Панел: Медијском писменошћу и реакцијом државе против дезинформација и руске пропаганде о Украјини
Рад на "медијском описмењавању" грађана и позивање државе на одговорност су кључни за сузбијање дезинформација и руске пропаганде о рату у Украјини у медијима у Србији - оцењено је данас на панелу"Медији у Србији о рату у Украјини" у ЕУ инфо центру у Београду.
"Медијски приступ који је проруски или антизападни наслања се у Србији на плодно тло - нагомилани антизападни сентимент. Перцепција грађана је да је деведесетих година међународни поредак који је Запад поставио у свету контра интереса Србије и свако ко је ревизиониста, против тог поретка, њима је драг, попут Путина, Си Ђинпинга, Орбана", рекао је директор Новог трећег пута Димитрије Милић.
Истакао је да је његова организација током две године праћења извештавања српских медија о агресији на Украјину извела закључак да је наратив углавном проруски осим када Украјина остварује успехе, када је неутралан.
"Руски медији нису толико читани колико су извор за мејнстрим медије да из њих генеришу теме, наративе и приче", истакао је Милић.
Главна уредница Истиномер Милена Поповић је изјавила да је утицај РТ и Спутњика - руских медија у Србији, занемарљив у односу на домаће медије.
"Да, они често генеришу те наративе, али моје искуство је да су проруски наративи у домаћим медијима често много више проруски него информације које видимо у та два руска државна медија", рекла је она.
Истакла је да је важно упорно радити на "демонтирању дезинформација", али да је највећа одговорност и даље на држави.
"Контрапродуктивно је да сву одговорност преузмемо на себе. Никако не смемо да одустанемо од тражења одговорности државе и медија за професионално и етичко извештавање", изјавила је она.
Као главни пут којим "фектчекери" долазе до људи, Иван Суботић из "Фејк њуз трагача" означио је друштвене мреже.
"Проблем је шири од тога. На тлу целе Србије потребно је више медијске писмености. Када медијску писменост будемо имали у школама као обавезан предмет, тада ће можда сви грађани критички промишљати различите информације из медија и можда више простора давати порталима који се баве утврђивањем чињеница", истакао је он.
Уредница спољнополитичке рубрике у Блицу Наташа Ивановски која је три пута посетила Украјину уочи и током рата, указала је да је борба са дезинформацијама у медијима тешка јер се тешко долази до проверених информација са терена, доступне су само информације две сукобљене стране.
"Медији у Србији немају довољно финансијских средстава и логистику да бисмо ишли често у Украјину, а приметила сам да руска страна често шаље блогере и новинаре из Србије, БиХ, Црне Горе, иду на свака два-три месеца, то је њихова предност јер је другачије када ми преносимо из Београда", рекла је она.
Панел дискусију "Медији у Србији о рату у Украјини" је у ЕУ инфо центру у Београду организовала Делегација ЕУ у Србији уочи друге годишњице руске инвазије на Украјину.
(Бета, 22.02.2024)
