Istraživanja svemira: Kakva su postignuća u 2023. godini
Tokom čitave godine, vodeće svemirske agencije iz čitavog sveta sprovele su nekoliko svemirskih misija da bi bolje razumele Zemlju i sunčev sistem.
Tokom čitave godine, vodeće svemirske agencije iz čitavog sveta sprovele su nekoliko svemirskih misija da bi bolje razumele Zemlju i sunčev sistem. Istraživanje svemira takođe je način da demonstriraju ambicije i tehnološku evoluciju.
Indija je ušla u istoriju sletevši blizu Mesečevog južnog pola, Kina je poslala prvog kineskog civila u svemir, rover NASA-e „Istrajnost" uspešno je dovršio sakupljanje kolekcije stena na Marsu, a u svemir je poslat evropski eksplorer Jupiterovih ledenih meseca.
Istovremeno su istraživači otkrili „savršen sunčev sistem", dok je teleskop Džejms Veb poslao još spektakularnih slika nazad na Zemlju.
A sledeće godine, ljudi će se ponovo uputiti do Meseca prvi put posle 50 godina.
- Podvodna potraga za meteorom koji nije iz našeg Sunčevog sistema
- Otkud mačka u dubokom svemiru
- Astronomi otkrili „savršen sunčevi sistem“
- Šta sve krije „najopasniji kamen u Sunčevom sistemu"
Mars rover „Istrajnost" dovršio kolekciju stena
Važna prekretnica dogodila se početkom godine kad je rover „Istrajnost" Nacionalne vazduhoplovne i svemirska administracije (NASA) završio gradnju depoa stena na Marsu.
On je postavio niz cevi ne zemlju koje sadrže raznovrsne uzorke stena i životne sredine.
Ovaj depo služi kao skladište uzoraka koje treba vratiti na Zemlju u slučaju da „Istrajnost" ne može da dovrši sledeći stadijum misije.
Naučnici žele da se uzorci stena vrate kući na proučavanje u laboratoriji.
To će biti najbolji način da se odredi da li je ikada postojao život na Crvenoj planeti.
„Istrajnost" je poslat na Mars da istraži 45 kilometara dugu dolinu po imenu Krater Jezero.
To je lokacija za koju se veruje da se na njoj nalazilo jezero pre više milijardi godina.
Na zapadnom obodu kratera nalaze se ostaci vodene delte.
To je struktura nastala od mulja i peska koje je izbacila reka dok je usporavala po ulasku u veću vodenu površinu.
To je upravo ona vrsta svojstva koja je mogla da zatoči dokaze o prošlim mikropskim organizmima.
Posada određena za prvu misiju do Meseca posle više od 50 godina
NASA je u aprilu najavila jednu od najuzbudljivijih budućih misija.
Prvi put i istoriji, do Meseca će leteti jedna žena i muškarac obojene kože.
Američki astronauti Kristina Koh, Viktor Glover i Rid Vajsmen, kao i kanadski astronaut Džeremi Hensen, odabrani su za misiju koja bi trebalo da se izvede najranije u novembru 2024. godine.
„Među posadom je prva žena, prva osoba obojene kože i prvi Kanađanin u lunarnoj misiji, a svo četvoro astronauta će zastupati ono najbolje što čovečanstvo ima da ponudi dok budu istraživali za dobrobit svih nas", rekla je Vanesa Vajč, direktorka Nasinog Centra za svemirske letove Džonson.
Misija Artemis Dva obuhvatiće putovanje astronauta oko Meseca, dok testiraju rutu koja će biti korišćena u budućim misijama.
Iako astronauti neće kročiti nogom na Mesec, njihovo važno svemirsko putovanje će utrti put lunarnom spuštanju.
Evropska svemirska agencija (ESA): Misija do Jupiterovih ledenih meseca
Istog meseca sa Zemlje je uzletela izuzetna evropska misija do ledenih Jupiterovih meseca.
Eksplorder Jupiterovih ledenih meseca (Juice), satelit je koji je poslat na nebo na raketi Arijana-5 sa kosmodroma Kuru u Francuskoj Gvajani.
Očekuje se da ovaj satelit stigne do najveće planete Sunčevog sistema 2031. godine kako bi proučio njegove najveće mesece - Kalisto, Ganimed i Evropa.
Postoje dobri dokazi da ledeni svetovi ovih meseca u dubini sadrže okeane sa tečnom vodom.
Naučnici su zaintrigirani da saznaju da li oni možda takođe sadrže život.
„Prava riznica podataka koju će nam doneti ESA-in Juice satelit omogućiće naučnoj zajednici širom sveta da zakopa dublje i razotkrije misterije Jupiterovog sistema, istraži prirodu i nastanjivost okeana na drugim svetovima i odgovori na pitanja koja još nisu postavile buduće generacije naučnika", kaže Kerol Mandel, naučna direktorka ESA-e.
Prvi kineski civil u svemiru
Kina je poslala tri astronauta na svoju svemirsku stanicu Tiangong, prvi put poslavši civila u orbitu.
Misija Šendžou-16 uzletela je iz Centra za lansiranje satelita Điućuan u maju, u pustinji Gobi na severozapadu zemlje.
Posadu čine Ćing Haipeng, Džu Jangdžu i Gui Haičao.
Oni su preuzeli štafetu od astronauta iz misije Šendžou-15, koji su se nalazili u sveže dovršenoj kineskoj svemirskoj stanici Tiangong od novembra, da bi započeli vlastiti petomesečni ostanak na stanici.
Među posadom Šendžou-16 je i Gui, profesor iz kineske prestižne aeronautičke institucije Univerzitet Beihang.
On je pohađao postdoktorske studije u Kanadi i bio prvi kineski civil na nekom svemirskom letu.
Svi drugi astronauti pripadnici su kineske Naroodnooslobodilačke armije.
Indija ušla u istoriju sa sletanjem na Mesec
Lender i rover Čandrajana-3 - zvani Vikram i Pragjan - uspešno su se prizemljili blizu mesečevog južnog pola u avgustu.
Sa ovim je Indija ušla u elitni klub zemalja koje su postigle meko sletanje na Mesec, posle SAD, bivšeg Sovjetskog Saveza i Kine.
„Stigli smo tamo gde nijedna druga zemlja nije kročila. To je radostan događaj", objavio je indijski premijer Narendra Modi.
Jedan od glavnih ciljeva misije je da traži zaleđenu vodu koja, kako kažu naučnici, može da podrži boravak ljudi na Mesecu u budućnosti.
Ona bi takođe mogla da se koristi za snabdevanje pogonskim gorivom za svemirske letelice na putu do Marsa i drugih dalekih destinacija.
Naučnici kažu da je tamošnja površinska oblast u stalnoj senci ogromna i da može da sadrži rezerve zaleđene vode.
Lender i rover su nosili pet naučnih instrumenata, indijsku zastavu a njihovi točkovi takođe imaju reljefni logo i amblem Indijske svemiske istraživačke organizacije (ISRO) tako da ostavljaju tragove na mesečevoj zemlji tokom vožnje po Mesecu, rekao je zvaničnik za BBC.
„Savršen sunčev sistem" pronađen u potrazi za vanzemaljskim životom
Pred kraj godine, u novembru, istraživači su otkrili „savršen sunčev sistem", nastao bez nasilnih sudaranja koja su naš svet pretvorile u mešavinu planeta raznih veličina.
Sistem, udaljen 100 svetlosnih godina, ima šest planeta, sve otprilike iste veličine.
One jedva da su se promenile od nastanka i do pre 12 milijardi godina.
Ovi neometani uslovi čine ga idealnim za proučavanje kako su ti svetovi nastali i da li sadrže život.
Dopisnik BBC nauke Palab Goš objasnio je da je nastanak našeg vlastitog sunčevog sistema bio nasilan proces.
Dok su se planete formirale, neke su se sudarale sa drugima, narušavajući orbite i ostavljajući nas sa džinovima kao što su Jupiter i Saturn zajedno sa relativno malim svetovima kao što je ovaj naš.
U poslednjih 30 godina, astronomi su otkrili hiljade zvezdanih sistema.
Ali nijedan nije toliko odgovarajući za proučavanje formiranja planeta.
Skoro identična veličina planeta i neometana priroda sistema su zlato za astronome zato što je mnogo lakše porediti i kontrastirati ih.
To će pomoći da se izgradi slika o tome kako su prvo bili formirani i kako su se razvijali.
Zadivljujući snimci sa teleskopa Džejms Veb
Svemirski teleskop Džejms Veb, najveći i najmoćniji ikada izgrađeni svemirski teleskop, poslao je tokom godine nekoliko slika iz sunčevog sistema.
Novi snimak otkrio je do sada najdetaljniji pogled u eksplodiranu zvezdu, ostatke supernove Kasiopeja A (Kas A).
Prema NASA-i, slika Kas A sa Vebove NIRkam (Skoro infracrvene kamere) pokazuje ovu zvezdanu eksploziju u rezoluciji koja je prethodno bila nedostupna na ovim talasnim dužinama.
Ovaj pogled visoke rezolucije otkriva delikatne detalje šireće školjke materijala koji udaraju u gas kog se oslobodila zvezda pre nego što je eksplodirala.
Svemirski teleskop Džejms Veb uspeo je da zabeleži i druge zadivljujuće prizore završnih stadijuma života daleke zvezde.
Oni prikazuju do sada neviđene nivoe detalja strukture nalik krofni svetlucavog gasa poznatog kao Prsten Nebula.
Nekih 2.600 svetlosnih godina od Zemlje, nebula je rođena iz umiruće zvezde koja je izbacila spoljne slojeve u svemir.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.14.2024)
