Дневник једног намћора 11: ПОЗОРИШТЕ
Буро 06.02.2024
Видиш, рекао је мој пријатељ у том, следећем, тренутку, како лепо пада вече.
Ми сад појма немамо куда ће нас одвести ова ноћ, као што појма немамо ни куда нас воде ови наши такозвани животи, и као што појма немамо шта нам доноси следећи тренутак. Можемо само да седимо и да чекамо. Не би требало никакве планове да смишљамо, нити било чему да се надамо, рекао је, а о жељама нећу ни да причам. Не каже се џабе пусте жеље, јер жеље су уистину пусте, као што су очекивања неоснована. Исто је и са срећом. Стално желимо да смо срећни, а никад
