Скрозза: Уплив бизниса и политике формира медијски садржај

Медијска писменост у Србији је на изразито ниском нивоу, просечан грађанин је веома лоше информисан, каже новинарка Тамара Скозза и додаје да медији раде у непријатељском окружењу, а да је уплив бизниса и политике јак и да формира медијски садржај.

Она оцењује и да је поларизација друштва највећи проблем у овом тренутку и да води поларизацији медија. Да би били информисани, грађани би требало да се информишу из више извора и да сумњању у све вести које добију, наводи Скрозза. Када је реч о кршењу Кодекса новинара у дневној штампи, Скрозза оцењује да је највећи проблем отворено политичко сврставање медија. Скрозза се нада да ће наредне генерације новинара послу прилазити хладније главе и да ће старе генерације “острашћених, истрошених људи” заменити хладнокрвнији, млађи и енергичнији.

Медијска писменост у Србији је на изразито ниском нивоу јер је и функционална писменост на ниском нивоу, рекла је у емисији Пола сата Демостата новинарка Тамара Скрозза.

“Ми имамо пробем са елементарном писменошћу, па самим тим и са медијском писменошћу”, истиче Скрозза.

Она наводи да медији раде у непријатељском окружењу, да је уплив бизниса и политике у медије ужасно јак и да формира медијски садржај.

“Не само да мора да се чита између редова, већ, да би човек био информисан, мора да консултује више независних извора, медије са једне и друге стране медијског спектра, портале, телевизије, новине, а то захтева пуно радно време. Нисам сигурна да људи имају времена, живаца и снаге да се тако баве информацијама и да долазе до истине”, рекла је Скрозза.

Она наводи да грађани бирају да се информишу из медија које перципирају као себи блиске и да тако живе у једном балону, баблу, а да заправо ниједан од тих балона није у потпуности информисан, јер сваки фунцкионише сам за себе.

Она сматра да је просечан грађанин, који се не бави професионално медијима, јако лоше информисан, да је медијска писменост на ниском нивоу, али да је пре свега проблем у функционалној неписмености, која је видљива и код деце и младих.

“Морамо истовремено да описмењујемо људе и да их медијски описмењујемо, јер је без тога узалудан посао бавити се медијском писменошћу, као што се медијска заједница бавила кроз пројекте”, каже Скрозза и додаје да смо, да док медијска писменост и писменост уопште не уђу у школске курикулуме – “џабе кречили”, јер се кућа не може правити од крова.

Каже да је држава та која би требало да води рачуна о писмености, али да, уместо тога, држава оличена у једној институцији уређује медије.

Поларизација друштва је највећи проблем у овом тренутку

Скрозза истиче да су сви проблеми српског друштва базирани на поларизацији, не само кад је реч о медијима, већ и другим питањима.

“Ми смо поларизовани око свега и како се подиже значај тематике око које смо подељени, то има све већи утицај на друштво у целини”, истакла је она.

Као резултат или узрок поларизованог друштва долазе и поларизовани медији, који нису подељени само по питању медијског садржаја, већ и кад је реч о гостовањима.

Скрозза каже да је недолазак саговорника из власти на гостовања у одређене медије дискриминација, која представља кршење Устава.

То што опозиција не гостује у одређеним прорежимским медијима је такође дискриминација, која се не може аболирати, али се донекле може оправдати понашањем државних медија према њима.

Упитана да ли би могла да упореди медијску ситуацију у Србији и у другим демократијама, она оцењује да у другим земљама не постоји оштра поларизација, новинари себи не дозвољавају “тај ниво продаје и бешчашћа”, имају већу снагу у друштву и ефектнији су у наступу.

“Код нас су новинари пристали на ствари на које се не пристаје у нормалном свету… За нападе на новинаре није никога брига осим саме новинаре и то постоји као тема само унутар медијске заједнице. Никог није брига кад највиши државни функционери нападају новинаре и то је повратна информација коју добијемо кад се сретнемо са колегама са разних страна света”, каже Скрозза.

Наводећи да у медијима свуда у свету постоји низ проблема кад је реч о употреби вештачке интелигенције, медијској писмености, политичкој пристрасности, етичким стандардима, професионалним и занатским стандардима, Скрозза оцењује да су српски медији, кад је у питању елементарна слобода медија, очување достојанства, дигнитета и кредибилитета, на зачељу табеле.

Она наводи да се тензија и поларизација преносе у све поре друштва, па и у редакције.

Каже да пре 25 година, када је она почињала каријеру, није било елементарних слобода, али се “знало где је црно, а где бело”, док је данас све измешано.

“Не може се рећи да је било боље, али је било јасније ко је на којој страни и зашто. Сада имате читав низ новинара који су ни тамо ни овамо, заправо су упосленици режима, али се претварају, а имате новинаре који су увелико превазишли новинаре РТС из деведесетих по удворишту и бешчашћу”, навела је Скрозза.

Упитана како да се млади снађу у низу дезинформација, лажних вести и спинова, Скрозза је одговорила: “Морате да сумњате у све и да сваку ствар коју прочитате ставите под лупу и сагледате са свих страна.”

“Када вам се чини да је све потпуно јасно, нађите други независтан извор да вам потврди и тад ћете бити добро информисани. Ако све треба да формулишемо у једну паролу, то је - сумњајте, кад сумњаш, онда те то гони да проверавас, да тразис више извора из којих ћеш да се информишеш и да из тога извучеш свој суд”, каже она.

Скрозза, међутим, наводи да је непостојање институција и нефункционисање система у већини случајева убило у људима жељу да сумњају и да испитују информације, већ је лакше да се прихвати истина која је пласирана, без обзира што то има трагичне последице по друштво и државу заправо уништава изнутра.

Скрозза је чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, који се бави и мониторингом дневне штампе.

Каже да су се до ове године највише кршиле тачке Кодекса новинара које се тичу правила претпоставке невиности, али процењује да ће ове године на том месту бити отворено политичко сврставање медија.

“Ми смо имали предизборну кампању, то је био армагедон професионалних стандарда.

То је горе из године у годину. Ми смо били шокирани 2016, када је била убијена Јелена Марјановић, онда је Вучић пред предизборну тишину изашао са реченицом да ће у понедељак после избора бити објављено име убице, до дана данашњег не знамо име убице, немамо осуђеног убицу, ми смо то тада сагледавали као огромно кршење стандарда, али то је као чај од нане наспрам онога што се ради у предизборној кампањи, оцењује Скрозза.

Током претходне кампање, Скрозза наводи пример да је у једном угледном листу исти, можда и већи простор, заузела вест о томе да Александар Вучић пече чварке у односу на вест о уједињавању опозиције.

На питање шта можемо да очекујемо у будућности, Скрозза каже да будућност делује врло сивкаста, ако не и црномањаста.

“Верујем у младе снаге, у младе новинаре који нису острашћени као моја генерација, него послу прилазе хладније главе, са мање новинарске страсти, што ми смета, али за новинарство може да буде плодоносно. Ако све буде како би требало, могли бисмо да имамо смену генерација где ће острашћене, истрошене, болесне људе из моје генерације заменити хладнокрвнији, млађи и енергичнији људи”, рекла је она.

Млади, чини се, немају страст и мање су загрижени за професију, али то није нужно лоше, каже Скрозза.

“Ми смо за то гинули, била сам спремна да дам живот, млади новинари нису спремни да гину, њима је то само посао и то је јако добро за професију, то може да излечи професију, па кад излечимо професију, лако ћемо за страст, наћи ће се и страствених новинара, али да не буде поларизована сцена, то је идеалан сценарио”.

(Бета, 14.02.2024)