Спорт и здравље: Мрачнија страна уметничког клизања - поремећаји у исхрани, увреде и омаловажавања
У спорту у којем је половина резултата заснована на презентацији и начину на који изгледате на леду, ББЦ открива притисак и злостављање који се крију испод прелепих костима, доводећи неке младе британске клизаче до ивице изгладњивања.
Емили Хејворд је имала осам година када је први пут отишла на клизање у Шефилду. Брзо се заљубила у овај спорт.
Као самосвесни интроверт, волела је то што је могла са самопоуздањем да изводи разне наступе када би закорачила на лед.
„То је нешто на шта сам се заиста навукла&qуот;, каже она.
Са осамнаест година, након што је освојила друго државно првенство као јуниорка, Емили се указала прилика да почне да клиза у пару - једну од најдраматичнијих дисциплина у уметничком клизању.
Али убрзо је токсично окружење које је долазило са тим довело до тога да угрози властито здравље.
„Мислила сам да је ово прилика да радим парове, ово је оно о чему сам сањала да радим&qуот;, каже она.
- Како је случај Камиле Валијеве донео новине у уметничко клизање
- Бројање калорија: Да ли је опасно
- „Жене проводе живот мрзећи сопствено тело&qуот;
У клизању у пару, које је познато по невероватним акробацијама и скоковима, често мушкарац подиже и држи или баца партнерку.
Прилике за жене у клизању у пару су ретке због недостатка мушкараца у спорту.
То значи да у неким случајевима мушки клизачи могу да буду избирљивији када одлучују о партнерки.
Емили каже да од како је почела са паровима, њен тренинг се променио тако да укључује више вештина и вежбе за горњи део тела.
„Моје тело је некако променило облик&qуот;, додаје она.
„Добила сам мишиће на рукама које никада раније нисам имала, а наставила сам да се храним исто.
„Угојила сам се врло, врло мало и тада ми је речено да је то проблем... и да морам да га решим.&qуот;
Емили каже да јој је неко у спорту рекао да би њено повећање тежине угрозило њено партнерство, а самим тим и могућност клизања у пару.
„Раније никада нисам размишљала о томе шта сам јела или о свом телу, или о било чему сличном, јер сам по природи витка. Нисам широка и ситније сам грађе&qуот;, каже Емили.
После коментара, почела је да смањује унос калорија, прекомерно вежбајући и оптерећујући се изгледом: „Изгубила сам велику количину килограма за врло кратко време.&qуот;
„Свесно сам мислила да сам само 'мегаздрава'. То је оно што сам мислила да радим јер сам жарко желела да радим парове.&qуот;
- Како је случај Камиле Валијеве донео новине у уметничко клизање
- Упознајте Анђелу: Имала је 25 килограма, а сада се спрема за маратон
- Бројање калорија: Да ли је опасно
'Потпуно ме је сломило'
После годину дана, Емилино партнерство се распало.
„Остављена сам након овог драстичног губитка тежине, а сада имам овај невероватно неугодан однос са храном, са телом, са тим како треба да изгледам и са каријером&qуот;, каже она.
Емили каже да је имала телесну дисморфију - где је мислила да је претешка и да је имала лажну илузију о томе како заправо изгледа.
„То ме је потпуно сломило, била сам на дну.&qуот;
„То је била унутрашња и ментална борба до те мере да сам престала да се такмичим. Престала сам да клижем потпуно, јер сам се осећала јако лоше.&qуот;
Рут Микалеф, терапеуткиња за ментално здравље из Единбурга, каже да виђа људе свих узраста који су били укључени у клизање на леду и који имају поремећаје у исхрани.
„То су често токсична, нездрава окружења у којима спортиста размишља о томе шта би могао да постигне&qуот;, каже она.
Рут додаје да се поремећаји у исхрани могу појавити код свих професионалних спортиста.
Суде вам по томе како изгледате
Емили, која се појављује у новој документарној серији ББЦ о британском клизању на леду Фриз, верује да природа спорта, посебно у паровима, може да створи опасно окружење за развој поремећаја у исхрани.
„Постоји нешто у вези са подизањем за шта мислим да вас ставља под притисак да знате да сте довољно лагани да бисте били подигнути&qуот;, каже она.
„На вама је одговорност ако подизање није како треба, што није у реду.&qуот;
За све дисциплине клизања у конкуренцији, укључујући појединачно, парове и плес на леду, клизачи добијају две оцене од стране судија: једну за техничке елементе и другу за компоненте програма.
Оцена компоненти програма се усредсређује на целокупну презентацију перформанса, између осталог и на то како клизачица изгледа, и како „физички, емоционално и интелектуално&qуот; изводи кореографију судијама и публици, у складу са правилима Међународног судијског система.
Емили каже да је један од проблема са уметничким клизањем то што сви осећају потребу да коментаришу како изгледаш.
„На клизалишту сви говоре 'она изгледа добро данас'.
„На крају, ако стојите насред леда, у малом костиму, осећаћете се самосвесно.&qуот;
Погледајте видео:
'Ментално и физичко застрашивање'
Када је Хари Матик имао пет година, у саобраћајној несрећи у којој је погинуо његов отац, задобио је тешку повреду мозга.
Када је поново почео да хода, његов медицински тим је сугерисао да би клизање могло да буде добар начин да поврати равнотежу.
Хари је постао први британски клизач који је успео да изведе четвороструки скок на такмичењу, на сениорском нивоу.
После похађања кампа у Европи, када је имао петнаест година, који је водио тренер најбољег клизача на свету у то време, Хари је упознао руског тренера на високом нивоу који му је понудио да га тренира у Америци.
Хари и његова мама су мислили да је ово невероватна прилика коју нису могли да одбију.
Клизачи свих узраста, међу којима и млађи од осамнаест година, често путују да тренирају ван Велике Британије.
То може да значи да су млади људи остављени у рањивим позицијама без ширих мрежа подршке.
Више од три године Хари је тренирао са овим тренером.
Када сада размишља о том периоду, каже да су црвене заставице постојале од самог почетка: „Било је много увреда&qуот;.
Хари каже да би га његов тренер свакодневно назвао „идиотом&qуот;, „глупаном&qуот; и увредом за особу са сметњама у учењу.
Рекао би Харију да је без његовог тренирања „ништа&qуот; и да неће постићи ништа.
Када је Хари напунио осамнаест година, тренер је охрабрио његову маму да се врати у Велику Британију.
„Често би говорио да се труди, да ми чини услуге и да бих требао да будем заиста захвалан на свему томе. Док се у исто време понашао јако лоше према мени и изоловао ме&qуот;, каже Хари.
„Било је то јако психичко застрашивање, као и физичко... Било је ужасних последица лошег тренирања.&qуот;
Хари каже да би га његов тренер вагао сваки дан, понекад два пута дневно. Али ако би се угојио и неколико грама био би строго кажњен.
„Притискивао ме је да смршам. Када је моја тежина била мања, био би фин према мени, када је тежина била већа, био би ужасан.&qуот;
Хари каже да би га његов тренер терао да додатно трчи, додатно тренира, па чак и да носи тренерку на 30 степени ако би добио само 100 грама на тежини.
Хари каже да су га малтретирање и злостављање потпуно променили као особу.
„Од веома самоуверене, отворене, самопоуздане особе какав сам био, начин на који се опходио према мени довео ме је јако близу самоубиства.&qуот;
„То је на крају изазвало потпуни поремећај у исхрани који је резултирао анорексијом и булимијом&qуот;, каже Хари.
„Имао сам огромне нападе панике због неколико чаша воде јер сам мислио да ће то повећати моју тежину. Развио сам огромну фобију од пијења која је трајала годинама.&qуот;
Хари се присећа једног тренинга, изгубио је живце са тренером и одговорио му.
Као резултат тога, Хари каже да га је тренер скинуо са леда и снажно ударио у стомак.
Хари каже да је тренер манипулисао његовим начином размишљања тако да је веровао да може да настави да клиже само са њим као тренером.
„Мислио сам да ако не могу да се носим са његовим тренингом, то је зато што сам слаб.&qуот;
„Нисам желео ништа друго него да успем у клизању, и био сам условљен да верујем да могу да успем само са њим&qуот;, каже он.
Хари је извео свој први четвороструки скок на тренингу 3. августа 2011, а затим је постао први британски клизач који је то извео на такмичењу.
Али Хари каже да обарање тог рекорда није његово највеће достигнуће јер није могао да издржи скок због губитка тежине.
После три године злостављања, Хари је променио тренера и вратио се у Велику Британију.
„Поново сам извео четвороструки скок на тренингу 2017. и био сам здраве тежине.
„Доказао сам да можете здраво да се приземљите и то је оно што ми је заиста важно. То је достигнуће на које сам најпоноснији&qуот;, каже он.
Хари је сада део тима у паровима који се нада да ће се такмичити на Олимпијским играма 2026.
„Раније ми је био наметнут тренинг. То је било нешто што сам морао да урадим.
„Морао сам да устанем и идем на тренинг јер су последице изостанка биле ужасне. А сада је то нешто пријатно, због чега могу да будем узбуђен&qуот;, каже Хари.
Промена на леду
Након што је била ван спорт више од шест месеци, Емилин тренер уметничког клизања који јој је пружао подршку вратио ју је на лед.
„Требало ми је много времена да дођем до тачке у којој сам мислила: изгледам снажно, у форми, здраво и да схватим да је храна гориво. Бити здрав је много важније од броја на ваги&qуот;, каже она.
Емили мисли да ствари почињу да се мењају, јер је све више људи почело да говори о притисцима на физички изглед у спорту.
„Постоји талас клизача који се не уклапају у облик и величину калупа у који би клизач требало да буде и мислим да је то одлично&qуот;, додаје она.
„Толико је инспиративно за млађу генерацију да знају да не можемо сви бити исте величине и облика, то није нормално.&qуот;
Емили, која сада има 25 година, каже да ће притисак увек бити присутан, тако да је одговорност клизача и тренера да искорене токсичне коментаре и понашање које може довести до поремећаја у исхрани.
Почела је сама да тренира, како би финансијски помогла да издржава сопствено клизање.
„Мој посао као узора и тренера је да разговарам о томе са млађим клизачима који се тренутно боре&qуот;, каже она.
Из британске клизачке асоцијације кажу за ББЦ да су посвећени томе да спорт буде место у коме сваки учесник може да ужива без било каквог облика дискриминације, малтретирања или притиска на физички изглед.
Додали су: „Једно кључно средство у борби против притиска на физички изглед и поремећаја у исхрани у клизању је образовање.&qуот;
„Захтевамо од свих тренера да заврше сесије континуираног стручног усавршавања како би били акредитовани у организацији.
„Те сесије покривају широк спектар тема како би им се омогућило да подрже клизаче са којима раде, као што је исхрана и идентификација поремећаја у исхрани.&qуот;
Они охрабрују сваког клизача који је искусио притиске у вези са физичким изгледом да им се обрати.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.03.2024)
