Приче о диму Јагоде Кљаић (1): Одјек у небу
Блиц 14.01.2024

Људе око себе препознајем по диму. Не цигарете, нисам зналац тих мириса и арома. Већ по ономе из димњака, који скоро нечујно пјевуши о топломе дому, врућој кави, мирисном чају, сарми, граху и купусу, говеђој јухи, печеном комаду меса, дизаном тијесту, салењацима, погачи из рола који грију дрва.
Кад ништа не бих видјела и чула, осим преплетаја дима, могла бих одредити кад је тко устао, колико је вани хладно, каквим је тријешћем и клипицама подложено. Ложи ли се буковином, грабовином, храстовином, јасеном, цјепаницама или округлицама, убацују ли се у пећ разни отпаци или се ипак мисли на њено добро. Проматрам ноћу дим што убрзано мигољи из старих димњака. Мислите ли да се дим по мрклини не види, варате се, јер он је свијетао, сребрнаст, провидан и
Додај Наслови.нет као Google извор









