РТС - цензура критичког мишљења
Јутарњи дневник има ударног госта који је или провладиног опредељења или формално неутралан јер се бави друштвеним темама, најчешће здравством (то су гости чији наступ је или деполитизован или формално неутралан, али је у подтексту имплицитно провладин став). У току посматраног периода мониторинга у Јутарњем дневнику ниједном није био гост који је критички оријентисан према властима или стању у друштву.
Гостовање у Јутарњем дневнику траје нешто краће од 10 минута, осим у случају када гостују поједини државни функционери, попут премијерке у техничкој влади Ане Брнабић, која је у студију РТС провела 20 минута, те шефа дипломатије Ивице Дачића, чије гостовање је трајало скоро 22 минута.
У рубрици “Прелиставање штампе” у Јутарњем програму најчешће се читају наслови и лидови провладино оријентисаних листова, веома ретко се може чути критика, која је увек фокусирана или на локалну власт или се своди на општа места.
Ако се и цитирају наслови дневних новина које су критички настројене, они се тичу општих места, рецимо из културе.
Разговор са гостом у “Прелиставању штампе”, у рубрици која иде радним данима, у просеку траје нешто краће од 15 минута. Ти гости су увек провладино оријентисани, веома често антизападно оријентисани или су по питању спољне политике формално неутрални.
“Прелиставање штампе” је најкласичнији пример цензуре: гостију, наслова и тема, како би се избегла било каква критика на рачун власти у Србији. Приметно је, такође, да постоји лимитиран број гостију који се често понављају, што је вишегодишња пракса.
Остали гости током Јутарњег програма обично се баве друштвеним темама – здравством, туризмом, положајем младих, привредом, образовањем, културом, науком, спољном политиком.
Афирмација владине политике иде кроз све сфере друштва - од економије (туризма, пољопривреде, индустрије, дигитализације), преко науке и спорта, до културе.
Током њиховог гостовања, политичке теме се уопште не проблематизују, док се друштвене теме недовољно проблематизују.
Међу прилозима у Јутарњем програму су и они који се тичу сервисних информација, укључења из Ауто-мото савеза Србије, Хитне помоћи у Београду, као и преглед спортских вести, у којима се износе подаци важни за свакодневицу грађана Србије. Остатак прилога се махом односи на друштво и културу. Прилози су неизбалансирани, непотпуни и често се понављају, чиме се запрема значајан простор у програму РТС и компензује се одсуство тема које проблематизују стање у друштву.
Није било сучељавања политичких противника у Јутарњем програму у посматраном периоду.
Емисија Дневник 2 у просеку има око 15 прилога.
Као и у Јутарњем програму, и у Дневнику 2 приметно је одсуство критике власти, прилози су непотпуни и неизбалансирани, најчешће провладино оријентисани, без пружања шире слике и контекста догађаја.
Председник Србије није био гост у студију Дневника 2 у посматраном периоду, али је било његових директних укључења са различитих међународних и домаћих скупова.
Дневник 2 почиње ударним прилогом који се често базира на изјавама Александра Вучића. Његова реторика усмерава даљи наратив.ПолитикаЗа разлику од РТС деведесетих, који је био носилац пропаганде власти, али и говора мржње, данас су то неки други медији, укључујући и телевизије са националном фреквенцијом, док се пропаганда у корист власти на РТС спроводи без говора мржње.
Опозиције готово да и нема у прилозима, а у периоду од 1. до 15. фебруара није било ни гостовања критичара власти у студију у Јутарњем програму и у Дневнику 2.
Уколико се опозиција и појави, прилози су врло кратки, непотпуни, без објашњавања узрочно- последичних веза и свеобухватнијег контекста.
Пример: У Дневнику 2 је објављена вест да је највећи део опозиције протестовао током конституисања новог скупштинског сазива у Републичком парламенту и да је посланичке заклетве полагао у ходнику, али нема прецизног наводјења узрока таквих потеза. У прилогу су емитоване крате изјаве појединих представника опозиције, али без објасњења шта је изазвало њихов протест.
Пример: Уочи конституисања Народне скупштине, РТС је имао кратке најаве тог догађаја, али без икаквог контекста, без помињања постизборне кризе у Србији и тврдњи дела опозиције да су избори покрадени.
Пример: О Резолуцији Европског парламента којом се тражи међународна истрага избора у Србији, РТС је известио избалансирано (уз изјаве власти, представника опозиције, и неколико посланика ЕП), али непотпуно (нема објашњења зашто се тражи истрага); када је објављен Предлог резолуције, два дана уочи усвајања, РТС није ништа известио у Дневнику 2. Такође, наведена тема се не проблематизује. Пример: Што се ситуације на Косову тиче, прилози су знатно дужи, са већим бројем изјава, али ни ту нема критичара власти. Гости су провладини, углавном антизападни/проруски, или провладини и формално неутрални. И ови прилози су непотпуни (нема никога из српске заједнице на Косову ко би критиковао власти у Београду); КиМ је била доминантна тема у посматраном периоду, пре свега због одлуке Аљбина Куртија да укине динар као средство плаћања на Косову. Гости коментатори теме су или део власти (Ивица Дачић, Петар Петковић, Милован Дрецун) или новинари и уредници искључиво провладиних медија (Политика, Радио Београд, Косово онлајн портал, Вечерње новости). Пример: Централна тема 14. и 15. фебруара и Јутарњег програма и Дневника 2 била је обележавање Дана државности Србије. О томе се говорило у контексту приказа наоружања, којем су присуствовали председник државе Александар Вучић и министар одбране Милош Вучевић.
У осталим прилозима на тему Дана државности реч је била и о честиткама које су Вучићу упутили светски званичници. Тон таквих прилога је провладин, избалансиран, јер су се помињале честитке и западних лидера (председника САД, Француске, Италије), као и председника Индије, престолонаследника Саудијске Арабије, лидера Египта… Што се прилога са централне свечаности поводом Дана државности тиче, тон је поново био провладин, али антизападни, због порука које је из Орашца упутио председник РС Милорад Додик. (“То је тај српски свијет, Запад нас није разумио”).
Приметно је да Јавни сервис по потреби мења, односно прилагођава тон када извештава о “спољним факторима”. Илустрације ради, током посете грчког премијера Мицотакиса било је наглашено прозападно (про-ЕУ) расположење званичног Београда. У сличном маниру, након укидања динара на Косову пренете су изјаве званичника Србије у којима се наглашава да се Србија узда у помоћ Запада у тој кризи.
Пример: Говорећи о кризи на КиМ, министар одбране Милош Вучевић је у Јутарњем дневнику рекао да охрабрује изјава представника САД и да су били коректни. Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић такође је био формално неутралан по том питању и није критиковао Запад. Међутим, било је и другачијих гласова, попут Милована Дрецуна, који је био јасно антизападно оријентисан.
Тренд извештавања се мења и у другим околностима, па се тако користи свака прилика да се афирмише сарадња и “специјални односи” са Кином или Русијом.Друштво Основна карактеристика извештавања о друштвеним темама јесте одсуство суштинске критике на рачун власти.
Ако критике и има, она је деполитизована и односи се на локални ниво, тако да гледалац не може да извуче јасну повезаност конкретног проблема о којем се извештава и одговорности власти за њега.
Теме су обрађене или провладино или релативно избалансирано, али су углавном прилози непотпуни, односно нема друге стране, нити дубљих објашњења неких појава.
Пример: Говори се о масовним одласцима из села у Србији или о учесталим разводима или о ниској стопи наталитета, али без објашњења социоекономског контекста.
Пример: Здравство је свакодневна тема. Неретко се апострофирају успеси државе, рецимо, приликом набавке опреме за здравствене установе или лекова за оболеле од ретких болести, па је тон таквих прилога провладин. Међутим, социјално-економски положај медицинских радника и уопште радника (у индустрији, у услужним делатностима, просвети…) се игнорише, а многи проблеми се или делимично обрађују (велики кашаљ и друге епидемије), или се гурају под тепих (рецимо, листе чекања на операције).
Током обележавања Дана државности емитовано је и неколико оспежних прилога из историје.
Пример: Изложба посвећена уставима Краљевине и Кнежевине Србије. Тај прилог је био избалансиран.
Међутим, не прави се поређење у контрасту, с једне стране, слободарске симболике Сретењског устава и генерално демократских уставних начела из наше историје и праксе и данашње праксе честог кршења Устава Србије.
Изузеци од правила да се извештава непотпуно и уздржава од критике јесу прилози који се односе на селидбу музеја Модерна гаража (изјава власника музеја Адлигат која је критичка према властима), као и прилог у Јутарњем дневнику о пензионерима који треба да издвоје много новца за куповину лекова. Наведени прилози су били избалансирани и критички оријентисани.ЕкономијаДоминирају провладини прилози, који су, зависно од инвестиција, или прозападни (Бистрица) или проруски (ревитализација Хидроелектране Ђердап 1), углавном непотпуни (нема објашњења зашто се, на пример, касни у изградњи одређених саобраћајница). У прилозима често нема друге стране.
Пример: У Јутарњем програму је емитован прилог о пољопривреднику који тврди да од пољопривреде у Србији може добро да се живи. У прилогу се не помињу проблеми са којима се суочава највећи број пољопривредника.
Пример: Агенција за оцену кредитног рејтинга "Фич Рејтингс"; потврдила је кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+.Пример: Чак и када се говори на тему инфлације, која је главни окидач за раст цена, тон је поново провладин јер се наглашава да ће стопа инфлације бити смањена у другој половини године. Приметно је да су такви прилози непотпуни, јер се не помиње ништа конкретно у вези са растом цена бројних производа и услуга. Одговорност за раст цена приписана је искључиво “монополистима увозницима”, који утичу негативно на лични стандард грађана (изјава гувернерке Јоргованке Табаковић).СветУглавном се тежи избалансираности, нарочито приликом обрађивања великих светских сукоба (Украјина, Блиски исток).
Извештавање о израелско-палестинском сукобу је углавном избалансирано, али је појединих дана био приметан пропалестински тон, јер се у прилозима више наглашавало страдање народа у Гази.Доста пажње посвећено је и протестима у Западној Европи, али је проблем што им се посвећује много већа пажња него, на пример, постизборној кризи у Србији. Зато се тон извештавања о тим демонстрацијама може назвати антизападним. Примећује се да се РТС са знатно већом посвешћеношћу бави проблемима и негативним трендовима које има Запад, него успесима и позитивним конотацијама ситуације на Западу (ЕУ, САД…).Антизападни и проруски тон примећује се у извештавању о интервјуу америчког новинара Такера Карслона са председником Русије Владимиром Путином, који је био глобални медијски феномен.КултураПрилози из области културе су углавном избалансирани, али нема гостовања уметника који су у јавности познати као критичари актуелне власти.ЗабаваПрилози су углавном избалансирани. Такође, нема гостовања људи који су у јавности познати као критичари актуелне власти.СпортИзвештавање о спорту је релативно неутрално. Игноришу се политичке поруке, укључујући и антивладине, попут скандирања на спортским утакмицама.
(Бета, 01.03.2024)
