Здравље: Више од милијарду људи широм света гојазно, показују истраживања

Више од милијарду људи широм света живи са гојазношћу, показују глобалне процене објављене у медицинском часопису Лансет (Тхе Ланцет).

То обухвата око 880 милиона одраслих и 159 милиона деце, према подацима из 2022. године.

Највеће стопе су забележене у Тонги и Америчкој Самои за жене, те у Америчкој Самои и Науруу за мушкарце, при чему око 70 до 80 одсто одраслих живи са гојазношћу.

Међународни тим научника каже да постоји хитна потреба за великим променама у начину како се борити против гојазности.

Гојазност може повећати ризик од развоја многих озбиљних здравствених стања, попут болести срца, дијабетеса типа 2 и одређених врста рака.

Рангирањем глобалних стопа гојазности (проценат популације која је класификована као гојазна, пошто се узму у обзир разлике у годинама), истраживачи су открили:

• Сједињене Америчке Државе су на 10. за мушкарце и на 36. месту за жене;
• Индија је најниже на 19. месту за жене и 21. за мушкарце;
• Кина је 11. за жене и 52. за мушкарце.

Виши истраживач, професор Маџид Езати, са Империјалног колеџа у Лондону, рекао је за ББЦ: „У многим од ових острвских држава све се своди на однос доступности здраве нездраве хране.&qуот;

„У неким случајевима било је агресивних маркетиншких кампања које промовишу нездраву храну, док трошкови и доступност здравије хране могу бити проблематичнији.&qуот;

Професор Езати, који годинама прати глобалне податке, каже да је изненађен брзином промене слике, јер се много више земаља сада суочава са кризом гојазности, док је број места где се мањак тежине сматра највећим проблемом - опао.

• Упалио се аларм: Већина људи на свету биће гојазно до 2035, показује истраживање
• Колико се људи у Србији бори са вишком килограма
• Жене које се боре против „дебелофобије“

Извештај, који обухвата период од 1990. до 2022. године, открио је да је стопа гојазности учетворостручена међу децом и адолесцентима.

У међувремену, код одраслих, стопа се више него удвостручила код жена и скоро утростручила код мушкараца.

Истовремено, удео одраслих који су класификовани као потхрањени је опао за 50 одсто, али истраживачи наглашавају да то остаје горући проблем, посебно међу најсиромашнијим заједницама.

Генерални директор Светске здравствене организације (СЗО) доктор Тедрос Адханом Гебрејесус рекао је да „нова студија наглашава важност превенције и управљања гојазношћу од ране до одрасле доби, кроз исхрану, физичку активност и адекватну негу&qуот;.

Додао је да ће за то бити потребан рад влада и заједница и да је „важно потребна сарадња приватног сектора, који мора бити одговоран за утицај њихових производа на здравље&qуот;.

Коауторка студије докторка Гуха Прадипа, из Фондације за истраживање дијабетеса у Мадрасу, каже да постоји ризик од тога да велики светски проблеми погоршају стање.

„Утицај питања попут климатских промена, поремећаја изазваних пандемијом ковида-19 и ратом у Украјини ризикују да погоршају стопу гојазности и неухрањености, повећањем сиромаштва и цене хране богате хранљивим материјама&qуот;, рекла је она.

„Последњи ефекти овога су недовољно хране у неким земљама и домаћинствима и прелазак на мање здраву храну у другим.&qуот;

Мрежа од више од 1.500 истраживача, у сарадњи са СЗО, анализирала је мерења висине и тежине око 220 милиона људи старијих од пет година.

Мерна јединица је био индекс телесне масе.

Иако признају да је ово несавршена мера обима телесне масти, те кажу да су неке земље имале боље податке од других, они тврде да је најшире коришћена, што чини ову глобалну анализу могућом.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.01.2024)