Оне даи, други дан
Недељник 28.02.2024
У суботу, одличан парти код другарице П. и на њему пријатељ Д. из УК. „Како је?“, „Шта се ради?“… Па и шта се гледа и слуша, и ја пријавим: „Баш сам завршио ’Оне даи’.“ Он на то: „Аааа, не могу то гледам.
Читао сам књигу, гледао филм… не могу опет ту тугу.“ Разумео сам, па сам му рекао да сам у прошлом броју писао о серији с неким освртом на музику у њој, и да ме деведесете закољу, као кад крене у сцени свадбене журке „Соннет“ бенда Верве. Па сам убацио неке канапее и салату у тањир, из друге собе је кренуо Блур, погледао ме је јер су то музичке деведесете, а ја сам остао да размишљам о његовом „Превише туге“, о серији „Оне даи“. Рекао сам колегиници А. М. ака
Додај Наслови.нет као Google извор
