„...Јер слобода се крстовима мери...”

Док гледамо фотографије младих људи пуних снова и жеље за животом, чији су планови за наредне деценије прекинути смрћу на фронту, одраслих мушкарца који су напустили стабилан породични живот и каријеру како би се борили за отаџбину, језик и слободу одлучивања о будућности своје земље, и напослетку цивила – жена, деце, стараца који су погинули на кућном прагу или бежећи од ратног вихора, руских метака, бомби, ракета или артиљеријске ватре – намеће се само