Жене: Од Соње Ганди до Јулије Наваљне - удовице политичара које су наставиле рад мужева

После смрти руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног у казненој колонији у Русији, његова удовица Јулија поручила је да ће наставити рад покојног мужа.

Кроз савремену историју, неколико жена из разних делова света донело је сличну одлуку.

• Јулија Наваљна: Удовица Путиновог критичара за коју кажу да је „неустрашива и принципијелна&qуот;
• Мама Самија - једина шефица државе у Африци
• Јованка Броз - од прве другарице преко шпијунке до државне удовице
• Милка Планинц - челична дама југословенске политике и жена за кризна времена

Корета Скот Кинг (Америка)

Корета Кинг је пре свега позната као супруга Мартина Лутера Кинга, афроамеричког борца за грађанска права.

Након што јој је супруг убијен, учинила је све да настави рад који је он започео.

Пар је живео у Алабами, где је Мартин Лутер Кинг био пастор баптистичке цркве, која је убрзо постала центар покрета за грађанска права црнаца у тој америчкој држави, а касније и широм земље.

Кинг се убрзо нашао на мети белих супрематиста.

• Десет мало познатих чињеница о Мартину Лутеру Кингу
• Марш на Вашингтон - Дан када су Афроамериканци „имали сан“
• Да ли је Мартин Лутер Кинг предвидео своју смрт

Корета је подржава мужа, али је такође отворено критиковала чињеницу да су жене ефективно искључене из активности у његовом покрету.

Мартин Лутер Кинг је убијен 4. априла 1968. године у Мемфису, граду у америчкој држави Тенеси.

Само неколико дана након сахране, Корета је први пут говорила на демонстрацијама.

Отворено је изразила огорчење због Вијетнамског рата, због чега ју је Федерални истражни биро (ФБИ) ставио под присмотру.

Подржавала је женске покрете и путовала по свету држећи предавања о расизму и економским проблемима у Сједињеним Америчким Државама.

Касније је основала центар назван по њеном покојном супругу, чија је сврха била и остала очување и проучавање његове заоставштине.

Врхунац њене заоставштине је проглашење Дана Мартина Лутера Кинга за државни празник.

Корета Кинг је преминула 2006. године и сахрањена је поред мужа у Атланти, у америчкој држави Џорџија.

Њеној сахрани присуствовала су четири америчка председника: отац и син Буш, Џими Картер и Бил Клинтон, као и (тадашњи сенатор) Барак Обама.

Соња Ганди (Индија)

Соња Ганди је изабрана за председницу странке Индијски национални конгрес 1998. године.

Било је то веома тешко време - два бивша лидера странке, Индира Ганди и њен син Раџив - уједно Соњин муж, постали су жртве политичких атентата.

Њихова партија је претрпела тежак пораз на изборима за доњи дом парламента земље.

Соња Ганди је рођена у Италији, мужа је упознала на Кембриџу, где је студирала енглески.

Венчали су се 1968. године и уселили у кућу његове мајке Индире Ганди, која је у то време била премијерка.

Након убиства Индире Ганди 1984. године, Раџив је постао премијер, али и је и он убијен 1991. године.

У почетку, Соња Ганди је одбијала да преузме улогу коју је њен муж имао у странци.

Став је променила у децембру 1997. године, рекавши да је спремна да учествује у предизборној кампањи 1998. године.

Аналитичари верују да је одлука била резултат многих фактора, између осталог жеље да осигура политичку будућност за сина Рахула.

„Ја нисам спаситељка, као што неки од вас можда желе да верују.

„Морамо бити реални у нашим очекивањима.

„Оживљавање наше странке биће дуг процес који захтева искрен и напоран рад сваког од нас&qуот;, рекла је у првом обраћању, које је означило њен улазак у политику.

Соња је надмашила очекивања, што се не може рећи за партију, која је у последње време доживела много више пораза него победа.

• „Барат“: Да ли је ово ново име Индије
• Променила политичку странку, муж јој запретио разводом
• Да ли је Махатма Ганди био расиста
• „Песник као рок звезда&qуот;: Како је Рабиндранат Тагор 1926. изазвао пометњу у Београду

Корасон Акино (Филипини)

Корасон Акино постала је председница Филипина 1986. године, када је протестима свргнут режим Фердинанда Маркоса.

Један од повода за протесте било је убиство њеног супруга, опозиционог лидера Бениња Акина, 1983. године.

Критичари су је одбацили као једноставну и дубоко религиозну домаћицу - често се позивала на Бога у јавним говорима.

Рођена је у богатој и утицајној филипинској породици и студирала је у Сједињеним Државама.

За Бениња („Нињо&qуот;) Акина, такође из богате филипинске породице, удала се 1954. године, када је био млад политичар који обећава.

Веровало се би њен супруг био изабран за председника Филипина да Маркос није суспендовао изборе.

Побегао је у Америку, а вратио се августа 1983. године, верујући да Маркос умире, и убијен је само неколико секунди након што је напустио авион.

Корасон Акино била је у сенци током целе мужевљеве каријере, одгајајући петоро деце код куће, а затим у изгнанству.

• Докторка на Филипинима сама лечи 13.000 људи на удаљеним острвима
• Син бившег диктатора преузео власт на Филипинима

Али када је Маркос, под притиском Америке, неочекивано расписао председничке изборе у фебруару 1986. године, Корасон је постала председничка кандидаткиња опозиционе коалиције.

Њен непоколебљиви католицизам је вероватно био главни, ако не и једини фактор, који ју је учинио моћним симболом супротстављања корумпираној породици Маркос.

Изборна победа Корасон Акино дочекана је са еуфоријом широм света, мада је њено политичко неискуство ускоро изашло на видело.

Проглашена је за жену године часописа Тајм, номинована је за Нобелову награду за мир и добила је награду за људска права Елеонор Рузвелт, сребрну медаљу Уједињених нација и Канадску међународну награду за слободу.

Током година њене владавине, у земљи је било неколико покушаја државног удара, али успела је да остане на власти.

Умрла је 2009. године.

Светлана Тихановскаја (Белорусија)

Пре председничких избора у Белорусији 2020. године, Светлана Тихановскаја је била преводитељка.

Догађаји 2020. године радикално су променили њен живот.

Кандидовала се након што њеном супругу, предузетнику и блогеру Сергеју Тихановском, није било дозвољено да учествује.

Тихановски је у међувремену осуђен на 18 година затвора, и тренутно је на издржавању казне, а онда је добио додатних годину и по дана због наводне непослушности.

Према званичним подацима, на изборима 9. августа 2020. године Александар Лукашенко је освојио 80,1 одсто гласова, а Тихановскаја 10,1 одсто.

Независни посматрачи тврде да је резултат обрнут и да је Тихановскаја победила.

---

Погледајте видео о њој:

---

Европска унија, САД, Велика Британија и низ других земаља нису признале званичне резултате избора, а Лукашенка као њиховог победника.

Бројни извештаји о фалсификатима на свим нивоима довели су до најмасовнијих протеста у историји Белорусије и до незабележеног нивоа насиља власти и притисака безбедносних снага на присталице опозиције.

Тихановскаја је напустила Белорусију и постала лидерка опозиције у егзилу, док је тамошње власти траже под оптужбама да је починила неколико кривичних дела, између осталог велеиздају.

Белорусија је од Литваније тражила да је изручи, али је из Виљнуса одговорено: „Пре ће се пакао замрзнути&qуот;.

Интерпол је такође одбио да је стави на међународну потерницу.

Изабел Перон (Аргентина)

Најпознатија од три супруге аргентинског председника Хуана Доминга Перона била је његова друга жена Ева, звана Евита.

Међутим, није она успела да дође на власт, већ њена наследница Марија Естела Мартинез Картес.

Ова политичарка је на почетку каријере била плесачица, а Изабел јој је било уметничко име.

Будућег мужа, који је био више од 30 година старији од ње, упознала је у Панами.

Хуан Перон је тамо живео у егзилу након што је свргнут у војном удару, док је она наступала у ноћном клубу.

Прво је постала његова секретарица, а затим се удала за њега.

Перон се вратио у Аргентину 1973. године.

На председничким изборима у септембру, обоје су се кандидовали - он као председник, она као потпредседница.

Аргентинци су је прозвали Изабелита (Мала Изабел).

Није постала популарна као друга Перонова супруга Ева (Евита), коју и данас многи памте и воле по хуманитарном раду да помогне најсиромашнијима.

Изабел Перон је именована за председницу у јулу 1974, после смрти мужа.

Тако је постала прва председница државе у свету, иако није победила на општим изборима.

Неколико година касније, свргнула ју је војна хунта.

Изабела се нашла у кућном притвору, где је остала до 1981. године.

Још је жива, има 93 године.

Сиримаво Бандаранаике (Шри Ланка)

Сиримаво Бандаранаике са Шри Ланке била је прва премијерка на свету.

Звали су је Госпођа Б.

На чело владе дошла је 1960. године, након што је њен муж Соломон убијен скоро пред њеним очима.

Госпођа Б је била премијерка од 1960. до 1965, а затим од 1970. до 1977. и поново у церемонијалној улози од 1994. до 2000. године, када је њена ћерка Чандрика Кумаратунга била председница.

Главно достигнуће политичког пара Бандранаике је успешно уклањање колонијалне елите са власти и враћање самоуправе сингалској већини острва.

Међутим, то је постигнуто на рачун етничке мањине, народа Тамил.

То је довело до вишегодишњег етничког сукоба и грађанског рата, који је трајао од 1983. до 2009. године и однео животе више од 80.000 људи.

• Шта се деси кад председник побегне из земље
• Крај владавине династије Раџапакса у Шри Ланки, славље на улицама
• Иза зидина председничке палате у Шри Ланки коју су заузели демонстранти

Миреја Москосо (Панама)

Миреја Москосо је била председница Панаме од 1999. до 2004. године.

Њен супруг Арнулфо Аријас, који је био скоро 45 година старији од ње, био је председник три пута.

Након што је Аријас умро у егзилу, Москосо се вратила у Панаму и постао председница.

Њена сестра Руби била је прва дама.

Миреја Москосо је рођена у сиромашној породици.

Почела је да ради као секретарица, а затим и као активисткиња у председничкој кампањи тада будућег супруга Арнулфа Арисаса.

Са њим је отишла у егзил, а након смрти мужа се вратила и преузела вођење његове партије.

• Че Гевара у Југославији: Како је изгледао сусрет са Титом на Брионима

Двапут се кандидовала на председничким изборима.

Када је дошла на власт, Москосо је покушала да успостави државну контролу над Панамским каналом и да реши неке од еколошких проблема у региону.

Међутим, строги закони земље против државне потрошње спречили су реформе.

Постепено је губила симпатије бирачког тела, и није успела да убеди гласаче да је изаберу за други мандат.

Халида Зиа (Бангладеш)

Халида Зиа је била премијерка Бангладеша од 1991. до 1996, а затим поново од 2001. до 2006. године.

Била је прва жена у историји Бангладеша и друга у муслиманском свету, после Беназир Буто из Пакистана, која је водила демократску владу као премијерка.

Њен супруг је постао председник Бангладеша 1977, али је убијен 1981. године и уследио је период политичке нестабилности.

Зиа је постала премијерка после првих слободних општих избора у Бангладешу, 27. фебруара 1991. године.

Увела је обавезно бесплатно основно образовање за девојчице, а током њеног мандата буџет за образовање био је највећи у историји земље.

Зиа је 2003. године извојевала усвајање закона, који је предвидео да од 330 посланичких места барем 30 морају да добију жене.

---

Погледајте и видео о Јулији Наваљној:

хттпс://твиттер.цом/ббцнасрпском/статус/1761095578757247074

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.24.2024)