Finansije: Kako dijaspora čuva budžet rođaka na Balkanu

Da ne kaplju devize iz inostranstva, pojedini građani Srbije ne bi uspeli da spoje kraj sa krajem meseca.

„Deca su odavno otišla odavde, čini se čitav vek ih nema, ali da ne šalju koju crkavicu, teško da bih sa penzijom mogla da izguram do kraja meseca.

„Svakog 15. na račun mi legne 300 evra jer ćerka toliko može da izdvoji, a meni je to više nego dovoljno", tužnim glasom govori Zorica Slović iz Novog Sada, drugog po veličini grada u Srbiji.

Ona za BBC na srpskom dodaje da joj novac šalje i sin, koji, kao i ćerka, živi u Nemačkoj.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), priliv po osnovu doznaka u Srbiju, od januara do oktobra 2023. godine, bio je 4,267 miliona evra, što je za dva odsto više nego u istom periodu 2022.

Najviše para u regionu iz dijaspore stiže na Kosovo na koje se, prema podacima Centralne banke Kosova, slilo više od milijardu evra za prvih devet meseci 2023. godine.

• „Evropski Ljubičevac": Gastarbajtersko selo u kojem ima svega, samo nema ljudi
• Kako recesija u Nemačkoj utiče na ljude sa Balkana
• Može li život na rate biti lek za krizu u novčanicima u Srbiji
• Vredi li 65.000 dinara isto u različitim gradovima Srbije

„Već 20 godina živim u Švajcarskoj, imam dobar posao i zaista mogu da pomognem porodici koja je u Požarevcu.

„Roditeljima sam poslala pare da srede kuću u kojoj žive, a skoro svakog meseca uplatim i nešto novca na račun, da im se nađe, mada oni to nikada nisu tražili", priča Dragana Stanimirović, koja živi u Švajcarskoj, a poreklom je iz Požarevca, mesta u istočnom delu Srbije.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da doznake iz inostranstva omogućavaju povećanje lične potrošnje i standarda građana Srbije, a da se tek manji deo ovih priliva koristi za investicije.

„Srbija pripada grupi zemalja koja ima prilično visoke i relativno stabilne prilive po osnovu doznaka", objašnjava Arsić.

Kosovo rekorder u regionu

Centralna banka Kosova saopštila je da su doznake do septembra 2023. premašile vrednost od milijardu evra.

Na pitanja BBC na srpskom o doznakama i odakle najviše stiže novca na Kosovo, u ovoj finansijskoj instituciji nisu odgovorili.

„Kosovo je rekorder u regionu, a to može da se dovede u vezu sa procentom stanovništva koji živi u inostranstvu.

„U regionu prednjače Kosovo, Albanija i Bosna i Hercegovina jer imaju relativno visok procenat stanovništva u dijaspori, ali sada već i dosta deviznih penzionera", kaže Arsić za BBC.

Ekonomista dodaje i da ne treba zaboraviti na tradiciju, jer su albanske porodice integrisane i često nekoliko članova ode u inostranstvo, pa izdržavaju one koji ostanu.

„U Srbiji se, recimo, novac šalje samo užoj rodbini, dok na Kosovu, u Albaniji i Bosni i Hercegovini pare stižu i široj familiji", objašnjava Arsić.

Srbija: Doznake rastu kad je kriza

Tokom 2021. godine, u Srbiju se na osnovu doznaka slilo oko 3,6 milijardi evra, da bi taj iznos godinu dana kasnije iznosio više od pet milijardi evra, navode u NBS.

„Od 2022. godine intenziviran je rast priliva doznaka, što je nastavljeno i tokom 2023.

„U periodu kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih napetosti, najčešće dolazi do njihovog rasta", navode u NBS.

Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu, dodaju u NBS, u takvim okolnostima više pomažu članove porodica i prijatelje koji žive u Srbiji.

Uz to, navode, rast inflacije u svim zemljama doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani.

„Na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju boravište u Srbiji", objašnjavaju u NBS.

Najviše doznaka u Srbiju stiže iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Francuske i SAD.

Ne stiže samo novac od rođaka i prijatelja iz inostranstva, već se tu računaju i inostrane penzije, ali i socijalna primanja.

U odnosu na bruto domaći proizvod, doznake su u 2022. godini dostigle 8,2 odsto.

„Poslednjih 20 godina povećan je i broj ljudi iz Srbije koji su otišli u inostranstvo, ali se i više investira, jer mladi šalju novac kako bi kupili stan ili kuću u Srbiji", naglašava Arsić.

Dijaspora iz EU puni račune stanovnika Bosne i Hercegovine

Centralna banka Bosne i Hercegovine ističe za BBC na srpskom da je za prvih devet meseci 2023. godine, na ime doznaka iz inostranstva, u BiH pristiglo 1,38 miliona evra, što je više nego u 2022.

Na kraju 2021. godine slilo se 1,53 milijardi dolara, podaci su Centralne banke BiH.

„Najviše novca stiže iz zemalja zapadne Evrope, Skandinavije i Severne Amerike, gde je BiH dijaspora najprisutnija", navode u ovoj instituciji.

Procenat doznaka u odnosu na BDP za 2023. godinu u Centralnoj banci BiH nisu imali, dok je u 2022. on iznosio 7,9 odsto.

Crnogorska dijaspora široke ruke prema rodbini

Za prvih devet meseci 2023. godine, priliv novca po osnovu doznaka iznosio je 595 miliona evra, podaci su Centralne banke Crne Gore (CBCG).

„To predstavlja 11,68 odsto udela u bruto društvenom proizvodu (BDP).

„U 2022. je iz inostranstva stiglo 832,74 miliona evra, što je bilo 14,35 procenata godišnjeg BDP-a", navode u CBCG za BBC na srpskom.

Crnogorska centralna banka dodaje da je prošle godine najviše doznaka stiglo iz Italije, SAD, Irske, Velike Britanije i Srbije.

Stanovnicima Hrvatske najviše novca iz Nemačke

Tokom prvih šest meseci 2023. godine dijaspora je u Hrvatsku poslala skoro tri milijarde evra, podaci su Hrvatske narodne banke (HNB) koje je dobio BBC na srpskom.

Samo godinu dana ranije, na ime doznaka pristigla je 5,1 milijarda evra, dok je taj iznos u 2021. iznosio 4,2 milijarde evra.

Iz Hrvatske narodne banke kažu da se novac najviše sliva od dijaspore iz Nemačke, Irske, Holandije, Austrije, Slovenije, Švajcarske, SAD, ali i iz Mađarske, Singapura, Estonije.

Osim priliva deviza, i stanovnici Hrvatske šalju novac u druge zemlje.

Tu se, međutim, računaju i penzije koje se šalju u inostranstvo.

Podaci HNB ukazuju da najviše novca ide u Bosnu i Hercegovinu, zatim u Nemačku, Srbiju, Sloveniju.

Rade u Nemačkoj, a investiraju u Srbiji

Ne stižu devize u Srbiju samo da bi se dopunio rodbinski budžet.

Ima i onih iz dijaspore koji investiraju u rodno mesto i to, uglavnom, u nekretnine.

„Pre pet godina sam poslala roditeljima novac da mi kupe stan u Beogradu, tada su nekretnine u glavnom gradu Srbije bile daleko povoljnije.

„Ne znam da li ću se ikada vratiti, ali stan izdajem i uvek je dobro da mi mesečno legne i ta kirija", kaže Dragana iz Požarevca.

Objašnjava da poznaje još ljudi iz Srbije koji žive u Švajcarskoj, a novac su uložili u rodnoj zemlji.

„Nikad se ne zna kakvo vreme može da dođe, nekretnina je uvek sigurna, jer može da se iznajmljuje", dodaje.

Novac koji dobija od dece iz Nemačke, Zorici Slović dobro dođe, ali ipak bi više volela nešto drugo.

„Da mi je da se vrate što pre, a ne da čekaju penziju daleko od kuće, jer meni više para od ovoga ne treba", kaže ova Novosađanka.

Skoro šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.19.2024)