Свемирска истраживања: Нови атомски сударач могао би да реши мистерије космоса, кажу научници

Истраживачи највећег светског акцелератора честица у Швајцарској предложили су изградњу новог, много већег суперсударача.Његова намена би била да открије нове честице, што би било револуционарно у физици, а употпунило би знање о космосу и на који начин функционише.

Ако његова изградња буде одобрена, суперсударач ће бити три пута већи од тренутне џиновске машине.

Нова справа коштала би више од 19 милијарди евра, што је изазвало дебату међу научницима, а један од критичара ову потрошњу назива „непромишљеном&qуот;.

Тај новац, који је само почетни капитал за изградњу, дале би чланице Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), међу којима је и Велика Британија, а неки стручњаци се питају да ли је економски исплативо улагати у овај пројекат.

• Проналазак Хигсовог бозона: Шта нам је открила „божанска честица&qуот;
• „Корак смо ближе“ решењу највеће мистерије космоса
• Физичари на прагу великог открића - нове природне силе

Највеће достигнуће Великог хадронског сударача (ЛХЦ) било је откривање нове честице - Хигс бозон 2012.

Његов главни циљ да пронађе два света грала физике, тамну материју и тамну енергију, показало се, а неки истраживачи верују да има јефтинијих опција.

Назив нове справе је Будући кружни сударач (ФЦЦ).

Ако се пројекат одобри, биће то „лепа машина&qуот;, каже Фабиола Ђаноти, извршна директорка ЦЕРН-а, за ББЦ.

„Реч је о алатки која ће помоћи човечанству да одговори на многа питања у фундаменталној физици, као и да употпуни наше знање о универзуму.

„Да бисмо у томе успели, потребна нам је снажан инструмент&qуот;, додаје.

ЦЕРН је на граници Швајцарске са Француском, близу Женеве.

ЛХЦ садржи кружни тунел пречника 27 километара.

Убрзава унутрашњост атома (хадрона) у смеру, али и супротно од казаљке на сату до брзина блиских брзини светлости.

У одређеним тачкама их руши заједно, јаче него што то може било који други разбијач атома на свету.

Мање, субатомске честице, преостале од судара помажу научницима да утврде састав атома и како међусобно делују.

Рад на револуционарном открићу

Сматрало се револуционарним када је пре више од 10 година суперсударачем откривена честица Хигсовог бозона.

Постојање градивног блока, који свим осталим честицама у универзуму даје њихов облик, предвидео је 1964. шкотски физичар Питер Хигс.

Али је блок откривен тек 2012. ЛХЦ-ом.

Био је то последњи део слагалице тренутне теорије субатомске физике, који се зове Стандардни модел.

Предлог је да се нови ФЦЦ гради у две етапе.

Први ће почети са радом средином 2040-их и судараће електроне заједно.

Истраживачи се надају да ће повишена енергија производити велики број Хигсових честица које би се детаљно анализирале.

За другу фазу, планирану за 2070-те, потребни су јачи и напредни магнети, који још нису откривени.

Уместо електрона, у потрази за новим честицама, користиће се тежи протони.

ФЦЦ ће бити скоро три пута већи од ЛХЦ-а, пречника 91 километара, двоструко дубљи.

Мора бити дубљи како би се спречило јаче емитовање енергија које доспевају са површине.

Зашто нам је потребан већи хадрон сударач?

Зато што ЛХЦ, који је коштао нешто мање од пет милијарди евра, а почео са радом 2008. још није пронашао честице које би помогле да се разуме 95 одсто космоса.

Научници још трагају за двема највећим, за сада, непознатим силама.

Реч је о тамној енергији која делује супротно гравитацији и раздваја објекте попут галаксија у универзуму.

Друга је тамна материја која се не може уочити, али се њено присуство осећа кроз гравитацију.

„Пропуштамо нешто значајно&qуот;, сматра Ђаноти.

Она тврди да је ФЦЦ неопходан како би се пронашле ове тамне честице које би употпуниле теорију о функционисању универзума.

Пре две деценије, истраживачи ЦЕРН-а су веровали да ће ЛХС пронаћи ове мистериозне честице.

Али до тога није дошло.

Критичари, попут Сабине Хосенфелдер са Франкфуртског института за напредне науке, указују да ништа не гарантује да ће нови сударач у томе успети.

„Физика честица је велика област, добро финансирана из историјских разлога, настала из нуклеарне физике и потребно је да се смањи на разумну величину, можда за десети део&qуот;, каже она.

Дејвид Кинг, некадашњи научни саветник британске владе, рекао је за ББЦ да је финансирање овог новог пројекта „непромишљено&qуот;.

„Свет се суочава са ванредном климатском ситуацијом.

„Зар не би било мудрије да се та средства усмере у стварање будућности којом се може управљати?&qуот;, додао је.

И сами физичари су подељени по питању новог сударача.

Аидан Робсон са Универзитета у Глазгову рекао је за ББЦ да сматра да би изградња линеарног била јефтинија.

„Постоје три предности. Праволинијска машина би могла да се ради корак по корак.

„Трошкови би били другачији - почетна фаза би коштала мање и тунел је краћи, те би све могло да се уради брже&qуот;, објашњава.

ФЦЦ је секундарна опција за ЦЕРН.

Треба сачекати шта кажу чланице организације које би требало и да плате нову машину.

Пратите Палаба и Кејт на Иксу.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.06.2024)