Жилник, други пут међу нама
Велике приче 17.02.2024 | Пише Драган Марковина
То што је ФЕСТ одлучио наградити Жилника за животно дјело јесте једна од бољих вијести уопће у задње вријеме, која уједно указује да можда још увијек није све до краја изгубљено. Али то истовремено не значи његово припуштање у маинстреам, а камоли у врх националног пантеона. При чему овдје уопће није важно то што сам Жилник није нетко тко томе уопће тежи и тко би се у таквој ситуацији угодно осјећао. Важно је само то да друштво чињеницом да такве људе држи негдје по страни, ако их већ не може
Једне вечери, прије седам-осам година, у сплитској Кинотеци “Златна врата”, у склопу једног лијепо замишљеног програма, пуштали су се “Рани радови” Желимира Жилника, након чега је најављен разговор с режисером и сниматељем Карпом Годином. Кад се на крају пројекције испоставило да су њих двојица због лошег времена имали проблем на путу и да касне више од пола сата, највећи дио публике је свеједно остао у дворани, дочекавши њих двојицу који су директно из
