Протић(МОР):Стање у области радних права у Србији је 'генерално' лоше

Србија је, према индексу поштовања колективних права радника, претежно у друштву афричких и азијских држава, а ту су и Румунија, Северна Македонија и Мађарска, изјавио је координатор Међународне организације рада (МОР) за Србију Јован Протић за портал Уједињених гранских синдиката "Независност".

"Стање у области радних права у Србији је генерално лоше, а један од разлога за то је спорост у доношењу нових и недоследност у спровођењу постојећих закона, у чему своју улогу и одговорност имају како држава, тако и синдикати. Има ту много примера за несналажење у односу на промене закона и њихово прилагођавање новим локалним и глобалним изазовима", казао је Протић.

За илустрацију "несналажења" навео је ситуацију "у којој су синдикати славили чињеницу што 2014. нису у Закон о раду унете одредбе о регулисању рада приватних агенција за запошљавање".

Према његовим речима, тада се мислило, да ако то не буде у закону, неће се ни десити, што свакако није био случај, а "додатни је апсурд био што је Србија годинама пре тога ратификовала Конвенцију 181 о приватним агенцијама за запошљавање, те је тек након неколико година регулисана ова сфера ангажовања радне снаге посебним законом".

Говорећи о узроцима дугогодишњег "таворења Србије" у области радних права, Протић је оценио да се лоше стање наставља заостацима у регулисању нових, а повећаних облика рада.

"Такав тренд у свету и код нас се нарочито појачао од пандемије, па се сада све више говори и брине о неформалним радницима, који су дотад били најневидљивији. То је практично рад на црно, без уговора, а у свету је реч о око две милијарде људи, готово две трећине од укупног броја радника", казао је Протић.

Додао је да је велики изазов "такве људе", па и овде у Србији, приволети да макар почну да одвајају себи на неки начин, колико могу, средства за старост или да постепено изађу из зоне неформалног рада.

Протић је подсетио да је према индексу поштовања колективних права Међународна конфедерација синдиката све државе поделила на пет група, и да је Србија у претпоследњој, четвртој категорији држава у којима постоји систематско кршење права радника, како код приватних послодаваца, тако и у јавном сектору.

"Дакле, деценијске наде света рада у нашој држави да им буде боље, нису нимало остварене, напротив. Тако смо и даље претежно у друштву афричких и азијских држава. Међутим, ту су и околне земље - Румунија, Северна Македонија, Мађарска и Грчка", објаснио је Протић.

Према његовим речима, Црна Гора је из друге категорије пала у трећу, док су остале државе региона задржале оцене из 2022. године и углавном се налазе у трећој категорији, што значи да је у Албанији, Босни и Херцеговини и Бугарској стање значајно боље, док је у Хрватској, која је у другој категорији, много боље.

Како је саопштила "Незавиност", Протић је навео да је Међународна организација рада недавно саопштила своју прогнозу да се у 2024. очекује раст незапослености у свету.

"Предвиђа се да ће у овој години број незапослених порасти за два милиона, што ће подићи и стопу незапослености, док је број радника, који живе у екстремном сиромаштву и зарађују мање од 2,15 америчких долара дневно, порастао за око милион током прошле године", рекао је Протић.

Додао је да је број радника, који живе у умереном сиромаштву и зарађују мање од 3,65 долара дневно, исте године повећан за 8,4 милиона.

Такође, Протић је истакао да ће велики изазов, поред платформске економије, бити интеграција мигрантских радника, поред осталог и зато што се у Србији и региону тежило да се они уместо по закону о раду ставе под посебан правни режим.

"Сада се ревидира Закон о запошљавању странаца, олакшавају се правила за улазак на тржиште рада, што ће сигурно водити ка бројчаном расту заступљености припадника те радне снаге, које би требало некако покрити и организовати, чак и као синдикално чланство, али се не види како ће се то радити", рекао је Протић.

(Бета, 17.01.2024)