Природа: Изненађујућа корист од „плавих простора“ по здравље

Међу нежним љуљушкањем таласа, поветарца који им голица кожу и далеким кричањем галебова, шесторо људи са појасевима за спасавање на себи затвара очи пре „уласка у медитацију&qуот;.

Они се налазе на палуби Ирене, 37 метара високог брода са дрвеним гредама и величанственим једрима који крстари уз обалу Корновола у Великој Британији.

Овакве вежбе из медитације постале су изузетно популарне у протеклој деценији, али обично се раде из удобности властитог дома или терапеутове канцеларије - а не на бродској палуби.

Међутим, британска добротворна организација Морско уточиште, које управља Иреном, верује да њихова комбинација морских активности и терапије пружа јединствени облик користи по очување менталног здравља.

• Мистичне и сабласне, а човеку корисне - зашто су мочваре важне
• Магичне печурке могу да лече депресију, показује студија
• Нови лек за трећину успорава развој Алцхајмерове болести

Заговорник „плавог здравља&qуот;, концепта да боравак на или у близини плавих простора као што су реке, језера и мора поправља наше емоционално благостање, добротворна организација организује путовања дуж обале Корнвола од 2006. године.

Многи од клијената организације који полазе на крстарење, углавном људи који пате од анксиозности и депресије, пријављују се за путовање да би имали користи од сесија са бродским терапеутом истовремено учећи неку нову вештину.

Њима упут могу да издају добротворне организације и социјални радници или да се пријаве сами.

Стив Ридхолс, бивши полицајац, плови са Морским уточиштем да би умирио анксиозност и ПТСП са којима се бори.

„Некада сам одговарао људе од скакања са литица и мостова или излазио на пријављена самоубиства и саобраћајне несреће&qуот;, каже он.

„Видео сам ствари које мој ум не може да заборави. Већи део мог ПТСП-а потиче од осећања безнађа - кад присуствујете нечему на шта не можете да утичете.&qуот;

Ридхолс је 2014. године добио отпуст из полицијске службе по основу менталног здравља.

Он данас проводи већину дана плутајући уз обалу у свом 5 метара дугом црвеном кануу, веслајући рекама, ушћима и заливима Корнвола.

Океан му умирује мисли - и, верује он, игра кључну улогу у његовом опоравку.

Кад се хомо сапиенс први пут развио пре око 300.000 година, живели смо на травнатим површинама и у шумама, поред језера и река.

Тек смо 2007. године постали већински урбана врста.

Али како се урбанизација појачава, наш приступ природи наставља да се смањује.

Губитак интеракције између људи и природе повезује се са растом плиме поремећаја менталног здравља.

Све је већи корпус доказа који указују на то да је људско здравље, и ментално и физичко, исконски повезано са природом.

Само посматрање природног крајолика показало се као узрок рапидних позитивних психолошких и физиолошких промена у саливарном кортизолу, протоку крви, крвном притиску и можданој активности.

У међувремену, контакт са микробима у окружењу могу да „обуче&qуот; наш имуни систем, појачавши добре микропске заједнице на нашој кожи и у нашим дисајним путевима и цревима.

Они воле звук текуће воде, то што имају простор за рефлексије у ком могу да седе с миром, место на ком ишчисте главу од ужурбаности свакодневног живота - Ниамх Смит

Али многи експерти данас верују да плави простори, као што су језера и реке, могу да нам буду од још веће користи него зелени.

„Плави простори нам доносе дистракције које нам скрећу пажњу са свакодневних животних проблема&qуот;, каже Кејт Кембел, истраживачица психологије здравља са Универзитету Те Херенга Вака-Викторија у Велингтону, на Новом Зеланду.

„Хучање таласа, мирис сланог ваздуха, крцкање песка под ногама… Све те сензације опуштају наша тела и поручују нашем уму да се искључи.&qуот;

Кембел верује да људи имају „урођену предиспозицију&qуот; за природна окружења која су нам некада користила као врсти у развоју.

Природни простори који су пред-савременим људима пружали храну, утеху и безбедност врло ће вероватно пружити исти осећај олакшања у данашњем урбаном свету.

Провођење времена у плавим просторима, каже Кембел, може да створи осећај „повратка кући&qуот;.

Концепт плавог здравља настао је пре скоро 10 година кад су истраживачи са Универзитета у Сасексу замолили 20.000 људи да забележе властита осећања у насумичним периодима.

Сакупили су више од милион одговора и открили да су људи убедљиво најсрећнији кад време проводе у плавим просторима.

У скорије време, експерти са Глазговског каледонијског универзитета (ГЦУ) открили су да боравак у плавим просторима смањује ризик од стреса, анксиозности, гојазности, кардиоваскуларних болести и преране смрти.

Ниамх Смит, истраживач са ГЦУ-а и коаутор студије, каже да је тим открио утицај провођења времена у плавим просторима и на ментално и на опште здравље.

Истраживање је такође повезало време проведено у плавим просторима са смањењем индекса телесне масе (БМИ) и нижим ризиком од морталитета.

„Људи истински цене терапеутски простор&qуот; , каже Смит.

„Они воле звук текуће воде, то што имају рефлективни простор у ком могу да седе с миром, место на ком ишчисте главу од ужурбаности свакодневног живота.&qуот;

„Ми знамо да постоје четири главна начина на које плави простори позитивно утичу на здравље - преко физичке активности, смањења стреса, пружања простора за социјализацију и, коначно, фактора животне средине који имају домино ефекат на наше здравље. На пример, ако дуж реке постоји дрворед, онда имате и хлад.&qуот;

Штавише, плави простори су толико добри по ваше здравље да сада и лекар може да вам их препише као терапију.

Плави рецепт

„Моја депресија долази у циклусима&qуот;, каже Харуне Актар, говорећи из свог дома у Западном Лондону.

Пре око 10 година, овај двадесетседмогодишњак добио је дијагнозу граничног поремећаја личности, АДХД-а, депресије и анксиозности.

„Кад бих имао лош дан, после би ми требало још три-четири дана да се опоравим од тога&qуот;, каже он.

„Спавао бих и игнорисао све, укључујући рођену породицу - а ја обожавам своју породицу. Не бих јео. Ретко бисте ме виђали.&qуот;

Годинама је Актар испробавао читав дијапазон различитих терапија, али није пронашао ниједну која би му помогла.

А онда, у јуну прошле године, доктор га је упутио на програм Плавих рецепата који води Труст барских птица и мочвара (ВВТ), добротворна организација.

После првог дана, није мислио да је то за њега.

Пред крај другог, једва је чекао да се поново врати.

Самохрани родитељи, људи који пате од дуготрајног ковида, особе са хроничним болестима и лошим менталним здрављем - сви они имају право на шестонедељни програм, који се спроводи у ВВТ-овом Лондонском мочварном центру.

Једном недељно, учесници одлазе у шетње са туристичким водичем кроз мочвару.

Раде и активности на активирању чула - посматрање птица, вајање глине, испробавање биљних чајева или прављење „коктела од мириса&qуот;.

Према Фондацији за ментално здравље (МХФ), партнеру ВВТ-а, 65 одсто људи установило је да близина води поправља њихово ментално здравље.

„Кад људи морају да размишљају о томе шта то чини психилошки ресторативно окружење, они се често најпре одлуче за плаве просторе&qуот;, каже Џонатан Ривс, ВВТ-ов истраживач здравља и благостања.

Водене средине, каже Ривс, мање су когнитивно захтевне од свакодневних призора и звукова у нашим убрзаним животима - и омогућују „меку фасцинацију&qуот;.

„Помислите само колико је лако посматрати вирове у води&qуот;, каже он.

Актар каже да је боравак поред воде омогућио његовом уму „да се опусти, да се одмори&qуот;.

„Сада, када год се осећам нерасположено, знам да морам мало да успорим, да продишем.

Уместо да проведем четири дана у кревету, издвојим само дан-два. То је невероватан напредак.&qуот;

Ове године, Универзитет у Егзетеру сарађује са ВВТ-овим и МХФ-овим тимом за издавање плавих рецепата на студији одрживости која ће - уколико буде била успешна - довести до потпуног клиничког испитивања издавања природе на рецепт у наредних неколико година.

Испитивања ће проценити природу као метод лечења на исти начин на који се процењују обични лекови.

Ривс каже да медицински нагласак на плавим просторима може да помогне у спречавању настанка здравствених проблема уопште.

„Наши здравствени системи изузетно су оријентисани ка лечењу проблема кад настану&qуот;, каже он.

„Треба да трошимо више на превентивна решења и промовисање здравља. Кад бисмо унапредили наше плаве просторе, корист од тога би се осетила не само у здрављу већ и по питању климатске кризе, урбаног живота, поплава, квалитета воде, биодиверзитета и кохезије заједнице.&qуот;

• Како цревна флора контролише наш мозак
• Пет савета за самопомоћ од пре 400 година који вреде и данас
• Ноћна музика - идеална за успављивање

Чак и само звук воде уме да буде довољан да смањи стрес код људи.

Уопштено гледано, постоје две врсте људске пажње: „усмерена&qуот;, интензивна концентрација какву користимо кад возимо кола, и „неусмерена&qуот;, несвесна пажња коју бисмо могли да посветимо далеким звуцима или облацима који пролазе.

Звук воде може нежно да симулира ту неусмерену пажњу, омогућивши нашим умовима да се одморе.

Проток речних токова и звук таласа који се разбијају о обалу спадају у категорију „ружичастог шума&qуот;.

Попут белог шума, ружичасти шум је сачињен од свих звучних фреквенција које може да региструје људско ухо - али тиших и на вишим фреквенцијама.

Показало се да он помаже спавању и поспешује памћење.

Неки експерти тврде да сам улазак у воду пружа још један ниво лечења.

Активна учешћа као пливање или сурфовање изазивају осећај уклапања у окружење - осећај повезаности са окружењем или чак да сте постали његов део.

У Морском резервату Тапутаренга на Новом Зеланду, недалеко од центра Велингтона, програм непрофитног еколошког труста Од планина до мора - Велингтон пружа прилику младим Маорима да постану део властитог морског окружења уводећи их у Ронилачку стазу Залива Ајленд.

Породице бројне маорске деце живе у свакодневном режиму преживљавања, а неке од њих никада пре нису виделе океан.

Овде, међутим, оне могу да гледају јата необичних риба како јуре унаоколо и створења која као да нису с овог света како се крију између стена у чудесном свету изувијаних зелених и смеђих шума морске траве.

Сунчеви зраци обасјавају црвено морско дно прекривено алгама и стварају разигране дуге, које се одсликавају у мехуровима које испушта морска трава.

Изнад воде, у даљини се издижу планине новозеландског Јужног острва.

„Пронаћи ћете ракове, великог плавог мокија, камуфлажне створове, живописне анемоне и хоботнице&qуот;, каже Никол Милер, председница добротворног труста Пријатељи морског резервата Тапутеранга.

„Посебан је осећај видети богати морски живот изблиза. Ставити маску и дисаљку и искусити биодиверзитет испод површине искуство је које им је променило живот.&qуот;

Улазак у океан на овај начин дарује тамарикима - маорској деци - снажан осећај повезаности са окружењем, као и осећај остварености, поноса и наде за будућност.

Искуство са роњењем оставља дубоки траг на онима који зароне, каже Милер.

„Пливали смо у морском резервату. Видела сам много риба, морских пужева и ракова - то је јако лековито место за душу&qуот;, рекла је једна ученица Николи Милер, након што је први пут заронила у море у Морском резервату Тапутеранга.

Урбана вода

У покушају да обезбеде плаво здравље што већем броју људи, неки експерти посвећују пажњу стварању - или поновном откривању - водених простора у оквиру урбаних окружења.

Скоро 2,4 милијарде људи из свих крајева света - око 40 одсто укупног броја становника на Земљи - живи на око 100 километра од мора.

А опет још више људи живи поред река или на обалама језера.

Али препреке - као што су доступност или загађење - могу да спрече људе да извуку користи из плавих простора.

Европска истраживачка иницијатива Плаво здравље је 2016. године основана да би сакупљала доказе о здравственим користима од плаве инфраструктуре у урбаним просторима.

Његова мрежа епидемиолога, експерата за јавно здравље и урбаних планера извршила је експерименте како би усавршила дизајн плавих простора у градовима, мерећи утицај тих промена на људско здравље.

У једном пројекту у Плимуту, у Великој Британији, Плаво здравље је радило у заједницама на оживљавању оронулих јавних плавих простора.

Промене малих размера, као што су прављење стаза до река или додавање малог понтона или области за седење показало се да су довеле до значајних побољшања расположења заједнице - локални мештани и посетиоци пријавили су позитивнија емоционална стања и веће задовољство животом након што су начињене те промене.

Џејмс Грелијер, епидемиолог са Универзитета у Егзетеру и истраживач у Плавом здрављу, верује да ови резултати шаљу „кључну поруку&qуот; политичарима.

Али корист од плавих простора, каже он, највише зависи од њиховог квалитета.

„Ови простори имају потенцијал за здравље, не само за здравље екосистема, већ и за људе који би могли да их посете.&qуот;

Не изненађује, међутим, да се смеђи канал пун старих колица из супермаркета није показао квалитетним плавим простором.

„Нити је то приватизована марина или марина претворена у луксузне станове, која искључују људе&qуот;, каже Грелијер.

Већи простори се исто тако осмишљавају да максимизују корист од плавог здравља за становнике града.

На ободима Бристола, најнасељенијег града у југоисточној Енглеској, „таласна башта&qуот; на 30 хектара позната као Талас пружа људима ретко копнено сурферско искуство.

На вештачком језеру, један за другим ваљају се „савршени таласи&qуот;.

Не само игралиште за љубитеље узбуђења, то је и центар за „сурф терапију&qуот; који указује добродошлицу градској деци, верским групама, ветеранима и особама са инвалидитетом - свим оним групама које би могле да се осећају социјално искључене из водених активности.

Ове године је Талас сарађивао са Активом отворених умова, организацијом за социјални утицај, како би муслиманкама у Великој Британији понудио шестонедељни увод у сурфовање - са скромним ронилачким оделима, учитељицама пливања и лекцијама из сурфовања на одвојеним странама језера за мушкарце и жене.

Сара Ахмед, једна од учесница, била је изненађена да јој је сурфовање пало тако природно, упркос културолошким баријерама.

„Нисам знала да ли ће то бити за мене, јер носим мараму и дуге хаљине, али била је то једна од најбољих ствари које сам икада радила.&qуот;

Иако Ахмед живи у изграђеном предграђу Бристола, излазак у природу сада је постао важнији него икад за њену породицу.

„Језера су ми увек била недоступна док сам одрастала, никад нисмо мислили да можеш само да уђеш у њих и почнеш да пливаш. Сада планирам више путовања да би моја деца могла бити изложена води.&qуот;

Како се све више људи препушта плавим просторима, ту су, наравно, и аспекти јавне безбедности који морају да се узму у обзир.

Вода уме да буде опасна чак и за искусног пливача, а процењивање плима, температуре и струја је тешко.

За то време, у Великој Британији, загађени водени путеви такође су све већи проблем.

Скупштински одбор је недавно описао енглеске реке као „хемијски коктел&qуот; каше, пољопривредног отицања и отпадних вода, са само 14 одсто ових река које испуњавају повољан еколошки статус 2019. године.

Али било да се ради о купању или опуштању у оближњој води, све већи корпус истраживања о плавом здрављу сугерише да ови плави простори имају благотворно дејство и на умове и на тела.

Поново у Корнволу, Енди Торнтон, квалификовани терапеут на данашњем крстарењу Морског уточишта, проверава са морнарима какве лекције могу да извуку из крстарења за употребу у каснијим стресним ситуацијама.

Торнтон, који ради за британску Националну здравствену службу (НХС) протеклих 30 година, убеђен је да „шири приступ&qуот; здрављу ове организације са нагласком на природним решењима може да буде приступачнија и заокруженија алтернатива конвенционалној терапији.

„Има нечега у боји, покрету и величини мора које изазива страхопоштовање&qуот;, каже он.

„Приметите значајну промену кад су људи на палуби и сјајно је знати да то онда могу да понесу кући са собом.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.31.2024)