Русија и Украјина: Руска војска оптужена за погубљења ратних заробљеника у Авдејевки, шта кажу преживели Украјинци

Прошле недеље, украјинске снаге су се предале у граду Авдејевка, на истоку Украјине, који су месецима очајнички покушавале да одбране пред руским нападима.

За Русију, освајање Авдејевке није само симболичка, већ и стратешка победа - јача одбрану Доњецка, највећег града у региону, и отвара путеве за даље офанзиве на делове територије које контролише Украјина.

Александар Сирски, главни командант украјинске војске, изјавио је да је повлачење наредио како би спасао животе војника.

А онда су се појавили наводи о могућим ратним злочинима - породице шесторице војника, који су пронађени мртви након што је Русија преузела град, тврде да су погубљени након што су се предали.

• Битка за Авдејевку: Украјинске снаге се повукле из кључног града на истоку државе
• Битка за Авдејевку: Фабрика кокса претворена у „млин за месо&qуот;
• ББЦ у 'граду духова': Од Авдејевке су остале само рушевине

Кијев истражује случај, Москва за сада није коментарисала.

ББЦ новинари разговарали су са украјинским војницима који су се повукли из Авдејевке, који говоре да су њихови команданти одбијали њихове молбе да им омогуће повлачење пред руским нападима.

Тврде да кад је наређење о повлачењу коначно стигло, било је већ касно - били су потпуно опкољени.

'Не знамо шта да радимо'

На снимку, који је после заузимања Авдејевке објавио руски војни блогер, виде се тела украјинских војника, за које се верује да су се предали.

Родбина војника идентификовала је су беживотна тела Ивана Житника, Андрија Дубницког и Георгија Павлова.

У покушају да реконструишу догађаје, ББЦ новинари разговарали су са породицама, као и војницима који су успели да се повуку из војне базе Зенит на југоисточној периферији Авдејевке.

Украјински војници су недељама очајнички бранили позиције.

У страху да ће бити потпуно опкољени, неколико пута су тражили повлачење.

Међутим, одговор команде био је да чекају, све до 13. фебруара, када је браниоцима Зенита наређено да се повуку на други положај у Авдејевки.

Било је прекасно.

Када је стигла наредба о повлачењу, болничар Иван Житник послао је поруку рођаку Дмитрију.

„Речено нам је да се повучемо и боримо да се вратимо. Али иза нас су [Руси]. Не знамо шта да радимо&qуот;, написао је.

Иван и још девет мушкараца добили су задатак да нападну руске положаје и отворе сигуран пролаз за остале.

„Били су најхрабрији&qуот;, каже Виктор Биљак, војник 110. бригаде, који је био стациониран у Зениту.

Руси су одбили напад - од десеторице Украјинаца, у базу су се вратила само тројица.

Међу њима је био и Иван, и то тешко повређен, због чега се срушио у њиви пре него што је уопште стигао до базе.

Неколико сати касније, ратни другови покушали су да га спасу.

Виктор Биљак и још тројица ставили су га на носила, а Руси су отворили минобацачку ватру.

Једна од граната пала је у близини.

Виктор се рањен вратио у базу, а Георги Павлов је изашао да га одмени.

Виктор каже да су групу тада напала два дрона-самоубице.

„Уместо једног рањеног, одједном смо имали још петоро&qуот;, додаје.

'Остави их'

Војници су се на крају вратили у базу Зенит.

Виктор и рођаци војника кажу да су им претпостављени обећали евакуацију.

Иван је позвао команданта да пита када ће почети, а речено му је да сам изађе из Зенита, јер је слање спасилачке екипе превише ризично.

Питао је шта да ради са рањеницима.

„Остави их&qуот;, наредио је глас са радио-пријемника.

„Сви су чули овај разговор на радију и смрзли се&qуот;, присећа се Виктор.

Они који су могли да ходају, међу којима и Виктор, напустили су базу ноћу без рањене браће по оружју.

Под немилосрдном ватром, ношење рањеника у мраку није било могуће&qуот;, каже он.

Повлачили су се у малим групама.

„Непријатељ је отворио ватру из минобацача, тенкова, артиљерије, ноћних камиказа дронова - све одједном&qуот;, рекао је Виктор.

Група која је ишла иза њега погођена је артиљеријском гранатом.

Није било преживелих.

Виктор и његови саборци кренули су у покушај да се домогну главног украјинског положаја у Авдејевки.

Шесторица војника остала су у Зениту.

Петорица су била рањена и нису могли да ходају, укључујући болничара Житника, снајперисту Павлова и противтенковског пешадинца Андрија Дубницког.

Тела ових мушкараца су идентификована на основу снимка који су објавили руски блогери.

Међу њима је био и Никола Савосик, који није био рањен, али је одлучио да остане са друговима.

Веровао је да ће бити одведен у заробљеништво, сматра Виктор.

На Фејсбуку, 110. бригада је објавила поруку да је Украјина због потпуног опкољавања Зенита „покренула преговоре о размени заробљеника&qуот;.

Руска страна је наводно пристала да евакуише украјинске рањенике и да их касније размени.

Ова порука је пренета Ивану и осталима у Зениту неколико сати пре доласка Руса.

Добили су инструкције да не показују отпор.

Али Иван је рођаку телефоном рекао да не верује да ће Руси „оставити рањенике у животу&qуот;.

• Пуна гробља и празни домови: Патња Украјинаца не јењава
• ББЦ у мртвачници у Доњецку: „Десетине гину сваког дана“ - губици Украјине расту
• „Ако се пријавите сада, спремите се да умрете“, каже руски осуђеник који се бори у Украјини

'Јесу ли тамо?'

Око 11 ујутро 15. фебруара, Ина Павлова је примила поруку од свог сина Георгија.

„Руси знају да смо овде и да смо сами&qуот;, написао је у последњој поруци.

Отприлике у то време, Иван је позвао рођака Дмитрија путем видео-позива.

Усред разговора, у зграду је ушао руски војник.

„Склони пиштољ&qуот;, могао се чути глас на снимку, који је снимио Дмитри.

„Јесу ли тамо?&qуот;, питао је Дмитри Ивана.

„Да&qуот;, тихо је одговорио Иван.

У овом тренутку, Дмитри је престао да снима видео, али се разговор наставио још неколико минута.

„Видео сам брадатог човека&qуот;, присећа се Дмитри.

„Тражио сам од Ивана да му да телефон. Хтео сам да их замолим да их не убијају. Али чуо сам глас како каже: 'Искључи телефон'.

Иванови рођаци су били сигурни да су он и други војници заробљени.

„Нису се супротстављали&qуот;, тврди Иванова сестра.

'Наше руководство је то дозволило'

Генерал-пуковник Сирски је 17. фебруара наредио потпуно повлачење из Авдејевке, како би се „сачували животи војника&qуот;.

Међутим, за многе је било прекасно - између осталог и за шесторицу војника који су се предали.

Дан касније, руски блогери објавили су на друштвеним мрежама снимак, где се виде беживотна тела.

Рођаци Ивана, Андрија и Георгија кажу да немају сумње да су их идентификовали.

„Убили су их Руси&qуот;, каже Георгијева мајка Ина Павлова.

„А украјински војни врх је то дозволио&qуот;, додаје.

Погледајте видео: Опасан бег од мобилизације у Украјини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.21.2024)