Извор: РТС/Региони архива вести 09.01.2024

Трећина деце у Црној Трави живи у две породице

Трећина деце у Црној Трави живи у две породице

РТС 09.01.2024
Црна Трава је најмања и најстарија општина у Србији, са само 50 деце и младих. Готово трећина је у две породице. Миленковићи имају осморо, а Николићи шесторо деце. Они потврђују да у Црној Трави може лепо да се живи. Мозаик… »
Како Лукићи из Лознице дресирају папагаје

Како Лукићи из Лознице дресирају папагаје

РТС 09.01.2024
Породица Лукић, из Лознице, има необичан хоби, у слободно време баве се дресуром папагаја. У њиховом дворишту тренутно бораве ара Хектор, патагонац Хуго и молина Цврле који су због своје лепоте, али и умећа, постали звезде… »
Како је једна Нишлијка постала мајстор за хидроизолацију

Како је једна Нишлијка постала мајстор за хидроизолацију

РТС 09.01.2024
Нишлијка Васка Васић бави се грађевинским радовима већ петнаест година, најпре учећи, а сада као мајстор за хидроизолацију. Упорна и радна, свој посао, каже, не би мењала. Највише ужива у раду на крову, где ју је обишла и наша… »
Цркве у Топлици

Цркве у Топлици

РТС 09.01.2024
Подручје Топлице одувек је имало велику важност за развој православља. Један од најстаријих световних храмова у Србији, налази се у Прокупљу, док је у Куршумлији Стефан Немања саградио своју прву задужбину и стварао српску… »
Шта је породица Оскара Давича поклонила Библиотеци шабачкој?

Шта је породица Оскара Давича поклонила Библиотеци шабачкој?

РТС 09.01.2024
Библиотека шабачка, добила је вредан поклон - део заоставштине некадашњег суграђанина Оскара Давича, који је најлепшим речима описивао свој родни град. Био је то град у којем сам осетио и прве радости и прве стихове, говорио је… »
По чему је посебна воденица у Гргуровцу код Лебана

По чему је посебна воденица у Гргуровцу код Лебана

РТС 09.01.2024
Село Гргуровце код Лебана познато је по својим воденицама. Данас их је остало мало, па у селу сада има много више ћумурана. Ипак једна привлачи посебну пажњу јер се воденични точак окреће на леву страну, што је неуобичајено… »