Додик: Обележавање 1. марта као Дана независности показује сав парадокс постојања БиХ

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да обележавање 1. марта као Дана независности БиХ јасно показује сав парадокс постојања Босне и Херцеговине.

"Обележавање трагичног датума, 1. марта, као такозваног ’дана независности БиХ’, када је у Сарајеву на кукавички начин проливена српска крв, јасно показује сав парадокс постојања те и такве БиХ", рекао је Додик, пренела је Радио-телевизија РС (РТРС).

Он је додао да је Федерација БиХ "једина на свету која слави смрт, убијање, паљење српске заставе и то на свадбеном весељу угледне сарајевске свештеничке породице".

"Још тужније је да убицама и онима који славе зверско убиство српског свата 1. март честитају дипломате западних амбасада које нама, српском народу, држе предавања о људским правима и демократији. Не знам ни како то да назовем - трагедија или иронија или лицемерство, или све троје заједно", казао је Додик.

Према његовим речима, ради се о све те три стави и додатно "патолошкој мржњи према Републици Српској и свему што је српско".

Говорећи о синоћњем пријему, одржаном у сарајевској Већници поводом Дана независности БиХ, Додик је рекао да се ради о "срамном пријему, уприличеном поводом црног датума 1. марта, у срцу сарајевске касабе, која се лажно представља мултиетничким градом, на калдрми на којој је свирепо и мучки живот изгубио српски сват, а злочиначким пуцњима прекинуто свадбено весеље".

"Први март је само додатно разоткрио праву истину и шта се спрема српском народу у ’босанском лонцу’, који је узаврео од превелике жеље муслимана да од БиХ направе муслиманску државу у срцу Европе, а немуслимане, односно Србе и Хрвате, по њима старом знаном рецепту из прошлих ратова, побију, искорене, протерају", навео је он.

Према његовим речима, то је спречило руководство Срба у БиХ 1992. године, које је, како је нагласио, већ раније схватило да се спрема сценарио садржан у "Исламској декларацији" Алије Изетбеговића.

Додик је нагласио да 1. март није и не може бити празник српског народа у Републици Српској и БиХ, али јесте, како је навео, "путоказ где би завршили као народ да није било 9. јануара и одлуке Срба да не дозвољавају никоме да преко њих и уместо њих доноси одлуке о простору на којем живе хиљаду годину и који је нераскидивно везан за Србе".

Он је синоћне обраћање председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића о "агресорима, од којих се морала бранити суверена и независна БиХ" назвао "лупетањем", оценивши да БиХ ни данас није суверена, јер, како је казао, представници разних амбасада и високи представници доносе одлуке, намерћу законе и уређују БиХ.

У БиХ је 29. фебруара и 1. марта 1992. године одржан референдум о независности БиХ, на који су изашли Бошњаци и Хрвати и гласали за излазак из тадашње СФРЈ.

За Србе у БиХ је то била нелегитимна одлука.

1. марта 1992. године је испред православне цркве на Башчаршији у центру Сарајева убијен српски сват Никола Гардовић, што српски политичари у БиХ наводе као догађај који је наговијестио грађански рат у БиХ.

Срби у БиХ су 9. и 10. новмбра гласали на плебисциту за останак у СФРЈ, који је организовала Скупштина српског народа у БиХ, конституисана неколико дана раније.

На нивоу БиХ не постоји закон о празницима, већ су празници у два бх. ентитета одређени ентитеским законима.

Тако се 1. март, као Дан независности БиХ, прославља само у Федерацији БиХ.

(Бета, 29.02.2024)