Фамозно светислав басара: Тито и он
Курир 02.03.2024
Месец или два сам размишљао да ли да купим (или не купим) последњу Ћосићеву књигу - „Књигу о Титу“ - и да напишем приказ за неку од субота, дана за културу, али ме је „блурб“ на корицама - „Последње дело Добрице Ћосића, рукопис који је десет година чекао на објављивање“ - на крају одвратио од тог аутодеструктивног наума.
Шта је који qврз рукопис чекао? Какве су му опасности претиле након што је и последње сироче остало по Титу? Али је - како се уверих у прошлом броју Времена - Иван Ивањи, који је познавао и Тита и Њега, купио књигу, прочитао је и написао један одмерен приказ. Кад кажем „одмерен“, хоћу да кажем да код комуниста - изузимајући последњу генерацију милошевићевских јајара - важи нека врста омерте, кодекса ћутања, који обавезује да се о бившим камарадима говори, ако
