali nameru da usmrte psa.
Iz Udruženja za zaštitu životinja Orka savetuju da se kućnim ljubimcima tokom praznika posveti posebna pažnja.
- Mačke ne treba puštati da izlaze iz kuće, dok pse treba uvek držati na povocu
- Ukoliko planirate da Novu godinu dočekate van kuće, ostavite ljubimce u delu koji je bezbedan, zatvorite prozore i navucite zavese
- Ostavite televizor ili radio uključen, kako bi se spoljna buka čula što manje
- Životinje mogu da postanu destruktivne kada su uplašene, stoga uklonite sve predmete koje mogu da obore ili unište.
Pogledajte i ovaj video: Kako da se zaštitimo od buke u Beogradu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.31.2023)
Mesec dana od tragedije u Novom Sadu: Tihi protest i farbanje Trga slobode u crveno
