Француска: Ланде Алцхајмер, село у којем сви имају деменцију

Ланде Алцхајмер (Ландаис Алзхеимер), на југозападу Француске, село је које се разликује од других - сви становници овде имају деменцију.

Продавница на главном тргу продаје просте намирнице као што су свима потребни багет, али не прима новац, тако да нико не мора да запамти да понесе новчаник.

Франсис, бивши фармер, одлази по дневне новине тамо и предлажем му да одемо на кафу у суседни локал, ресторан који служи као социјално срце села.

Питам Франсиса како му је било кад му је доктор саопштио да има Алцхајмерову болест.

Он клима главом, вративши се у то време, и, после кратке паузе, каже: „Веома тешко.&qуот;

• „Поново пронађен дом&qуот; - како изгледа живот у италијанском кварту за оболеле од Алцхајмерове болести
• Паркинсонова болест: „Од ње се не умире, али се с њом умире&qуот;
• Да ли се у хладној води крије кључ за лек против деменције

„Настављате живот&qуот;

Његов отац је такође имао Алцхајмерову болест, али Франсис није уплашен.

„Не плашим се смрти, зато што ће се то свакако десити једног дана&qуот;, каже он.

„У међувремену, живећу живот упркос болести.&qуот;

„Овде сам да живим, иако није исто.

„Ако се предате, то је крај. И зато настављате, најбоље што можете.&qуот;

Као и продавницу и ресторан, сељани се подстичу да посећују позориште и да се укључе у активности.

Филип и Вивијен ми кажу да настављају да живе онолико нормалан живот колико могу после дијагнозе да обоје имају деменцију.

„Одлазимо у шетње. Ми шетамо&qуот;, каже Филип, загледан у даљину.

А кад га питам да ли су срећни, он одмах окреће главу и са радосним осмехом каже: „Јесмо, истински.&qуот;

Потом, завршивши са кафом и ушушкани у топлу одећу, њих двоје се враћају у парк.

• Пет начина да препознате симптоме Алцхајмера
• Кинеска вештина таи чи може да успори симптоме Паркинсонове болести, показала студија
• Немачке бање за сагореле родитеље

Време пролази другачије овде, каже мој водич кроз село.

Нема заказаних термина за прегледе, куповину и чишћење - само нежни ритам који мами и наводи сељане, да би им пружио што више слободе.

Село се пажљиво надгледа, а професорка Хелена Амијева каже да рани резултати говоре да то заправо утиче на ток болести.

„Оно што смо виђали кад људи уђу у установу је убрзани когнитивни пад - то се не види у овој институцији&qуот;, каже она.

„Видимо неку врсту веома глатке еволуције.

„Имамо разлога да верујемо да ове врсте институција могу да утичу на путању клиничких исхода.&qуот;

Приметили су и „драстично смањење&qуот; осећања кривице и нервозе код породица.

Показујући на мајку Морисет (89), док седи у њеној спаваћој соби, Доминик каже: „Имам мој мир, зато што знам да она има свој мир и да је безбедна.&qуот;

Испуњена породичним фотографијама, сликама и породичном намештајем, просторија има велики прозор који гледа на врт.

Без зацртаних термина посете, људи долазе и одлазе кад год пожеле.

А Доминик каже да она и њена сестра нису очекивале да нега буде оволико добра.

„Кад је одлазим од ње, осетим олакшање. Кад стигнем, осећам се као у њеној кући - код куће сам са мамом&qуот;, каже она.

У свакој од једноспратних дрвених сеоских кућа смештено је око осам станара, са заједничком кухињом и собама за разоноду и обедовање.

Иако мештани плаћају известан допринос, текуће трошкове - сличне просечном дому за негу старијих - углавном покрива регионална француска влада која је платила 22 милиона долара да се изгради село.

Кад је први пут отворено, 2020. године, било је тек друго село ове врсте и једино које је саставни део истраживачког пројекта.

И даље се сматра да има мање од десетак таквих на свету.

Али она су привукла пажњу читавог света, посебно оних који траже решење за предвиђени експоненцијални раст деменције.

Код сеоског фризера, Патрисија (65), која је управо завршила фенирање, каже да јој је Ланде Алцхајмер повратио живот.

„Била сам код куће, али ми је постајало досадно&qуот;, каже она.

„Имала сам жену која ми је кувала. Била сам уморна. Нисам се осећала добро. Знала сам да Алцхајмер није лак и била сам уплашена.

„Желела сам да будем негде где могу и да помогнем.

„Јер у другим домовима за негу, овако је или онако, али они тамо не раде баш ништа.

„Док овде имате прави живот. И кад кажем прави, мислим стварно прави.&qуот;

Деменција пречесто уме да изолује људе.

Али овде, чини се, постоји снажан осећај заједништва, са људима који су истински заинтересовани да се виђају и да учествују у активностима.

А истраживачки кажу да би овај социјални елемент могао да буде део кључа за срећнији и потенцијално здравији живот са деменцијом.

Има око 120 становника и исти број здравствених радника, уз још неке волонтере.

Постоји, наравно, сурова неизбежност, јер лек не постоји.

Али како напредује болест сваког сељанина, они добијају подршку која им је потребна.

И док је ово можда зима у животима ових сељана, овдашње особље верује да она пристиже спорије и са више радости.

Поједини саговорници су тражили да им не буду објављена презимена

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.13.2024)