Русија и Украјина: Руси стежу обруч око Авдејевке која је постала град духова

После месеци жестоких борби, мале групе руских трупа стигле су до тешко разореног града Авдејевке на истоку Украјине и покушавају да га потпуно освоје и утврде се у њему.

Мали број преосталих цивила бежи из града под немилосрдном ватром, а украјинске снаге покушавају да одбију нападе.

Авдејвка је капија за град Доњецк који је под контролом Русије.

Заправо, овде је линија фронта још од 2014. године када је почео сукоб у источној Украјини.

Сви покушаји руских снага да тамо напредују су пропали. До сада.

• Битка за Авдејевку: Фабрика кокса претворена у „млин за месо&qуот;
• Руска војска освојила стратешки град близу Доњецка
• Становници руског Белгорода: „А где да се склонимо од бомби?&qуот;
• Брутална битка на обали реке Дњепар: Украјински војник за ББЦ о „паклу&qуот; на првој линији фронта

Становници који су побегли и добровољци који покушавају да евакуишу друге из Авдејевке рекли су за ББЦ да су руске трупе недавно заузеле неколико улица у јужном делу града.

Добровољац, који је желео да остане анониман, каже да су први руски војници виђени на периферији 19. јануара.

„Неки људи су успели да изађу са тог подручја, али то је било пре два дана&qуот;, рекао је он.

„Сада нико не излази. Добијамо информације да има лешева на улицама, али је превише опасно ићи тамо.&qуот;

Пре текућег рата, у Авдејевки је живело више од 30.000 људи.

Прошлог лета је број спао на око 1.650, а сада их је остало тек нешто више од 1.000.

Многи су побегли, али многи су и убијени.

Начелник градске војне управе Виталиј Барабаш каже да су мале руске диверзантске групе успеле да дођу до предграђа, али не и велике јединице.

„Нису ушли са озбиљним снагама. Да, имали су извесног успеха, али улица о којој сви причају - Соборна улица - под је нашом контролом. Истерали смо их&qуот;, каже он за ББЦ.

Ово је, међутим, први пут да су Руси успели да уђу у град од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022.

Од прошлог октобра, Руси су интензивирали нападе на Авдејевку, ударајући из артиљерије и из ваздуха.

Украјинци кажу да су Руси само у јануару бацили више од 300 вођених бомби.

А како су њене зграде претворене у рушевине, Авдејевка је постала и гробље, али и град духова.

Мртви су остављени под рушевинама јер нема ни хитне помоћи ни опреме за рашчишћавање.

Влад Маховски, добровољац који евакуише цивиле, пре неколико дана је за ББЦ показао поруку једног становника.

„Погођен је подрум у којем су боравили људи у Соборној улици, много људи је страдало&qуот;, пише у поруци.

Добровољац није могао да стигне јер је улица сада нова линија фронта.

Генадиј Јудин и његов колега Дмитро Соловиј су део полицијске јединице „Бели анђели&qуот; која организује евакуације.

Они су често први који стигну на место експлозије, што значи да су исто толико пута мета у накнадним нападима.

Раније овог месеца, на месту ваздушног напада, у једној кући су пронашли тешко рањену жену.

Док су покушавали да се побрину за њене ране, у близини су одјекнули пуцњи.

Убрзо потом, из дрона је бачена бомба која је за длаку промашила њихов аутомобил.

Многи од преосталих становника сада избегавају одлазак у подруме у великим групама.

Руски дронови су у стању да уоче где се окупљају и бацају бомбе, каже Виталиј Барабаш.

Могу и да открију дим из пећи, додаје он.

Упркос бомбардовању и неподношљивим условима живота, још постоји известан број људи који не желе да буду евакуисани.

Јудин каже да се многи плаше неизвесности пресељења на нову локацију.

На једном од снимака које су Бели анђели дали новинару ББЦ-ја, види се како су дошли до старије жену након што је неколико ракета пало близу њене куће.

Моле је да оде и придружи се унуцима, али она одбија.

„Пустите ме да умрем овде&qуот;, говори им слабашним гласом.

Једва хода.

Међу многим Украјинцима постоји перцепција да они који остану у селима и градовима на линији фронта имају проруске ставове.

У појединим случајевима то може да буде тачно, али они који остају - када смрт вреба сваког тренутка - вероватно нису мотивисани политиком.

Како су се борбе заоштравале, број људи који ипак одлазе је повећан.

Од октобра је град напустило 400 људи, према подацима градске војне управе.

Поједини одлазе јер су рањени и треба им хитна медицинска помоћ.

„Жена ми је веома болесна, па сам одлучио да одем&qуот;, каже Виктор.

„Све ово неподношљиво. Морамо да одемо како бих је спасао&qуот;, додаје.

Виктор је међу шесторо људи који су отишли ​​са добровољцем Владом Маховским.

Разговарали су са новинаром ББЦ-ја током кратке станке у Мирнограду, неких 50 километара од Авдејевке.

Гледали су како људи корачају тротоарима, а аутомобили чекају на семафорима.

Такве сцене нису видели скоро две године.

Само пола сата раније, док су напуштали Авдејевку, граната је пала близу једног аутомобила, али на срећу нико није повређен.

Екатерина Васиљевна (79) још се тресе од страха током путовања кроз оно што је сада познато као „пут живота&qуот;.

Три пута су гранате и ракете падале у близини њене куће, али смрт њеног мужа ју је натерала да оде.

„Изашао је по хлеб и више се није вратио&qуот;, рекла је плачући.

„Остала сам сама. Била сам толико уплашена током удара да ми је нога парализована.&qуот;

Брише сузе са лица, али сећања се настављају.

„Кућа ми је потпуно уништена, плафон се срушио. Ударили су у кућу до моје - чуо се прасак и претворила се у земљу. Ништа није остало од ње.&qуот;

Рома, њен сапутник, у Авдејевки је оставио бабу и деду који су одбили да оду.

„Моја бака је парализована и непокретна&qуот;, рекао је он.

„Крећемо!&qуот;, објављује возач.

„Хвала Богу да је овде мирно&qуот;, додаје.

И први пут се на лицима његових путника појављује трачак осмеха док се удаљавају од страхота рата.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.30.2024)