Председник Хрватске тражи седницу Савета за националну безбедност због случаја Турудић

Позивајући се на члан 4 Закона о безбедносно-обавештајном систему, Милановић је предложио сазивање седнице Савета "због ванредне и неочекиване ситуације у хрватском правосудном систему која негативно утиче, а могла би и у будућности негативно да утиче на усклађено деловање и стабилност државне власти и на националну безбедност", пренео је његов кабинет.

Милановић је подсетио да су, према закону, једино председници Владе и Републике овлашћени да договоре и сазову седницу Савета за националну безбедност и изразио очекивање да ће премијер "препознати потребу" и прихватити предлог да седница буде сазвана у што краћем року.

Председник Хрватске је претходних дана изражавао противљење владином предлогу именовања судије Високог кривичног суда Ивана Турудића за главног државног тужиоца, оценивши да за то постоје безбедносне препреке.

Милановић је оптужио Турудића да се током 2015. године, као председник Жупанијског суда у Загребу, тајно састајао с бившим високим функционером загребачког фудбалског клуба Динамо Здравком Мамићем, и док је био осумњичен за финансијске малверзације и када је био под истрагом.

Турудић је, додао је Милановић, "упао" у тајне мере праћење Мамића, које је Безбедносно-обавештајна агенција (СОА) спроводила на предлог Државног тужилаштва.

Милановић је Турудићу спочитао и блискост с владајућом Хрватском демократском заједницом (ХДЗ) Андреја Пленковића, рекавши да је "једини од свих судија у Хрватској који јавно и недвосмислено декларише своју блискост и приврженост" тој партији.

Избор новог државног тужиоца је још један у низу повода за вербални сукоб премијера Пленковића из ХДЗ и председника Милановића, који долази из опозиционе Социјалдемократске партије Хрватске (СДП).

Пленковић је прошле суботе стао у Турудићеву одбрану и указао да неће одустати од његовог именовања. Јуче су, међутим, у медијима објављене ес-ем-ес поруке које дискредитују Турудића, али се и даље чека реакција Пленковића који га је кандидовао.

Загребачки Јутарњи лист објавио је у недељном издању садржај стотинак воцап (вхатсапп) порука које је Турудић, као председник Жупанијског суда у Загребу, размењивао с тадашњом државном секретарком из ХДЗ Јосипом Римац, оптуженом за корупцију.

Садржај тих порука, размењиваних од 2016. до њеног хапшења 2020. године, открива да су њих двоје били у знатно ближим односима него што је кандидат за главног државног тужиоца тврдио у медијима, али и током испитивања пред саборским Одбором за правосуђе.

Поруке откривају и да су се они налазили више пута, па и на Жупанијском суду, и да су тема разговора били неки судски предмети.

Председник Врховног суда Хрватске Радован Добронић рекао је јуче да ће наводи медија бити проверени и да ће након тога бити донета одлука, пренела је Н1 телевизија.

Објављене поруке су довеле до оштрих критика из редова опозиције, али и до буре на друштвеним мрежама, где се тврди да Турудић не може да буде ни судија, а поготово не главни државни тужилац.