Радић: Србија званично војно неутрална, али има много доказа о муницији која завршава у Украјини

Војни аналитичар и уредник портала Балканска безбедносна мрежа Александар Радић изјавио је данас да је Србија званично војно неутрална, али навео да постоји много доказа и још више индикатора о наоружању и војној опреми, пре свега муницији, које из Србије одлази на ратиште у Украјини.

Радић је у београдском Медија центру, представљајући анализу рата у Украјини кроз динамику наоружавања, навео да Србија то више не може да образлаже испорукама које су обављене пре рата, јер се на муницији налазе кварталне ознаке које се односе на 2022. и 2023. годину.

"Недавно су руски извори објавили фотографије 122мм са карактеристичним жутим натписима и ознаком 4/2023. Четврти квартал 2023. године. То су чињенице о томе како се поступа у политици и трговини", казао је он.

Позиција Србије, према његовим речима, је очигледно осетљива и званичан став је да је неутрална и да никоме не испоручује ништа.

"Али је врло очигледно и да постоји, у сенци званичног става, једна спремност да се покаже политичко сврставање, да се придобије пажња Запада, да се гради савезништво на бази, између осталог, подршке Украјини кроз испоруку неких средстава која су њима јако битна", оценио је Радић.

Навео је да је домет битна разлика између ракета српске индустрије и свих осталих произвођача, односно да је домет српских ракета дупло већи.

"Са 20-ак километара, домет се диже на 40-ак километара. И зато није случајно што се још од јесени претпрошле године појављују фотографије са украјинског фронта, где се виде наше карактеристичне ракете, које су у то време још увек имале ознаке произвођача", казао је он.

Када су у питању друге земље региона, које су чланице НАТО, према речима Радића, оне су се придружиле механизму снабдевања Украјине који спроводи та алијанса.

"Словенија, Хрватска, Црна Гора и Северна Македонија су препознале испоруке наоружања као своју референцу, као механизам кроз који они граде подршку и поверење својих западних савезника, пре свега Америке", додао је он.

Радић је навео и да су неке земље региона у ЕУ или НАТО, а неке не, и да се то рефлектовало на став према рату у Украјини.

"Једно је заједничко за земље нашег простора - све су пружиле подршку украјинској страни. Није то тема о којој воле да извештавају наши медији, али у овом тренутку је чињеница да нико није несврстан", рекао је Радић.

Говорећи о самом рату у Украјини, навео је да је динамика наоружавања била директно везана за динамику рата.

Русија је, како је додао, у рат ушла са постојећим ресурсима без планирања дуготрајне ратне производње, док је украјина имала јако мало наслеђа, и да је због тога помоћ НАТО имала кључну улогу.

Како је објаснио, механизам одлучивања Запада о наоружавању Украјине се мењао од почетка рата, где су на почетку давали помоћ у одбрамбеним војним средствима, али је промена настала када је формиран фронт, који је и данас актуелан, и када је Запад почео да наоружава Украјину артиљеријским системима.

"Чињеница да су им дали таква средства је заснована на процени да је украјински фронт одржив и да је потребно створити динамику која ће обезбедити стално деловање украјинске артиљерије по дубини. Четрдесетак километара домета код већине хаубица 155мм је довело украјинску артиљерију у релативно повољан положај у односу на руску, која је имала ограничења по домету, где већина оруђа са вођеним средствима, могу да се употребе максимално до 24 километра", навео је Радић.

Додао је да је Русија, до масовне производње дрона "Ланцет", имала проблем са парирањем украјинској, односно НАТО, артиљерији.

"Са појавом 'Ланцета', украјинска дубина је постала изложенија дејствима и сад је то игра која се води", казао је Радић, наводећи и да се сада вероватно улази у наредну фазу рата, након масовних дубинских напада Русије око Нове године.

Према његовим речима, сада је наводно укинута сагласност на употребу средстава које даје НАТО и Украјини су сада наводно "одрешене руке" да она одлучује о употреби средстава великог домета.

"То је јако битно, јер је то политички преседан изнад свих досадашњих. До сада је Запад давао средства којима се дејствује против руске војске на територији која је препозната као украјинска у међународним оквирима, али не и по Русији. Сада то више није табу тема", казао је Радић.

Оценио је да је и Русија сада приморана да затражи помоћ из иностранства.

"Можда не од земаља које би смо у пуном смислу назвали савезницима, али земаља које су нашле заједнички интересу. Велике испоруке из Ирана и Северне Кореје су сада документоване", казао је он.

Радић је оценио да ће се преговори између Русије и Украјине једног дана догодити, али додао да не може да процени када ће се он догодити.

(Бета, 19.01.2024)