Кошарка и Евролига: Има ли будућности за Звезду и Партизан у најјачем европском такмичењу
У последње две године, кошаркашке утакмице Црвене звезде и Партизана у Евролиги постале су готово светска атракција, али је питање каква је будућност вечитих ривала у најјачем европском такмичењу.

„Даме и господо, ово је Београд&qуот;, каже шпански коментатор са дозом неверице у гласу, док халом Пионир лети на хиљаде црвених и белих конфета.
У том тренутку, праћени заглушујућом буком и кишом папирића, кошаркаши Црвене звезде и Барселоне, поређани у врсту на средини терена, мирно чекају почетак меча.
Годину дана касније, Шпанце је фасцинирала и песма навијача Партизана у препуној Арени.
„Импресивно, Антонио... Невероватно је како се кошарка доживљава у Србији, људи овде живе за кошарку&qуот;, чуло се, док у позадини одзвања „Да волим црно-беле&qуот;.
Утакмице црвено и црно-белих у Евролиги, најјачем европском кошаркашком такмичењу, чији је Звезда део више од деценије, а у коју се Партизан вратио прошле сезоне и одмах стигао на праг Фајнал-фора (Финал фоур), завршног турнира четири најбоље екипе, у последње две године постале су готово светска атракција.
- Ноћ када је Дејан Милојевић летео по кошаркашком терену
- Кад рат свира крај, продужеци се играју у Београду: Како је израелска кошарка наставила живот у Србији
- „Желимо да наши ученици буду као он&qуот;: Како су речи кошаркаша Николе Јокића освануле испред основне школе у Денверу
- Прича о Пистол Питу: Како је НБА звезда српског порекла замађијала целу Америку
„За први евролигашки дерби прошле године, више ме људи звало за карте него за Фајнал-фор 2022. у Београду&qуот;, каже Горан Шашић, директор Удружења тренера Евролиге, за ББЦ на српском.
„На утакмице Звезде и Партизана путују људи из целог света, чак и Американци, па и Енглези, који никада нису били ни на једној кошаркашкој утакмици у животу.&qуот;
То је све зато што су Звезда и Партизан Евролиги донели „спортску и кошаркашку традицију, велики ривалитет, пуну халу и атмосферу која се ретко где виђа&qуот;, сматра Александар Рашић, некадашњи кошаркаш Партизана и репрезентативац Србије.
„Лига је на тај начин значајно добила на атрактивности&qуот;, каже Рашић за ББЦ на српском.

Међутим, како се актуелна евролигашка сезона полако приводи крају, све је више спекулација каква би могла да буде будућност српских клубова у Евролиги.
Опсег одговора на то питање је велики: од тога да би београдски „вечити ривали&qуот; могли да постану редовни чланови кошаркашког еквивалента фудбалске Лиге шампиона, до тога да за један од два београдска клуба тамо можда више неће бити места.
А лиценца
Почетком фебруара, на београдски аеродром „Никола Тесла&qуот; слетео је авион због ког су навијачи београдских великана целог дана грицкали нокте.
Извршни директор Евролиге Паулијус Мотиејунас и Дејан Бодирога, један од најбољих европских кошаркаша у историји и бивши репрезентативац Југославије, а данас председник Евролиге, стигли су на сусрете са представницима Црвене звезде и Партизана.
Ух, то можда значи А лиценцу, надали су се навијачи.
Мистична А лиценца, дугогодишњи сан многих европских клубова, значи вишегодишњи споразум о учешћу у Евролиги, без обзира на резултате у домаћем првенству.
Тај статус тренутно има 12 од 18 клубова - Ефес, Асвел, Басконија, Бајерн Минхен, Барселона, Фенербахче, Макаби, Олимпија, Олимпијакос, Панатинаикос, Реал Мадрид и Жалгирис.
„Ако сте сигурни учесник Евролиге, онда имате загарантоване утакмице против најбољих европских клубова, самим тим су већи и приходи, у клуб долазе бољи и атрактивнији играчи, па тим постаје и конкурентнији за бољи пласман&qуот;, наводи Рашић.
Црвена звезда и Партизан пласман тренутно остварују кроз регионалну АБА лигу, чији шампион буде позван у друштво најбољих у Европи.
То у пракси значи да од неколико утакмица финалне серије много тога зависи, што доноси додатне напетости у ионако затегнуте односе клубова и навијача вечитих ривала.
„Дерби је увек дерби, без обзира на стање на табели, али сигурно да би А лиценца за оба клуба можда мало растеретила ситуацију у АБА лиги&qуот;, сматра Рашић.
Арис Баркас, уредник кошаркашког портала Јурохупс, који се највише бави Евролигом, каже да је широм Европе много заинтересованих за А лиценцу, али да не постоји конкретан одговор шта је тачно потребно да би се она добила.
Једно је сигурно - не гледа се само кошаркашки угао.
„Подједнако су важни новац, потенцијал и тржиште који клубови носе, шта ће та одлука донети Евролиги у пословном смислу&qуот;, наводи Баркас за ББЦ на српском.
„То је главно питање које и Звезда и Партизан треба да испитају у блиској будућности.&qуот;
- „Многи би платили само да не деле правду на дербију&qуот;: Како је бити спортски судија у Србији
- А од кума - победа у дербију: Како је кошаркаш Партизана Матијас Лесор кумовао навијачком пару
- Кад три поена вреде много више: Легендарни кошеви Партизана
- „Опростите ми што сам заћутао за тренутак&qуот; - Партизанов буквар
Друга опција је вајлд кард, то јест специјална позивница.
Њу је прошле сезоне добио Партизан, европски првак из 1992. и учесник Фајнал-фора из 2010, када је Звезда била шампион АБА лиге, па су се црно-бели у Евролигу вратили први пут после сезоне 2013/2014.
Ове године, исто је прошла Звезда, што је све делом могуће и зато што у Евролиги, због инвазије на Украјину, нема руских клубова.

После сусрета са челницима Звезде и Партизана, из Евролиге је стигло дипломатско саопштење.
„Сврха оба састанка била је размена идеја, преглед текуће сезоне и процена будуће сарадње&qуот;, навели су, захваљујући се на гостопримству.
Зоран Савић, генерални менаџер Партизана, изјавио је недавно да црно-бели испуњавају све услове за А лиценцу, док Небојша Човић, први човек црвено-белих, сматра да Звезда и Партизан њу „одавно треба да имају&qуот;.
Звезда и Партизан: Предности
Први евролигашки вечити дерби у историји, одигран средином децембра 2022. године, решио је кошаркаш црвено-белих Немања Недовић тројком у последњим секундама меча.
Партизан се у већ следећем реванширао и савладао Звезду пред њеном публиком, док су ове сезоне вечити успели да одбране домаћи терен у дербијима.
Једно је исто за сва четири меча, као и већину осталих у Београду у Евролиги - кошаркашки свет је одушевљен и атмосфером и борбом на терену.
„Чини се да нема расправе да је Београд најбољи град за праћење кошарке&qуот;, писала је шпанска Марка после последњег евролигашког дербија.
„Невероватно је са којим интензитетом и са којом емоцијом се тамо проживљава сваки тренутак, посебно током дербија.&qуот;
Детаљи са трибина и паркета током мечева у Београду често постану и вирални на интернету, а атмосферу неретко хвале и гостујући играчи.
Баркас сматра да то све „промовише игру&qуот;, због чега „и те како има смисла да оба српска тима буду део Евролиге&qуот;.
„Звезда и Партизан су у Евролигу донели свежину и публику, то је најважније&qуот;, каже за ББЦ на српском Богдан Тањевић, некадашњи кошаркашки тренер и првак Европе из 1979. са КК Босна.
Према подацима Евролиге, најгледанији у првом делу сезоне био је Партизан са просеком од 19.801 гледалаца, друга Звезда са 18.888, а трећи је литвански Жалгирис са око 15.000.
Горан Шашић из Удружења тренера Евролиге управо те бројке „и надреалне слике навијања&qуот; истиче као кључне аргументе вечитих ривала у борби за А лиценцу.
„Други је да би уговор за телевизијска права могао само да прогресивно расте на српском тржишту, а трећи да маркетинг и зарада од промотивног материјала оба клуба могу да буду још много већи и снажнији.
„Аргумент у том смеру је и да је Звезда међу најбоље организованим клубовима у Евролиги, а да Партизан има Жељка Обрадовића.&qуот;
Долазак Обрадовића, најуспешнијег европског тренера свих времена, освајача чак девет Евролига, потпуно је 2021. покренуо црно-беле.
Са њим на клупи, црно-бели су 1992. постали прваци Европе, па навијачи сањају да би то могло да се понови.
„Чекам тебе да остварим један давни сан&qуот;, поручили су му навијачи на једном од мечева.

Звезда и Партизан: Мане
Неизвесне завршнице кошаркашких мечева често знају да само неколико секунди развуку у минуте, али крај недавног београдског дуела Звезде и Жалгириса поприлично се одужио, чак и за те стандарде.
Плотун упаљача, навијача незадовољних једном судијском одлуком, разлетео се по паркету, па је утакмица на који минут прекинута.
Сличне ствари виђене су и дан раније, када је Бајерн Минхен из Београда однео победу, па је незадовољни навијач Партизана гађао играче сопственог клуба.
Присталице црно-белих су се крајем 2023. сукобиле са полицијом у Шпанији, током меча против Валенсије, тако да Шашић „лоше понашање навијача&qуот; види као један од проблема.
- Један даљински, много талента и још више рада: Дражен Петровић, „кошаркашки Моцарт“
- Портрет уметника у младости: Богдан Богдановић, кошаркаш, капитен и лидер хорде
- Како су чачански клинци тренирали кошарку са српским херојем Мундобаскета
- „Досањани сан“: Прича о првом злату југословенске кошарке
Ипак, саговорници ББЦ-ја као највећу брану А лиценци вечитих истичу нешто потпуно друго: природу потенцијалног ширења Евролиге.
Извршни директор Евролиге Мотиејунас је више пута изјављивао да ће се приликом одлучивања о местима у елитном такмичењу пре свега мислити о „отварању нових тржишта&qуот;.
Не могу сви да буду срећни, нити Евролига може да размишља само о интересу једног региона, додао је недавно, алудирајући на Балкан.
„Идеја ширења Евролиге до недавно је, уз укључивање нових тржишта, подразумевала и потенцијал раста унутар тих тржишта&qуот;, објашњава Баркас.
То би у пракси могло да значи давање евролигашких места клубовима из Париза и Лондона, иако кошарка тамо није толико популарна.

Лондон Лајонс, који са клупе предводи Петар Божић, дугогодишњи капитен Партизана, као и КК Париз, данас су део Еврокупа, другог по снази европског такмичења.
„У Лондону би морали да ангажују бар 200 бобија (редара), да терају пендрецима људе у дворану не би ли је напунили&qуот;, каже шаљиво Богдан Тањевић.
Опција које се често помиње је и Дубаи, један у низу богатих клубова са Блиског истока, где се последњих година доста улаже у спорт, па је тамо отишао и велики број фудбалера.
Дубаи се иначе помиње и као потенцијални нови члан регионалне АБА лиге.
Шашић наводи да се у Евролиги „поштују само бизнис аргументи&qуот;.
„Не бих просто рекао да се ради само о новцу, већ о бизнис плану које Звезда и Партизан треба да презентују.
„Мислим да ће сада у том смислу бити много озбиљнији него пре 10 година.&qуот;
Дејан Милојевић: Сјајан пример живота на терену и ван њега
Небојша Човић, председник КК Црвена звезда, изјавио је 2018. да црвено-бели управо због финансија нису били у могућности да добију А лиценцу.
На питање колико је Звезда била далеко од тога, одговорио је: „Око 10 милиона евра&qуот;.
Међутим, у последњих неколико година, вечити су довели низ скупоцених појачања, најављујући и нападе на Фајнал-фор, па делује да новац више није проблем.
Према Човићевим речима, Звезда ове сезоне има буџет од око 15,5 милиона евра, док Остоја Мијаиловић, први човек Партизана, наводи да буџет црно-белих износи око 20 милиона евра.
У оба случаја, део долази од државе.
Колики, није познато.
„У Звезду и Партизан колико улажемо, то пас са маслом прогутао не би&qуот;, изјавио је крајем 2023. председник Србије Александар Вучић, додајући да су у питању „огромни новци&qуот;.
„Не постоји држава у Европи која у један (кошаркашки) клуб улаже половину онога што ми улажемо у један од та два.&qуот;
Шашић и то истиче као потенцијални проблем.
Међу власницима клубова из Евролиге не постоји ниједан који већински финансира држава, већ су на њиховим челима приватници, додаје.
„Они желе што мање посла да имају са државама и другачије би гледали на Звезду и Партизан да су у приватном власништву.&qуот;
Зоран Савић, генерални менаџер Партизана, у недавном интервјуу за Баскет њуз, изјавио је да је економска клима последњих година „много, много боља&qуот; и као важну ставку истакао да црно-бели више нису „толико зависни од државе&qуот;.
„Трудимо се да сваке сезоне смањимо њихову помоћ и сами зарадимо више новца&qуот;, навео је Савић, иако не спори да је држава и те како помогла.
Много је, сматра, од државне помоћи ризичније када власници све плаћају из свог џепа.
„Држава неће да нестане, она је вечна&qуот;, каже.

Будућност Евролиге
Како ће Евролига изгледати у наредних пет година, није познато.
Најављује се проширење на 20 клубова, потенцијално и промена формата, али никакви конкретни кораци нису учињени ни по том питању, ни када је реч о лиценцама.
„Не знамо ништа, нико не зна ништа&qуот;, навео је Савић, додајући да ће клубови са лиценцама о свему одлучивати у априлу.
Они, како каже, морају да виде шта желе и где желе да се шире.
„Новац је важан за све, али веома је важно имати и новац и историју&qуот;, рекао је Савић.
„Кошарка је број један у Србији, мислим да сваког дана доказујемо да заслужујемо да на дужи период останемо у Евролиги.&qуот;
Баркас је „прилично сигуран&qуот; да проширења неће бити наредне године.
„Руски тимови ће бити ван такмичења најмање још годину дана и био бих веома изненађен ако буде већих промена у саставу Евролиге&qуот;, сматра.
Тањевић за то време ужива у наступима Звезде и Партизана.
Навија, каже и за једне и за друге, и нада се да ће добити А лиценце.
Ипак, потенцијално проширење Евролиге га у исто време и плаши.
Као тренер, забринут је за играче који ионако „имају превелики број утакмица и треба их више заштитити&qуот;.
„Само су због замора и Звезда и Партизан недавно играли испод нивоа - форма је једнако енергија и обрнуто&qуот;, дели Тањевић тренерску лекцију.
Шашић зато има јасну визију будућности Евролиге какву би волео.
„По два представника из Србије, Италије, Литваније, Русије и Израела, три из Турске и Грчке и Дубаи.&qуот;
Волео би, каже, да види и редовне пријатељске утакмице против НБА екипа.
„На пример, Денвер против Звезде, Атланта против Партизана, Милвоки против Олимпијакоса или ПАО, као и мечеве на другим континентима, против Боке Јуниорс, на пример... То би били баш спектакли.&qуот;
„Жива легенда дворане Пионир&qуот;: Необична љубав мачке Љубице према кошарци
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 02.18.2024)
