Драган Поповић: Опозиција је направила добар резултат

Директор Центра за практичну политику Драган Поповић каже да неулазак опозиције у републички парламент или бојкот парламента нису начин да се делегитимизују институције у једном хибридном режиму и истиче да мандати који припадају опозицији нису покрадени, већ поштено зарађени.

Поповић не искључује неку врсту посредништва међународне заједнице, као и козметичке измене изборних услова пред наредне локалне изборе. Оцењује да би резолуција Европског парламента требало да појача притисак међународне заједнице на српске власти и истиче да је веома важан и унутрашњи притисак, као и буђење свести о томе да су критичко посматрање стварности и критика власти легитимни и део демократске борбе. Он каже да српско друштво мора да се бори за медијску писменост, наводећи да није случајно што аутократски режими спречавају слободан ток информација, те истиче да је борба за слободне медије саставни део те битке.

У емисији Пола сата Демостата, Поповић каже да и искуство и пракса показују да неулазак у републички парламент и бојкот скупштине нису начин да се делегитимизују институције у једном хибридном режиму, који свакако не почива на легитимитету институција.

“Ни са практичне ни са суштинске стране не видим смисао да се не уђе у парламент. Јако је важно да и код оваквих институција које су скоро разорене до темеља тај темљ чувати, градити га… Мислим да је посао свих демократских снага у земљи, а посебно опозиције која је најпроминентнија у политичкој борби, да пробају да заштите и чувају институције”, рекао је Поповић.

Он истиче да институција није само парламент, већ и јавно мњење, као и дијалог, који се бар делимично остварује кроз парламентарну дискусију.

“Ти мандати припадају опозицији, сигурно нису покрадени, они су поштено зарађени”, истакао је он.

Додаје да ће београдски парламент, уколико власт у главном граду буде формирана на основу децембарских избора, бити нелегитиман, али да то није разлог да опозиција бојкотује његов рад, јер ће опозиција имати прилику да покаже како изгледа када главни град има нелегитимну власт.

“Не видим ниједан разлог да се не уђе у било коју институцију где сте ушли вољом грађана и где треба да представљате грађане као носиоце суверенитета у овој земљи”, навео је он.

На питање како ће на земље и доносиоце одлука у ЕУ, али и на грађане Србије, утицати усвајање резолуције Европског парламента о изборима у Србији, Поповић каже да те резолуције имају симболички значај, да изражавају политички став парламента, те да би требало да остваре утицај на владе земаља чланица.

Како наводи, резолуција би требало да појача притисак међународне заједнице на српске власти.

Кад је реч о јавном мњењу Србије, Поповић каже да неће имати велики утицај, због односа мњења према ЕУ, али и чињенице да ће до грађана тешко стићи права информација.

Поповић истиче и да ће понављање избора у Београду зависити од јачине притиска на власти, и међународног и домаћег, али да извештај ОДХИР-а, који ће вероватно бити на трагу оштрог прелиминарног извештаја, свакако неће моћи да буде игнорисан.

“Из извештаја у извештај је све горе кад су у питању изборни услови, фер и слободни избори. Тај тренд је доста лош и показује да имамо посла са ауторитарним властима”, навео је он.

На питање да ли очекује међународну истрагу или међународно посредништво у дијалогу за боље изборне услове, Поповић наводи да и то зависи од јачине притиска, али и додаје да се околности сада мењају јер је управо унутрашњи притисак ојачао, због обједињавања опозиције, али и буђења грађана.

“Другачије су околности и то се рефлектује на међународну заједницу, али ми грађани смо ти који морају да се изборе, никад се међународна заједница неће изборити за нас, а ми да стојимо са стране. Треба рачунати на савезнике у иностранству, али то је само један сегмент. Унутрашњи притисак мора да буде јачи”, навео је он.

Каже да ситуација није она из 1996. године после локалних избора, да неће доћи до усвајања некаквог лекс специјалиса, али није искључио неку врсту посредништва, као ни козметичке измене изборних услова.

Сматра и да су протести на улицама градова Србије притисак и на власт, али и на опозицију, јер шаљу поруку да постоји незадовољство које кроз политички рад мора да се артикулише.

Истиче да је важан елемент протеста и то што шаљу поруку грађанима да је критичко посматрање стварности и критика власти легитимна, да је легитимно да траже своја права, да се буне, излазе на улицу, те да је ванинституционални начин борбе саставни део демократске борбе.

На питање шта је решење да би институције почеле да функционишу, Поповић каже да не верује да су људи природно саздани да буду хероји и да није фер очекивати од грађана да жртвују своје каријере, породице, егзистенцију, ради вишег циља, већ да се мора створити систем и услови да људи у државним институцијама раде свој посао.

“Ауторитарни режими се не реформишу, они се руше. Не можете да реформишете режим који нема намеру да игра под демократским правилима, не играте исту утакмицу”, наводи он.

Он наводи да, када се једном пробуди осећање код грађана да су активни субјекти, грађани, а не поданици, то тешко сузбити, те да потенцијал грађана на побуну и сада постоји, али зависи од начина на који ће сви сегменти друштва који имају утицај на јавно мњење комуницирати важне поруке.

Оцењује да је опозиција на овим изборима направила добар резултат који је база за будућност, те да би требало направити план до 2027. године како би се, како он наводи, сегмент по сегмент, грађанима враћала отета земља.

Медијска писменост

Поповић каже да није случајно да аутократски режими спречавају слободан ток информација или да пуштају спинове, у јавност шаљу разне информације, како грађани не би могли да разумеју шта је истина, а шта није.

Он наводи да српско друштво мора да води борбу за медијску писменост не чекајући помоћ са стране.

“Мислим на све сегменте друштва којима је стало до демократије. И медији, цивилно друштво, политичка опозицја, културна јавност, академија, сви морамо да радимо на томе да бар помогнемо, колико је могуће, грађанима да схвате шта је тачна информација, а шта није релевантни извор”, рекао је Поповић.

Он истиче да је саставни део борбе за медијску писменост борба за слободне медије.

“Ако изгубимо слободне медије, нема сврхе борити се за медијску писменост”, истиче Поповић и додаје да друштвене мреже и нове технологије нуде мало другачију перпспективу, али за један део становништва, те да је утицај јавног сервиса неупоредиво већи од било које друштвене мреже.

Наводи и да су борба за медијску писменост и слободне медије повезане и да не могу бити остављене само новинарима, јер то није струковно питање, већ врхунско политичко и етичко питање земље и друштва.

Каже и да је ауторитарном друштву, како види Србију, на првом месту добробит владара и аутократске власти и да све институције раде у том правцу, те да им није у интересу да се развија медијска писменост.

Верује и да ће генерације које долазе направити свет бољим местом од оног који смо им оставили.

(Бета, 30.01.2024)