Сједињен са вриском коња мог ђеда Јова Сликар из Никшића за "Новости": Кроз његов бол и отимање најбоље изражавам емоције и осећања
Вечерње новости 16.01.2024
ДА није било ђеда Јова и његовог чудесног црног коња Вранца на којем је јездио негде на Драгошевцу, на падинама Сињајевине, ко зна којим би уметничким путем пошао Миомир Мишо Вемић (69), сликар из Никшића. Емоције које је тада понео као клинац, посматрајући вољеног ђеда како јаше Вранца, никада нису пресахле, а ни слике избледеле.
Фото: В.К. Тај коњ и данас носи Мишову душу на својим силним леђима и не да му да се заустави. Он на платну вришти, бори се против разних зала, не да се "у окове везати". Испод кичице настају коњи чудовишта, али и његов Вранац, Шарац Марка Краљевића, Јабучило војводе Момчила, славни Букефал кога је јахао Александар Македонски или онај најомиљенији римског императора Калигуле који је свог љубимца прогласио за сенатора. Мишо укршта и представе коња и жене, два
