Доналд Трамп: Бивши амерички председник би 'охрабрио' Русију да нападне чланице НАТО које не одвајају довољно за војску

Доналд Трамп каже да би „охрабрио&qуот; Русију да нападне НАТО чланице која не плаћају обавезе према овој војној алијанси.

Трамп је, током митинга у суботу, испричао како је лидеру једне државе рекао да не би заштитио земљу која не одваја 2 одсто БДП-а на одбрану, што је циљ који НАТО поставља.

Додао је да би агресоре „охрабрио&qуот; да „раде шта год пожеле&qуот;.

Овакве речи „поткопавају безбедност свих нас&qуот; и повећавају ризик за америчке и европске трупе, одговорио је генерални секретар НАТО алијансе Јенс Столтенберг.

НАТО савезници се обавезују да ће бранити сваку државу чланицу блока која се нађе под нападом.

Из Беле куће су ове коментаре описали „ужасавајућим&qуот;.

• Зашто је Трамп толико популаран међу републиканцима
• Шта је НАТО и зашто спрема одбрамбени план од руског напада
• Интервју Такера Карлсона са Путином: „Запад нас је преварио&qуот;
• Избори у Америци: Врховни суд одлучује да ли Трамп може да се кандидује за председника

Обраћајући се присталицама током скупа у америчкој држави Јужна Каролина, Трамп је рекао да је овакве коментаре о Русији изнео током састанка лидера НАТО земаља.

Присетио се да је лидер једне „велике земље&qуот; представио хипотетичку ситуацију у којој није испуњавао финансијске обавезе према НАТО савезу, а Москва је напала његову земљу.

Питао га је да ли би Америка помогла његовој земљи у том сценарију, на шта је морао оштро да одговори, каже Трамп.

„Рекао сам: 'Нисте платили? Ви сте деликвент?' ... 'Не, не бих вас заштитио, заправо бих их охрабрио да раде са вама шта желе. Морате да платите'&qуот;.

Према подацима НАТО-а о потрошњи за 2023. годину, 19 од 30 држава чланица троше мање од 2 одсто годишњег БДП-а на одбрану - а међу њима су Немачка, Норвешка и Француска.

Али већина земаља које се граниче са Украјином, Русијом или Белорусијом надмашује овај циљ.

Са више од 3.9 одсто годишњег БДП-а Пољска издваја више и од Америке.

Румунија, Мађарска, Финска и балтичке државе Летонија, Литванија и Естонија у одбрамбене сврхе одвајају између 2.3 и 2.7 одсто.

Столтенбер је у недељу нагласио да је савез „спреман и способан&qуот; да брани сваку чланицу и да би сваки напад добио „јединствен и снажан одговор&qуот;.

„Ко год да победи на председничким изборима, очекујем да Америка остане јак и посвећен НАТО савезник&qуот;, додао је.

Трамп се обраћао онима у Америци који су љути што неке европске НАТО земље не троше 2 одсто буџета на војску, као што то ова алијанса жели, каже за ББЦ стручњак за безбедност и бивши НАТО аналитичар доктор Патрик Бјури.

„Играти тврдоглаво са НАТО савезницима је легитимно, али све зависи докле идете. Ови коментари су претерани, заиста&qуот;, рекао је.

Али, додао је, такве изјаве су имале смисла у време када је Русија своју економију поставила на ратну основу и када је њена војна потрошња била већа од европских земаља.

„Ако Трамп буде у Белој кући, а у НАТО-у дође до подела око Украјине или око тога каква би реакција била на мањи сукоб који би у теорији требало да покрене члан 5 (колективна одбрана). То брине НАТО, да ли је ово шта-ако најава&qуот;, рекао је он.

Портпарол Беле куће рекао је да је бивши председник „охрабривао инвазију на наше најближе савезнике&qуот; и такве коментаре описао као „ужасавајуће. &qуот;

Таква изјава „угрожава америчку националну безбедност, глобалну стабилност и унутрашњу економију&qуот;, додао је.

Трамп, фаворит за председничког кандидата Републиканске странке на овогодишњим изборима, дуго критикује НАТО, сматрајући да је за Америку велико финансијско оптерећење да гарантује безбедност за 30 других земаља.

Русија је 2022. године покренула инвазију на Украјину, када се Трампу завршио председнички мандат. Од тада је критиковао количину новца коју Сједињене Државе шаљу Украјини, која није чланица НАТО.

Америка је Украјини слала финансијску помоћ више од било које друге државе - укупно више од 44 милијарде долара од почетка инвазије, према подацима Беле куће из децембра.

Међутим, републиканци у Конгресу су крајем године блокирали нова финансирања - захтевајући пре тога чвршће мере на јужној граници које би ограничиле миграције у Америку, а потом одбијајући измењени закон када је представљен прошле недеље.

Трамп је похвалио одбијање закона током митинга у суботу, назвавши предлог председника Бајдена „катастрофалним&qуот;.

Ова два питања су сада успешно одвојена, односно сенатори ће сада моћи да дебатују о новчаној помоћи одвојено.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.11.2024)