Рама: Кроз План раста смањићемо трошкове слања новца из дијаспоре, грађани ће уштедети милионе

Албански премијер Еди Рама изјавио је данас у Тирани да ће кроз План раста за Западни Балкан бити смањени трошкови слања новца из дијаспоре у регион, као и трошкови преноса међу грађанима и бизнисима.

Он је истакао да дијаспора из Европске уније која шаље новац на Западни Балкан има шест пута веће трошкове слања него када се новац шаље из једне у другу чланицу ЕУ те да ће на овај начин у џеповима грађана остати милиони евра.

"План раста је кључна платформа да се убрза наш процес приступања ЕУ и инструмент који ће учинити овај процес опипљивим за људе", рекао је он медијима након састанка лидера Западног Балкана и званичника ЕУ о евроинтеграцијама региона и спровођењу Плана ЕУ за раст на Западном Балкану.

На данашњем састанку разговарали су и о зеленим коридорима, чије се увођење планира за март, а Рама је рекао да ће смањење чекања на граничним прелазима за камионе донети много новца свакој земљи.

Увођењем зелених коридора регионализују се царине ради лакшег преласка граница за привреду.

"Задовољан сам да смо дошли до ове тачке, неће бити лако, али је вредно. Европске интеграције иду кроз регионалну интеграцију, о томе нема дебате", изјавио је Рама и додао да ће са Планом раста земље Западног Балкана моћи да аплицирају за новац за енергетику, инфраструктуру или дигитализацију.

Он је истакао да ће као и у Берлинском процесу и Отвореном Балкану највећа препрека бити начин размишљања у региону.

"Није било прогреса због уплитања политичких питања, реторике на унутрашњем плану у државама и опструкција што је против духа Берлинског процеса. За сада видимо добљу вољу, свих шест држава сагласило се да раде заједно упркос разликама, видећемо", рекао је Рама.

Додао је да уколико државе на Западном Балкану буду могле да раде заједно кретаће се ка ЕУ јако брзо.

Европски комесар Оливер Вархеји изјавио је да су на данашњем састанку разговарали о зеленим коридорима, усклађивању финансијске регулативе са Европском централном банком и иницијативом СЕПА (Јединствено подручје плаћања у еврима).

Друге две теме на дневном реду, а чије се спровођење очекује током ове године, биле су стварање истраживачког и развојног чворишта, те увођење слободних ви-фи зона (интернета) у јавним просторима на Западном Балкану.

Вархеји је истакао да грађани треба да осете шта су бенефити чланства у ЕУ те да се спроводе конкретни пројекти, а не да се преговара о апстрактним појмовима.

Рекао је да државе Западног Балкана не би било фер интегрисати у јединствено тржиште ЕУ јер имају мање шансе да буду конкурентни те да зато Унија издваја новац да им помогне у реформама и регионалној интеграцији.

План раста према његовој оцени драматично ће променити реалност.

Састанку у Тирани данас су присуствовали председник Србије Александар Вучић, премијер Северне Македоније Таљат Џафери те председавајућа Савета министара БиХ Борјана Кришто, а представици Црне Горе и Косова обратили су се путем видео линка.

Самит је посвећен Плану раста за Западни Балкан који предвиђа финансијску подршку од шест милијарди евра, од којих су две милијарде бесповратни грантови, а четири милијарде повољни кредити које даје ЕУ. Циљ је да се подстакне економски раст региона и убрза социоекономско усклађивање.

План који је Европска комисија усвојила у новембру, односи се на период од 2024. до 2027. године и предвиђа да свака влада западнобалканске шесторке добија одређену своту новца сваких шест месеци, зависно од реформи које је спровела у том периоду.

(Бета, 29.02.2024)